Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Potreba za čistijom energijom podsticaj za biomasu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.10.2015. |
|
|
|
|
|
|
Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom programa Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji (DKTI) Nemčke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ)
Srbija ima dovoljno šumske i poljoprivredne biomase da bi u teoriji i toplane mogle da koriste taj energent. Za sada nijedna toplana još ne koristi biomasu, postoje dve centrale na biogas, dok je u domaćinstvima rasprostranjena upoteba ogrevnog drveta. Koristi od biomase su višestruke a prepreku za veće korišćene predstavlja nedostatak sredstava, pitanje vlasništva nad toplanama, kao i troškovi i održivost sadašnjeg sistema daljinskog grejanja. Ne postoje direktni podsticaji za preusmeravanje na bioenergiju ali će očekivano smanjenje subvencija u korišćenju tradicionalnih goriva, poput uglja, i obaveza smanjenja emisija gasova stvoriti vrstu podsticaja za prelazak na biomasu. U planu je da se u Srbiji razviju, pomoću sredstava EU i uz podršku GIZ DKTI programa, četiri logistička i trgovinska centra za biomasu u kojima će se ona nuditi uz garantovan kvaliteta i stabilnu cenu.
Razgovarala Maja Poznatov
Koliki je potencijal Srbije u biomasi?
Potencijal biomase u šumarstvu i poljoprivredi je ogroman, u teoretskom smislu dovoljan da većina toplana može da pređe na biomasu. To je veliki neiskorišćen potencijal zastupljen u celoj zemlji, posebno na jugu gde imamo drvnu biomasu.
U kojoj meri se biomasa koristi u Evropi i regionu?
Upotreba biomase je vrlo rasprostranjena posebno na severu Evrope. U Finskoj više od 60% proizvodnje energije zasniva se na biomasi, s obzirom da imaju dosta drvne biomase. U Danskoj dosta energije se proizvodi od slame i poljoprivrednih ostataka. U Nemačkoj takođe, posebno na jugu. Biomasa se koristi i u Sloveniji i Hrvatskoj a u Republici Srpskoj već ima primera korišćenja biomase.
U Srbiji nijedna toplana još ne koristi biomasu. Postoje dve centrale na biogas koje proizvode struju, dok je u domaćinstvima rasprostranjena upoteba ogrevnog drveta, što je takodje vrsta biomase.
Koje su slabosti koje se moraju prevazići da bi se biomasa efikasnije koristila u Srbiji?
Ulaganja su neophodna, što jeste teško u ovakvoj ekonomskoj situaciji. Postoje kreditne linije ali se i krediti moraju otplatiti. Mnoge opštine su prezadužene tako da da nisu u položaju da uzimaju nove kredite da bi uložile u to.
Druga teškoća sa kojom se često suočavamo jeste pitanje vlasništva nad toplanama i zemljištima koje obi;no pripadaju različitim strukturama, od preduzeća do ustanova.
Teškoću predstavlja i to što je daljinsko grejanje skupo i ljudi nastoje da se isključe sa sistema a to onda povećava troškove za druge na sistemu. Tako da postoji strepnja da će troškovi rasti a opstanak (sistema daljinskog grejanja) biti otežan u takvim okolnostima. Sve to ne doprinosi okuženju pogodnom za ulaganja.
Da li je potrebno uvesti podsticaje ili promeniti pravni okvir da bi se biomasa više koristila?
Pitanju podrške države treba oprezno pristupati. Subvencije se dosta daju ali će se one u budućnosti smanjivati, siguran sam u to. Vlada subvencioniše proizvodnju i transport uglja ali će tu pomoć u budućnosti smanjivati tako da će ugalj postati skuplji.
Toplane sada nemaju mehanizme kontrole emisija gasova, a ugalj i mazut stvaraju velike emisije, kao i prašinu i dim. To se mora promeniti i promeniće se novim zakonima koji su već u u pripremi. Smanjenje emisija zahtevaće ulaganja tako da će se troškovi upotrebe fosilnih goriva dramatično povećati. To stvara vrstu pritiska za prelazak na bioenergiju koja je u poređenu s tim čistija.
Ne postoje direktni podsticaji za preusmerenje na bioenergiju ali ima indirektnih u smislu potrebe da se odustane od fosilni goriva kako bi se u budućnosti izbegli veliki troškovi.
Koje su koristi za građane i lokalne zajednice od biomase?
Koristi od biomase su višestruke, počev od čistijeg vazduha jer se obično zimi za grejanje koriste mazut i ugalj pa imamo prašinu, dim i kisele kiše. To bi bile iskorenjeno, to je prva direktna posledica. Kao drugo, jeftinije je kao gorivo nego mazut ili gas tako da bi gradjani ili bar opštine uštedeli pare. To je ekonomska korist. Treće, biomasa se može lako proizvoditi na lokalnom području. Nikada se ne uvozi jer je se ne može transportovati sa većih udaljenosti tako da će koristi imati lokalna ekonomija jer će trgovinski deficit biti smanjen zbog manjeg uvoza.
GIZ u Srbiji sprovodi višegodišnji projekat čiji je cilj razvoj tržišta bioenergije, u kojoj je fazi taj projekat?
Program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” jedan je od najvećih programa Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) u Srbiji. Program sprovodimo u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW). Postoji sporazum o finansiranju prelaska toplana na biomasu.
Na više načina podržavamo razvoj tržišta bioenergije. Podržavamo uspostavljanje lanca snabdevanja toplana, zatim efikasniju upotrebu ogrevnog drveta u domaćinstvima. Pružamo podršku i privatnim investitorima i industriji na planu upotrebe biomase za energetske potrebe, a vladi i državnoj upravi savetodavnu pomoć u kreiranju politika koje će omogućiti bolju upotrebe biomase.
GIZ će podržati i uspostavljanje logističkih centara za biomasu u Srbiji?
Jedna od komponenti našeg programa odnosi se na razvoj takozvanih logističkih i trgovinskih centara za biomasu gde će se drvna biomasa, poput sečke, peleta, drveta, briketa, nuditi uz garanciju kvaliteta i po stabilnim cenama građanima, industriji i toplanama. Videćemo u kojoj formi vlasništva će se centri uspostavljati, bilo u vlasništvu zadruga, opštine ili i u privatnom vlasništvu.
U okviru Horizonta 2020 (budžetskog programa EU za istraživanja i inovacije 2014-2020) trebalo bi da nekoliko članica EU sa Srbijom, kao jedinom koja nije članicom EU u toj grupi, razvije centre za biomasu u Bugarskoj, Srbiji i i Hrvatskoj. U Srbiji bi trebalo da bude uspostavljena četiri logistička i trgovačka centra, u Hrvatskoj četiri i dva u Bugarskoj.
Trenutno razmatramo šest potencijalnih lokacija – Zrenjanin, Pećinci, Šabac, Bajina Bašta, Leskovcu i na tromeđi Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.
Foto: GIZ-DKTI
Povezani sadržaj
|
|
|