Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Australija i EU povezuju sisteme trgovine CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Australija i Evropska unija povezaće svoje sisteme trgovine dozvolama za emisije ugljen dioksida (CO2) što će, kako su istakle, stvoriti najveće takvo tržište u svetu i omogućiti kompanijama da uz manje troškove smanje zagađenje. Ova dva sistema će biti delimično povezana 2015. i od tada će australijske firme imati pristup evropskim dozvolama. Potpuno će se integrisati od 2018. uz međusobno priznavanje dozvola za emisije CO2 i pristup evropskih kompanija australijskim dozvolama. Srbija ne spada u velike zagađivače, odnosno emitere gasova sa efektom staklene bašte, ali će u okviru pridruživanja EU morati da se uključi u njen sistem trgovine emisijama.
U ukupnoj emisiji gasova staklene bašte Srbija učestvuje sa oko 0,17% i za sada nema obavezu da smanji njihovu emisiju. Međutim, Srbija treba da se pripremi i osavremeni svoja postrojenja kako bi, kada uđe u EU, bila spremna za sistema kvota za emisiju ugljen dioksida, da ne bi došla u situaciju da plaća visoke kazne za prekoračenja emisija. Kako je u martu najavio tadašnji ministar životne sredine Oliver Dulić, Srbija bi do 2016. trebalo da počne da primenjuje Direktivu o trgovini emisijama gasova s efektom staklene bašte.
Na osnovu dogovora EU i Australije koji je predstavljen 28. avgusta, da bi olakšala povezivanje Australija će odustati od primene maksimalne utvrđene takse za tonu CO2 i ograničiće udeo kvota određenih prema Protokolu iz Kjota u pokrivanju obaveza australijskih komapnija. U prelaznom periodu Australija će utvrditi najvišu cenu u skladu sa očekivanim cenama evropskih dozvola 2015-1016.
U okviru australijskog sistema, od 1. jula ove godine oko 350 najvećih zagađivača CO2 u Australiji mora da plaća fiksnu taksu od 23 australijskih dolara ili 19 evra za tonu ugljen dioksida.
Od 2015. umesto takse biće uveden sistem trgovine kvotama za emisije po cenama koje će se utvrđivati na tržištu, po ugledu na sistem ustanovljen u Evropi. "To znači da će od 1. jula 2015. cene ugljen dioksida biti praktično iste kao i cene u sistemu našeg po značaju drugog trgovinskog partnera EU", rekao je australijski ministar za klimatske promene Greg Kombet (Combet) na konferenciji za novinare.
Kombet je rekao da su firme jasno stavile do znanje da žele fleksiblnije utvrđivanje cena pošto Australija pristupi šemi. "Na kraju, mislim da je to najbolji mogući ishod javne politike", rekao je on.
Kombet je naveo da će Australija uvesti novi limit za korišćenje rasploživih kvota. Kompanije će moći da pokriju 50% obaveza međunarodnim dozvolama, a od toga samo 12,5 % će moći da se pokrije jeftinijim Kjoto kvotama, koje se mogu prodavati i po trećini cene evropskih dozvola.
Background Tržište razmene kvota ugljen dioksida u industriji jedan je od mehanizama Protokola iz Kjota za smanjivanje zagađenja ugljen dioksidom, gasom sa efektom staklene bašte. Mehanizam međunarodne trgovine emisijama namenjen je zemljama Aneks B Protokola iz Kjota koje imaju obavezu za smanjenje emisija CO2. Kjoto protokol dozvoljava bilo kojim dvema zemljama iz te grupe da razmenjuju deo preuzetih obaveza, odnosno takozvanih jedinica emisija.
Evropska unija od 2005. velikim industrijskim postrojenjima odobrava ispuštanje određene količine ugljen-dioksida. Ta količina beleži se u registrima. Preduzeća koja ne iskoriste dodeljene količine, mogu ih prodavati onima kojima nedostaju. Preduzeća za sada ne plaćaju kvote koje im EU dodeljuje, već samo dodatne koje kupuju na tržištu. Od 2013. plaćaće i kvote od EU. Sistem kvota za zagađenje za sada se primenjuje na oko 10.000 velikih preduzeća.
Australija ima jednu od najviših stopa emisija CO2 po stanovniku u svetu i veliki je izvoznik uglja. Njen rudarski sektor, koji je motor privrede, doživeo je procvat zbog potraženje zemalja u razvoju za energentima, pre svega Indije i Kine.
U EU se sada trguje dozvolama po ceni od oko 8,16 evra po toni.
Australijski i evropski sistemi trgovine činiće zajedno najveće tržište u svetu dozvolama za CO2 i biće glavni podstrek za prelazak na privredu sa malim emisijama ugljen dioksida, istakla je Evropska komisija.
Od ovog povezivanja obe strane očekuju koristi, a pre svega će preduzećima omogućiti pristup većem broju dozvolama po nižoj ceni. Od 2015. australijska preduzeća će imati bolji pristup međunarodnim dozvolama za emisije, a evropskim kompanijama će se otvoriti povoljne poslovne prilike.
Povezivanjem će se stvoriti likvidnije tržište emisijama koje će omogućiti stabilnije cene dozvola i stvoriti veće mogućnosti za trgovinu, kao i za učešće većeg broja kupaca i ponuđača.
Potpuno integrisan sistem u okviru koga će se dozvole za ugljen dioksid međusobno priznavati trebalo bi da bude uspostavljen 1. jula 2018. Pre potpunog povezivanja biće razmotrena određena pitanja, poput načina merenja, izveštavanja i provere, kvotama treće strane koje mogu biti uključene u jedan od dva sistema.
Kombet je novinarima rekao da Australija nastavlja pregovore o povezivanju svog sistema sa novozelandskim sistemom trgovine emisijama, dok je Evropska komisija istakla da je povezivanje sa australijskim sistemom prvi korak ka povezivanju već uspostavljenog evorpskog tržišta ugljen dioksida sa tržištima u regionu zapadnog Pacifika koja se razvijaju.
"Radujemo se što ćemo uspostaviti prvu interkontinentalu vezu između sistema razmene kvota", istakla je evropska komesarka za klimarske promene Koni Hedegard (Connie Hedegaard) u saopštenju.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
