Bivši čuveni kuvar Adam Smit (Smith) posvetio se borbi protiv rasipanja hrane i na severu Engleske otvorio kafe u kojem se služe iskjučivo jela od hrane koja je za dlaku izmakla đubretu. Ovaj projekat se brzo proširio, tako da danas ima 120 pridruženih kafea po svetu. Naziv ove inicijative je Pravi projekat smeće (junk) hrane (Real Junk Food Project RFJP).

„Od prvog dana sam pokušavao da nahranim ljude, i to radim i dalje“, rekao je Smit za AFP govoreći o usponu svoje etičke imperije.

Njegovo ime je Adam Smit, ali nema ništa zajedničko sa svojim slavnim imenjakom i prezimenjakom iz 18. veka, teoretičarem ekonomskog liberalizma i autorom Bogatstva naroda. Prvi kafe u kojem se koristi hrana koja bi inače bila bačena otvoren je 2013. godine u opštinskom centru u siromašnoj četvrti Armli u Lidsu. Do danas je razvijen pravi lanac od 120 kaefa u Australiji, Francuskoj, Južnoj Koreji, SAD... sve do Nigerije.

„Ljudi počinju ozbiljno da nas shvataju“, kaže zadovoljno Adam Smit po povratku sa događaja za širenje svesti o potrebi borbe protiv rasipanja hrane u britanskom parlamentu, gde je poslanicima služio hranu od namirnica iz smeća.

Zamisao je jednostavna – prikupiti hranu koja bi inače bila bačena, najčešće zbog isteka roka za konzumiranje, i pretvoriti je u savršeno jestiva jela.

Od početka Projekta prave smeće hrane, „uhvaćeno“ je više od 200 tona namirnica, i ponovo iskorišćeno u lancu kafea, kaže Adam Smit.

Prema proceni Ujedinjenih nacija, svake godine propadne ili se baci skoro trećina hrane prozvedene u svtu za ljudsku ishranu. To znači da u đubre godišnje ode 1,3 milijardi tone hrane.

Ekološka inicijativa postala i humanitarna

Kafei lanca hrane iz đubreta hranu daju u zamenu za dobrovoljni doprinos, čiju cenu utvrđuje sam potrošač, čime zaobilaze propise Velike Britanije u pogledu prehrane kojima se zabranjuje prodaja hrane sa isteklim rokom.

„Mi sami isprobavanjem i mirisom hrane procenjujemo da li je pogodna za konzumiranje“, objasnio je Adam Smit.

Njegova početna namera nije bila da nahrani siromašne, ali sistem koji je pokrenuo je u brojnim zajednicama postao način da se pomogne osobama sa niskim primanjima ili bez novca.

Jedna penzionerka Šena Kuper (Shena Cooper) uz 90 volontera vodi kafe lanca RFJP pod nazivom Kod Elzi (Elsie’s) u Northemptonu u centralnoj Engleskoj.

„Neki dolaze da popiju kafu ili pojedu kolač i daju nekoliko funti. Ali neki nemaju novca“, objasnila je ona.

Gurmanluci od hrane za otpad

Volonteri su pred izazovom da od namirnica koje pronađu naprave ukusna jela, što je za njih „deo zadovoljstva“, navodi Kuper.

U kafeu Kod Elzi ovo meseca je gostujući kuvar pretvorio lokalne proizvode sa isteklim rokom u ručak koji je ličio na pravu gozbu, sa predjelom od zapečenog hleba sa uljem i začinima, uz sos od krušaka, kobasicom u mreži uz kukuruznu pitu, nakon čega sledi desert od smokve i čokolade.

Ovde „možete imati čistu savest dok jedete kolač“, šali se Hajke Mapstoun (Heike Mapstone), radnica kol centra, po čijem mišljenju je kafe „super ideja“.

Šena Kuper zna da ova inicijativa predstavlja samo „vrh ledenog brega“ kada je reč o rasipanju hrane, ali nada se da će na kraju zajednički napor omogućiti da se „pokaže kako zaista funkcioniše prehrambeni sistem“.

„Toliko je šokantnih stvari. Smešno je da banane dovozimo preko pola sveta avionom da bismo ih onda bacili u đubre“, navela je ona.

Nelagoda i bacanje brda čokolade i pršute

U Brajtonu Adam Bakingem svake sedmice hrani 200 osoba u RJFP kafeu u okviru crkve. Među darovima hrane su čuvena španska serano pršuta (serano) i velika količina čokolade.

„Ljudi su zapanjeni saznanjem da je sva ta hrana mogla da završi u đubretu“, naveo je on, pozivajući da se promene i zakon i mentalitet.

U severu Londona dva preduzenika, Tesa Kuk (Tessa Cook) i Saša Selestijal uan (Saasha Celestial-One= nedavno su pokrenuli aplikaciju pod nazivom Olio koja omogućava da se uspostavi kontakt između potrošača koji imaju višak hrane i onih koji kupe namirnice.

„Napravili smo istraživanje tržišta i otkrili smo da je trećini ljudi mrsko da bcaju hranu. Za mene je to bilo otkriće“, navela je Tesa Kuk.

Do sada je ovom sistemu koji radi u okviru Londona pristupilo 15-ak „dobavljača“ hrane, kako pojedinaca tako i preduzeća. Tesa Kuk se nada da će brzo moći da proširi polje rada.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Britanija najviše baca hranu u EU
  
• 

  Vesti

  : Cvrči cvrčak u evropskom tiganju