U Evropskoj uniji se godišnje baci 22 miliona tona hrane koja može da se konzumira, a u tome prednjači Velika Britanija, pokazala je studija istraživačkog centra Evropske komisije. Istraživači smatraju da se 80% te hrane može sačuvati. To bi donelo finansijske uštede potrošačima i lokalnim vlastima i bilo bi korisno za životnu sredinu: smanjilo bi potrošnju vode i drugih resursta, kao i ispuštanje azota.

U Velikoj Britaniji se dnevno baci hrane u težini konzerve pasulja po stanovniku, dok se hrana najmanje baca u Rumuniji gde bačena količina odgovara težini jabuke po osobi dnevno, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni 11. avgusta u časopisu Invajronmental riserč leters (Environmental Reserach Letters).

Istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije, obuhvatilo je šest od 28 članica EU - Holandiju, Dansku, Finsku, Nemačku i Rumuniju, u periodu 1996-2005, pošto druge zemlje nisu mogle da pruže pouzdane podatke.

"Primetili smo u slučaju Rumunije, kao i u slučaju Afrike, da se hrana manje baca kada stanovništvo ima manje para", rekao je istraživač JRC-a Dejvi Venam (Davy Vanham), piše portal EurActiv.com pozivajući se na Rojters.

Venam je naveo da u EU može da se sačuva 80% bačene hrane. "To ne samo da će uštedeti dosta novca potrošačima, već i lokalnim vlastima koje moraju da plaćaju sakupljanje i tretman otpada. Pritom, to će uštetedi velike količine vode i sprečiti ispuštanje reaktivnog azota, ali i sačuvati prirodne resurse, poput fosfora, zemljišta i energije", dodao je on.

U EU se po stanovniku godišnje ukupno baca između 55 i 190 kilograma hrane, a u proseku 123 kilograma, što je oko 16% ukupne hrane koja dođe do potrošača, utvrđeno je istraživanjem. Venam je rekao da je ovo prvi put da su date procene raspona u kome su kreću bačene količine hrane.

Ukupno 97 kilograma bačene hrane po stanovniku godišnje može se spasiti. To se odosni na jestivi deo koja nije konzumiran, dok ostaci poput kostiju, ljuski od jaja ili kora od voća i povrća spadaju u deo čije se bacanje ne može izbeći.

U istraživanju se ukazuje i da je najmanja količina bačene i dalje jestive hrane od 45 kilograma po stanovniku godišnje znatna, odnosno da se, ako se ta količina koja otprilike odgovara jednoj jabuci dnevno, pomnoži sa brojem stanovnika EU, dolazi do 22 miliona tona bačene hrane godišnje. Maksimalna godišnja količina od 153 kilograma po stanovniku odgovara 420 grama dnevno što je težina manje vekne hleba, a to pomnoženo sa brojem stanovnika daje 75 miliona tona godiišnje.

Venam je rekao da portal Environmentalresearch da su u lancu snabdevanja hranom u EU potrošači najodgovorniji za bacanje hrane. U istraživanju se zaključuje da treba uputiti ljude kako da racionalnije kupuju i planiraju potrošnju.

Za bacanje hrane se vezuju i gubici površinskih i podzemnih voda u količini od 27 litara dnevno po stanovniku. Takođe, gubi se i 294 litara kišnice dnevno po stanovniku.

Količina azota u bačenoj hrani iznosi u proseku 0,68 kilograma po stanovniku godišnje.

Ljudi najčešće bacaju voće, povrće i cerealije zbog kratkog veka trajanja, ali je meso to koje sadrži najveće količine azota i vode. Po količini vode i azota slede žitarice.

"U proizvodnji mesa više se troše resursi tako da i mala sačuvana količina bačene hrane može imati veliki efekat u smislu očuvanja resursa", kaže Venam.

O bacanju hrane se već dugo raspravlja u EU. Od Evropske komisije se očekuje da do kraja 2015. predstavi predlog o cirkularnoj ekonomiji sa ambicioznijim merama.

Među ključnim merama koje je podržao Evropski parlament, bilo je i uvođenje obavezujućeg cilja za smanjenje otpada, uključujući hranu, za 30% do 2025. Ti planovi su osujećeni 2014. kada je Komisija povukla predlog mera za cirkularnu ekonomiju.

Evropski parlament je nedavno tražio da se donesu hitne mere kako bi se prepolovila količina bačene hrane u EU. Parlament je u julu pozvao članice EU da smanje količine bačene hrane tako što će obavezati supermarkete da neprodatu hranu daju u dobrotovrone svrhe umesto da je uništavaju.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbi jedu tri puta više hleba od proseka u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Cvrči cvrčak u evropskom tiganju
  
• 

  Vesti

  : Rusija uništava hranu čiji je uvoz zabranjen
  
• 

  Vesti

  : Vodeće prehrambene kompanije 25. zagađivač u svetu
  
• 

  Vesti

  : Manje laži na prehrambenim proizvodima