Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odobrena reforma tržišta ugljenika EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament usvojio je predlog da reforma evropskog tržišta ugljenika, inače najvećeg na svetu, počne 2019, čime je uklonjena poslednja velika prepreka da taj plan postane zakon. Reforma treba da donese smanjenje viška dozvola za štetnu emisiju na tržištu kako bi se podstakla njihova cena. Predviđeno je da se sa tržišta ugljenika, kada višak dozvola pređe određeni nivo, automatski povlači deo dozvola i prebacuje u rezerve. Kada se javi manjak, dozvole bi se iz rezervi opet vraćale na tržište. Višak dozvola za emisiju ugljenika, koji se nakupio u sistemu od 2009, procenjuje se na više od dve milijarde.
Cena ugljenika od oko 7,5 dolara za tonu, suprotno očekivanjima, nije se mnogo promenila nakon glasanja u Parlamentu.
Mesecima su trajali razgovori o predloženom početku rada mehanizma Rezervi za stabilnost tržišta (MSR). Tim mehanizmom bi se uklonio deo viškova dozvola za emisiju ugljenika koji deprecira cene u Sistemu trgovine štetnim emisijama (ETS) Evropske unije.
Tekst dogovoren sa Savetom, usvojen je u Evropskom parlamentu sa 495 glasova za i 158 protiv, saopšteno je 8. jula iz Parlamenta.
Belgijanac Ivo Belet iz grupe Evropska narodna partija, koji je vodio raspravu u Parlamentu, rekao je da glasanje predstavlja "jedan izuzetno važan korak" i jača kredibilitet EU pred klimatske pregovore u Parizu krajem godine.
"Ta reforma postavlja Evropu na pravi put da ostvari ambiciozno smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. u poređenju sa nivoom iz 1990", istakao je taj evroposlanik.
"Grčka kriza je toliko važna da sve ostalo ostavlja sa strane, međutim klima je nešto što ne može da čeka", rekao je ranije u debati Belet, preneo je EurActiv.com.
Nakon glasanja na plenarnoj sednici Parlamenta u Strazburu, da bi reforma tržišta ugljenika postala zakon EU potrebni su samo još potpisi članica.
Reforma podrazumeva uspostavljanje mehanizma kojim će se upravljati rezervama dozvola za emisiju ugljenika a koje su nastale kao posledica preobilne ponude i ekonomskog usporavanja. Dozvole za zagađenje sa tih rezervi puštale bi se "u promet" u slučaju povećane tražnje.
Background Sa prometom od oko 90 milijardi evra u 2010, Sistem za trgovinu štetnim emsijama EU najveće je svetsko tržište ugljenika. Sa oko 80% dozvola trguje se na terminskom a ostalim na spot tržištu.
Cilj ETS je da ohrabri kompanije da ulažu u tehnologije koje malo zagađuju prirodnu sredinu tako što će im dodeliti ili prodati dozvole kojima se pokriva njihova godišnja štetna emisija. Najefikasnije kompanije neiskorišćene dozvole mogu da prodaju ili ih čuvaju.
Trenutno su međutim cene ugljenika jako niske i ne podstiču kompanije da ulažu u čistiju industriju. Cena ugljenika kreće se oko pet evra po toni odnosno daleko ispod 20 ili 30 evra što je, prema analitičarima, cena potrebna da podstakne kompanije da pređu na novu tehnologiju.
Kako bi rešila taj problem, EU je usvojila plan kojim je predviđeno odlaganje prodaje 900 miliona dozvola za emisiju ugljenika za kasnije da bi se podstakle cene. Rešenju problema na ETS treba da doprinese i predloženo uspostavljanje mehanizma Rezervi.
Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za klimatske akcije Jos Delbeke rekao je da bi čak 1,6 milijardi dozvola moglo da bude sklonjeno sa tržišta kada njihov suficit deprecira cene ugljenika.
Prema procenama Evropskog parlamenta, trenutno su dve milijarde dozvola višak na tržištu.
Energetski intenzivne industrije
Sporazum o reformi tržišta ugljenika komplikovala je Poljska, čija je ekonomija u velikoj meri zavisna od uglja, fosilnog goriva koje emituje najviše ugljen dioksida (CO2). Ta zemlja predvodila je opoziciju svakoj akciji pre 2021, što je bila godina koju je Komisija prvobitno predložila.
Industrije koje troše mnogo energije upozoravale su da bi reforma pre 2021. godine uvećala njihove troškove i možda preusmerila investicije u druge delove sveta.
"Za energetski intenzivne industrije (čelik, hemikalije, staklo ...) dostizanje ciljeva za emisiju CO2 je težak zadatak i zahteva znatne investicije", istakao je Belet.
"Moramo da obezbedimo adekvatne garancije tim kompanijama kako bi ih sprečili da izmeste proizvodnju u zemlje van EU koje imaju manje strogu klimatsku politiku. Biće to ključni element narednog koraka u reformi ETS koji će Evropska komisija predstaviti iduće nedelje", dodao je Belet.
Nagrada za najbolju praksu
Evropska komisija, kako bi nagradila najbolje prakse, koristi sistem repera kojim se onima koji pokažu najbolje rezultate daju besplatne dozvole za pokriće 100% troškova štetne emisije.
Inače, predložena reforma tržišta posle 2020. uključiće preispitivanje procesa dodele besplatnih dozvola a očekuje se da bude objavljena u Briselu 15. jula.
Prema nacrtu, u koji je uvid imala agencija Rojters, biće prodato 400 miliona dozvola kako bi se prikupila sredstva za fond za inovacije na polju tehnologija sa malom emisijom ugljenika.
Nevladine organziacije komentarišu da se tim predlozima daje previše biznisu i zemljama poput Poljske.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
