Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi evropski plan za skladištenje ugljenika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uspostavljanje evropskih centara za izdvajanje i skladištenje ugljen dioksida moglo bi da predstavlja najjevtiniji put do energije koja ne emituje mnogo ugljenika, kao i jedini način da neke industrije smanje emisiju štetnih gasova u atmosferu, smatraju predstavnici industrije i evropski zvaničnici. Međutim, tehnologija za izdvajanje i skladištenje ugljenika (CCS) je skupa i do sada u Evropi nije uspela da privuče dovoljne investicije pa, za razliku od SAD ili Kanade, EU nema nijedno postrojenje za CCS. Izdvajanje i skladištenje ugljenika pozitivno bi delovalo na smanjenje emisije štetnih gasova, kao i na cenu energije u EU.
Kako bi se EU okrenula izdvajanju i skladištenju ugljenika, Platforma za nultu emisiju (ZEP), industrijska grupa koja savetuje Evropsku komisiju, predstavila je akcioni plan koji uključuje čvorišta za izdvajanje i skladištenje ugljenika.
"Bez CCS, cena dekarbonizacije energetskog sektora mogla bi da bude viša za 2.000-4.000 milijardi evra a neke industrije koje troše mnogo energije možda neće uopšte biti u stanju da se dekarbonizuju, odnosno da smanje emisiju ugljenika", ističe se u planu Platforme koje je objavljen 22. septembra.
"Pogodno bi bilo da se izdvajanje i skladištenje ugljenika razvija kroz klastere onih koji emituju ugljenik i klastere onih koji ga skladište", navodi se u planu.
Prema procenama iz Platforme, korišćenje CCS moglo bi da smanji cenu energije u Evropi za 20-50% do 2050. tako što bi omogućilo da postojeće elektrane na gas i ugalj rade duže, s obzirom da je ulaganje u obnovljive alternative još skupo i previše neujednačeno da bi dalo pouzdane rezultate.
Tehnologija izdvajanja i skladištenje ugljenika podrazumeva skupljanje ugljen dioksid (CO2) iz elektrana na ugalj ili fabrika koje troše mnogo energije i njegovo uguravanje u podzemna skladišta, poput ispražnjenih rezervoara nafte i gasa i geoloških šupljina.
Istraživanja pokazuju da bi CCS mogao da spreči da više od 20% globalne emisije štetnih gasova pobegne u atmosferu.
Značaj izdavajanja i skladištenje ugljenika za dostizanje ciljeva smanjenja štetne emisije na dugi rok prepoznala je i Evropska komisija u predloženoj klimatskoj i energetskoj politici za period do 2030. godine.
Međutim, ta tehnologija je još skupa i da bi se troškovi smanjili potrebna su ili sredstva iz državne kase ili viša cena ugljenika. U ovom trenutku na raspolaganju nije nijedna od te dve opcije. Situaciju je dodatno otežala finansijska kriza.
Među kompanijama koje okuplja Platforma za nultu emisiju su i Šel (Shell), Total, BP i Statoil. Međutim, četiri kompanije, uključujući nemački RWE i švedski Vatenfal (Vattenfall), napustili su Platformu s obrazloženjem da je izdvajanje i skladištenje ugljenika preskupo.
Kada je reč o zemljama, skladištenje ugljenika podržava Velika Britanija koja vadi gas iz škriljaca i naftu i gas na svom delu Severnog mora.
Podrška stiže i iz Poljske, čija je ekonomija zavisna od uglja. Prvi čovek poljske vlade zadužen za klimu Marcin Korolec založio se nedavno na sastanku u Briselu za "klimatsku neutralnost" na dugi rok. On je pre da se takav pristup a ne "dekarbonizacija" uključi u pregovaračku politiku Evropske unije za pregovore UN o klimi u Parizu početkom decembra.
Kako je Korolec rekao novinarima, "klimatska neutralnost" mogla bi da uključi i izdvajanje i skladištenje ugljenika i izdvajanje i korišćenje ugljenika (CCU), npr. u hemijskoj industriji.
Van Evrope, u Saudijskoj Arabiji, vodećoj članici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), državna naftna kompanija Saudi Aramko (Aramco) pokrenula je prvi CCS projekat i koristi CO2, umesto dragocenih zaliha vode, za obogaćivanje bušotina (EOR). Inače, EOR podrazumeva korišćenje različitih tehnika u cilju povećanja količine nafte koja se vadi iz bušotina na naftnim poljima.
Mnoge ekološke grupe protive se izdvajanju i skladištenju ugljenika koje, kako kažu, samo produžava korišćenje fosilnog goriva i trošenje energenata.
Evropska komisija je pak potrošila godine nastojeći da podstakne izdvajanje i skladištenje ugljenika i do kraja godine će objaviti izveštaj o tom pitanju.
Raniji pokušaji Komisije da se CCS finansira iz prihoda Sistema za trgovinu emisijama (ETS) štetnih gasova propali su jer predložene šeme nisu zadovoljile kriterijume dok je proizvođač čelika ArselorMital (ArcelorMittal) povukao prijavu za projekat u Francuskoj.
Odustajanje ArselorMitala od projekta "zelene" čeličane Ulkos (Ulcos) u Francuskoj značilo je kraj za ambicije EU da postane globalni lider u CCS. Za taj projekat na raspolaganju je bilo više od 1,5 milijardi evra iz fondova EU ali je taj novac preusmeren na nove projekte obnovljive energije.
Posledica je da Evropa, prema Međunarodnij agenciji za energiju (IEA), danas nema nijedno komercijalno potrojenje za izdvajanje i skladištenje ugljenika, za razliku od SAD i Kanade.
Komisija je u sklopu nove reforme tržišta ugljenika u EU predložila osnivanje fonda za inovacije koji bi mogao da pokrije i sektor izdvajanja i skladištenja ugljenika i druge niskokarbonske tehnologije.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
