Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Trnovit put do grada sa nultim otiskom ugljenika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlasti Kopenhagena postavile su za cilj da taj grad do 2025. prvi u svetu ponese titulu grada sa "nultim ugljeničnim otiskom". Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, po oceni aktivista za zaštitu životne i sredine i naučnici, neće biti tako lako ostvariti. Stručnjaci zameraju gradskim vlastima što su plan bazirale na korišćenju drvne biomase, kao i izgradnji vetroparkova van opštinskih granica. Plan je manjkav i jer, prema oceni stručnjaka, nisu u obzir uzete emisije van energetskog sektora, niti je posvećena dovoljna pažnja smanjenju potrošnje energije.
Kopenhagen je pokrenuo Klimatski plan 2009. povodom održavanja konferencije UN o klimi čiji je bio domaćin. Jedan od simbola tih težnji je i već prepoznatljiv vetropark, postavljen u priobalju, koji se vidi odmah sa aerodroma u danskom glavnom gradu. Do centra grada preplavljenog biciklista, zatim se stiže jednom od najmodernijih mreža metroa.
Za razliku od konferencije o klimi 2009. koja nije bila uspešna, Kopenhagen je već uspeo da premaši svoje ciljeve. Smanjenje emisija CO2 za 20% u 2015. premašeno je jo[ 2014. kada su emisije smanjenje za 31% iako se broj stanovnika povećao za 15%.
To je, između ostalog, delimično ostvareno i zato što je nekoliko zima bilo vrlo blago pa se manje grejalo. Takođe, proizvodnji energije iz vetra doprineo je veći broj vetrovitih dana nego što je bilo predviđeno.
Background Ugljenični ili karbonski otisak je izraz koji se koristi za opisivanje količine emisija gasova sa efektom staklene bašte nastale uglavnom kroz spaljivanje fosilnih goriva za proizvodnju električne energije, greanje, prevoz i slično.
Nulti ugljenični otisak podrazumeva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kao i da se posledice dela emisija koji se ne može smanjiti ili ukinuti, "kompenzuju" odnosno ublaže ulaganje u druge aktivnosti u cilju zaštite životne sredine koje treba da doprinesu smanjenju emisija.
"Velike promene će se desiti između 2016. i 2018. U tom trenutku će naše centrale preći sa klasičnog sagorevanja na sagorevanje bez korišćenja fosilnih goriva", rekao je za AFP pomoćnik gradonačelnika nadležan za životnu sredinu Morten Kabel.
Smanjenju emisija su najviše doprineli obnovljivi izvori energije čiji je udeo u tome više od tri četvrtine: 43% smanjenja omogućilo je korišćenje otpadaka i biomase, uglavnom od drveta, kao goriva u centralama, a 42% zahvaljujući struji proizvodenoj od energije vetra.
Stručnjaci, međutim, nisu zadovoljni planom.
EU smatra da biomasa od drveta nije škodljiva jer će novi zasadi drveća apsorbovati ugljen-dioksid koji nastaje sagorevanjem drveta.
Međutim, prvo treba zasaditi novo drveće i sačekati da prođe vreme, možda i 100 godina, pre nego što novo drveće "neutrališe" emisije CO2. U međuvremenu, sagorevanje će doprinostiti povećanju emisija tog gasa tim pre što se širiti i na veće daljine.
Klaus Ilum, stručnjak za energetiku i vatreni protivnik Klimatskog plana za Kopenhagen do 2025, govori čak i o "friziranju rezultata".
Pomoćnik gradonačelnika Kabel kaže da je i sam protiv korišćenja biomase u te ciljeve, iako grad insistira na tome da se drvo nabavlja iz šuma koje se obnavljaju.
Drugi stub prelaska Kopenhagena na "čiste" energije podrazumeva izgradnju više od 100 vetroturbina na području i u okolini grada. Kada je vetrovito, Kopenhagen bi mogao da proizvedeni višak prodaje drugim delovima Danske i tako im omogući od 2025. da poboljšaju otisak ugljenika.
Međutim, Danska je planira da potpuno pređe na obnovljive izvore energije 2035. godine nakon čega više neće biti razloga da se viškovi prodaju kupcima drugde u Danskoj.
"Ta računica bi mogla imati smisla samo ako bi drugi nastavili da koriste fosilna goriva koja bi mogla da se zamene viškovima energije od vetra iz Kopenhagena", naveo je Bjorn Lomborg, istraživač poznat po stavu da oblast borbe protiv klimatskih promena treba urediti po tržišnim principima.
On je rekao da je Klimatksih plan Kopehnagena "sujetan i skup".
Neki ekolozi smatraju da tvrdnje da će Kopenhagen imati "nulti ugljenični otisak" nistu tačne jer nisu obuhvaćeni drugi izvori emisija, poput proizvodnje hrane, aviosaobraćaja i potrošnje dobara proizvedenih van Kopenhagena, odakle potiče gotovo sve što se prodaju u gradu. S druge strane, računica uključuje proizvodnju struje iz energije vetra koje grad planira da izgradi van opštinskih granica.
"Ako Kopenhagen može da ostvari 'nulti karbonski otisak' ulaganjem u područja van svoje opštine, to onda može i Danska da radi ulaganjem u druge zemlje", kaže Ilum.
Ekolozi zameraju i to što se u planu ne pridaje dovoljan značaj smanjenju emisija kroz smanjenje potrošnje.
Da Danci nisu toliko spremni da menjaju neke navike pokazuje i odluka danske vlade da povuče predlog za uvođenje takse na automobliski saobraćaj kao neopularnu meru.
Čak i da ciljevi za 2025. budu dostignuti, u konsultantskoj grupi Niras navode da će se emsije za koje su odgovorni građani Kopenhagena smanjiti za 20% u periodu od 20 godina, dok će ostalih 80% emisija biti posledica "potraženje prozivoda i usluga" među građanima, navodi se u istraživanju objavljenom prošle godine.
"Te stvari nisu u našoj nadležnosti da bismo kao grad mogli da ih rešavamo", rekao je Kabel. "Treba razjasniti da mi možemo da rešimo deo problema', dodao je on.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
<
Povezani sadržaj
br /> |
|
|
EurActiv Srbija
