Dok većini ljudi kada vide neku bubu "ne ide voda na usta" već imaju potrebu da je zgaze, sve više pobornika zdrave ishrane i zaštite prirodne sredine zalaže se da se na ta "jeziva" bića gleda kao na ukusan izvor hrane. Na mnogim mestima u svetu insekti su odavno na trpezama ali Evropljani malo kasne a novi propisi Evropske unije, koji se očekuju 2016, mogli bi dodatno da uspore prodaju jestivih buba. Istraživanja pokazuju da bube daju više proteina sa manje hraniva nego stoka, da manje zagađuju čovekovu okolinu i da je za njihov uzgoj potrebno mnogo manje poljoprivrednog zemljišta.

Brže uvođenje insekata u evropske jelovnike mogla bi da osujeti nova regulativa Evropske komisije kojom će se od prodavaca tražiti da dokažu da bube koje prodaju "imaju istoriju konzumiranja u ljudskoj ishrani" ili će taj proizvod morati da prođe strogo testiranje kako bi ga klasifikovali kao "novu hranu", piše časopis Njuzvik (Newsweek).

U Velikoj Britaniji Agencija za standarde hrane (FSA) od prodavaca traži informacije o "istoriji konzumiranja" buba koje prodaju. Komisija će međutim zahtevati dokaze da su se svi ti prehrambeni proizvodi naširoko konzumirali od pre 1997. U suprotnom, moraće da budu odobreni kao "nova hrana".

Za evropsko izdanje Njuzvika portparol FSA rekao je da trenutno 13 britanskih kompanija prodaje insekte nezačinjene, začinjene ili kandirane, uključujući čokolodom prelivene kineske žute škorpione, džinovske pržene mrave i domaće cvrčke.

Portparol FSA istakao je da je ta agencija "svesna potencijalnog uticaja predloga (Komisije) na biznis" dodajući da su se pismeno obratili kompanijama koje prodaju insekte za ljudsku ishranu nudeći pomoć u pripremama za novu regulativu.

Trenutno prodaju jestivih insekata reguliše više evropskih propisa. Komisija već traži da se testira bezbednost delova insekata koji se prodaju kao hrana, poput krila cvrčaka, i da budu odobreni kao "nova hrana". Međutim, prodaju celih insekata regulišu nacionalne regulative.

Belgija je prva članica EU koja je odobrila prodaju deset vrsta insekata krajem 2013. godine a vodeći holandski lanci supermarketa počeli su prodaju insekte krajem 2015, kada je Holandija liberalizovala svoje propise.

Ostale zemlje, poput Luksemburga, ne žele da "olabave" propise o jestivim insektima i zahtevaju da svi takvi proizvodi pre nego što odu u prodaju prođu opsežna testiranja i dobiju odobrenje EU.

U međuvremenu je sve više dokaza o dobrim stranama jedenja insekata. U izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu iz 2013. procenjuje se da najmanje dve milijarde ljudi redovno jede insekte. UN traže od zapadnih zemalja da promovišu bube kao deo uravnotežene ishrane, posebno s obzirom na to da će 2050. za svetsku populaciju od oko devet milijardi ljudi biti potrebna za 70% veća proizvodnja hrane.

Cvrčci proizvode kilogram proteina sa samo 1,7 kilograma hraniva dok stoka zahteva 8 kilograma hraniva da proizvede istu količinu proteina. Insekti takođe proizvode samo delić gasova sa efektima staklene bašte u odnosu na stoku a zahtevaju i mnogo manji deo poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje.

Prema izveštaju UN, najviše se jedu bube i gusenice. Ta industrija vredeće više od 360 miliona dolara u narednih pet godina, prema izveštaju Novi nutritivni biznis iz 2014. u kojem je analizirana globalna industrija hrane.

Međutim, dok su jela sa insektima popularna na mestima poput Tajlanda, koji godišnje proizvede 7.000 tona jestivih insekata, i Južne Amerike, Evropljani i stanovnici Severne Amerike teže prihvataju bube u tanjiru.

Danska preduzetnica Kristin Splid (Christine Spliid) koja radi u Londonu nada se da će se i Evropljanima omiliti jestive bube. Ona je nedavno u Britaniji pokrenula proizvodnju "krobara" (Crobar), proteinske table napravljene od cvrčaka. U projekat je uložila više od 15.000 dolara i nada se da će u prvoj godini poslovanja prodati 50.000 tabli od cvrčaka.

Kristin Splid je za Njuzvik rekla da su joj ciljna grupa posvećenici zdrave ishrane kojima će, kako veruje, biti lako objasniti zdravstvene dobrobiti konzumiranja insekata.

"Te ljude je lako uveriti. Kada se zajednicom proširi priča, mislim da je pitanje samo par godina pre nego što ih prihvate i počnu redovno da jedu", kaže Splid.

"Mislim da će ljudi početi da gledaju na to (cvrčke u tabli) kao na samo jedan sastojak a ne kao na čudna stvorenja", rekla je ta preduzetnica.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vodeće prehrambene kompanije 25. zagađivač u svetu
  
• 

  Vesti

  : Dobrobit i veća potrošnja resursa nisu povezani
  
• 

  Vesti

  : Pripremaju se novi propisi o obeležavanju hrane u EU