Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bolivija za osnivanje međunarodnog suda za klimu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više od 120 zemalja je do sada predstavilo svoje planove i predloge za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uoči konferencije o klimi u Parizu (COP21). Predlozi su različiti a najradikalnija rešenja nudi Bolivija. Ta zemlja smatra da je kapitalizam glavni krivac i da mora biti uništen kako bi se zaštitili čovečanstvo i Zemlja. Bolivija predlaže i da se uspostavi međunarodni sud pravde za pitanja klime, a zalaže se i za sistem pravdene raspodelu preostalih količina emisija između razvijenih i zemalja u razvoju.
Kako piše francuski EurAktiv, do sada su 122 zemlje predstavile svoje planove uoči COP21 na kome bi u decembru trebalo da se postigne sporazum o koracima koji će usporiti globalno zagrevnje, odnosno zauzdati porast temperature na najviše 2 stepena Celzijus u odnosu na vreme pre industrijalizacije.
Predlozi sadrže različita rešenja za smanjenje emisija, za finansiranje prilagođavanja klimatskim promenama i umanjivanje njihovih posledica, kao i za transfer tehnologija zemljama u razvoju.
Bolivijski plan sadrži mnoge radikalne predloge za očuvanje planete uz argument da je kapitalizam odgovoran za "potrošačko društvo, ratnohuškačku politiku i uništavanje 'majke Zemlje'".
"Da bi se klimatska kriza trajno rešila, moramo uništiti kapitalizam", navodi se u bolivijskom planu.
Background Pregovori o klimatskim promenama počeli su 1992. godine i UN organizuju godišnje međunarodne konferencije o tome pod imenom Konferencija strana ili COP.
Prošle godine COP je održan u Limi u decembru, a ove godine domaćin 21. konferencije biće Pariz, takođe u decembru.
Na skupu bi trebalo da se postigne sporazum koji će zameniti Protokol iz Kjota koji se odnosi na smanjenje emisija CO2 u periodu 2008-2012.
EU je postvila obavezujući cilj da smanji emisije za 40% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990, dok Srbija u istom periodu planira da smanji emisije za 9,8%.
Bolivija, čiji ustav već garantuje zaštitu planete Zemlje, iznela je i 10 strukturnih rešenja za klimatsku krizu, uključujući garancije za zaštitu prava Zemlje, priznavanje opšteg prava na vodu i ukidanje tehnoloških patenata kako bi svi mogli da koriste naučna dostignuća.
Ključni predlog odnosi se na "uspostavljanje Međunarodnog suda pravde za klimu i majku Zemlju" koji bi vodio računa o tome da sve zemlje sprovode svoje obaveze u oblasti klime.
To nije nova ideja u Boliviji. Predsednik te zemlje Evo Morales je i ranije, na konferenciji o klimi u Kopenhagenu 2009, pozivao na osnivanje takvog suda.
Nijedan postojeći međunarodni sud nije nadležan za pitanja klime, odnosno narušavanja klimatskih procesa. Time se bave nacionalni sudovi, dok se zakoni u tom domenu znatno razlikuju od zemlje do zemlje.
U bolivijskom predlogu razrađuje se ideja o "klimatskom pravu i pravosuđu" i predlaže sistem za poštenu raspodelu preostalih dozvoljenih emisija gasova sa efektom staklne bašte.
Na osnovu procena Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) da će emisije ugljen-dioksida (CO2) od 650 gigatona prouzrokovati rast temeperature za 1,5 stepeni Celzijusa do 2050, Bolivija je predložila određivanje "karbonskog budžeta" za svaku zemlju, odnosno dozvoljene količine emisija u određenom periodu, čime bi se ograničilo pravo neke zemlje na zagađivanje.
Taj sistem bi se primenjivao i na razvijene i na zemlje u razvoju, a zasnivao bi se na "klimatskom indeksu pravde" koji bi se određivao na osnovu stepena razvoja neke zemlje, njenom dosadašnjem doprinosu klimatskim promenama, njenom "ekološkom otisku", odnosno uticaju na životnu sredinu, i tehnološkim kapacitetima.
Taj indeks bi omogućio da se pravo na emisije pravedno raspodeli između razvijenih zemalja, koje su tokom istorije najviše doprinele klimatskim promenama, i zemalja u razvoju koje su često prve na udaru tih promena.
Prema propačunima Bolivije, 11% preostale moguće količine emisija koja bi rast temperature zadržala u željenim granicama, bila bi dodeljena razvijenima zemaljama a 89% zemaljama u razvoju.
U razvijenima zemljama živi oko 20% svetske populacije, ali te zemlje, uključujući SAD, Japan, Francusku, Veliku Britaniju i druge, emituju četiri puta više gasova po stanovniku od zemalja u razvoju.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
