Dugo se mislilo da su bogate zemlje, koje imaju para da ulažu u infrastrukturu i mere zaštite, manje izložene riziku od poplava. Novo istraživanje pokazalo je, međutim, da se te zemlje suočavaju sa velikim rizicima od poplava u naseljenim deltama reka usled klimatskih promena i delovanja čoveka.

Bogate zemlje bi mogle da se jednog dana suoče sa jednako razornim poplavama kao i siromašne zemlje koje ne mogu da izgrade brane ili kanališu rukavce u deltama, rezultati su modela simulacije koje je počektom avgusta objavio američki časopis Sajens (Science).

Grupa istraživača, među kojima je jedan od glavnih autora studije bio Zakari Tesler (Zachary Tesler) sa Univerziteta u Njujorku, simulirala je efekte klimatskih promena u narednih nekoliko decenija na području 48 velikih delti u svetu u kojima živi više od 340 miliona ljudi.

Istraživanje je pokazalo da će infrastruktura biti ključna za sprečavanja poplava i preporučuje bogatim zemljama da vode računa kako sada ulažu novac.

"Naše istraživanje je pokazalo da će ekonomski kapciteti i odluke da se sprovedu inženjerska rešenja biti odlučujući za trajno očuvanje delti", navode istraživači.

Oni su, takođe, uzeli u obzir i delovanje čoveka, odnosno činjenicu da se i dalje zemljište sve više koristi za izgradnju i poljoprivredu što sprečava stvaranje nanosa. To dovodi do smanjenja nivoa kopna u trenutku kada se nivo okeana povećava, upozorili su istraživači.

Prilikom simulacije oni su utvrdili da su delte u siromašnim zemljama neizbežno izloženije riziku ali da će se rizik povećavati i u deltama u bogatim zemalja, negde i četiri do osam puta.

Riziku su pre svega izložene delta Misisipija na jugu SAD i Rajne i Rone u Evropi.

U uvodniku objavljenom u istom časopisu, Stajn Temerman (Stijn Temmerman) sa Univerzizteta u Antverpenu u Belgiji i Metju Kirvan sa virdžinijskog Instituta za istraživanje mora, navode da bi rešenje moglo biti da se osmisle strategije koje će rečnom sistemu omogućii da ponovo stvara nanose u nizijama u deltama.

Oni su naveli ambiciozan projekat u dolini Misisipija koji treba da spreči nestanak 500.000 hektara močvarnog zemljišta i time smanji štetu izazvanu poplava u Nju Orleansu i na obalama Lujzijane sa 5,3 milijardi dolara godišnje na 18 milijardi tokom 50 godina.

Prema nedavno objavljenim podacima, do 2050. ako nivo mora nastavi da ovim tempom raste, šteta izazvana sve češćim poplavama mogla bi da dostigne jednu hiljadu milijardi dolara godišnje. Poplave će pritom izazvati štetu u 136 najvećih prioblanih gradova na svetu.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Maršalska ostrva apeluju na smanjenje CO2
  
• 

  Vesti

  : Okeani ugroženi ako je zagrevanje iznad 2 stepena
  
• 

  Vesti

  : Evropa će imati problema sa vodom