Bugarski građevinski sektor uvek je bio zainteresovan za izgradnju hotela, ski staza i turističkih naselja u zaštićenim područjima i sada bi, ako se usvoje novi planovi upravljanja, tri nacionalna parka mogla da otvore kapije buldožerima, upozorava nevladin sektor. Novi planovi predviđaju širenje skijališta i gradnju na 10, čak i 120 puta većoj površini nego sada ali zanemaruju zagađenje prirode koje razvoj turizma nosi. Kako se ukazuje, planovi se ne zasnivaju na važećim propisima, sadrže kontradiktorne podatke, ne poštuju se propisi o javnim nabavkama, niti vodi računa o zaštiti biodiverziteta.

Brojne nevladine organizacije žalile su se Evropskoj komisiji na kršenje obaveza koje je Bugarska ulaskom u Evropsku uniju 2007. preuzela u skladu sa direktivom Priroda 2000. Takođe su nevladine organizacije poslale Evropskom parlamentu značajan broj peticija.

Koalicija nevladinih organizacija okupljena u grupi "Za prirodu u Bugarskoj", u kojoj je i Svetski fond za prirodu (WWF), upozorava da su nacrtima planova upravljanja nacionalni parkovi Pirin i Rila i park prirode Vitoša otvoreni za izgradnju i, u nekim delovima, za seču drva i lov u istoj meri kao u nezaštićenim područjima.

Rila, Pirin i Vitoša, na koju gleda glavni grad Sofija, tri su najveće planine u Bugarskoj.

U nacrtu planova za tri parka navode se zastareli propisi, ne sadrži procene ekološke štete i zasnovan je na kontradiktornim podacima, upozoravaju nevladine organizacije i tvrde da će, ako budu odobreni, ti planovi važiti u narednih deset godina i naneti ozbiljnu štetu prirodnoj sredini.

Ti planovi, kako prenosi EurActiv.com, takođe nisu u skladu sa odredbama o javnim nabavkama, iako su podržani sa četiri miliona evra iz fondova EU.

Koalicija "Za prirodu u Bugarskoj" zahteva sveobuhvatno preispitivanje planova i nove javne konsultacije jer su one do sada, kako kažu, bile organizovane na teško dostupnim mestima, u udaljenim regijama do kojih mnogi zainteresovani nisu mogli da stignu.

Park Pirin - svetska baština

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) proglasila je Nacionalni park Pirin svetskom baštinom 1983. Međutim, 2010. je Unesko isključio skijališta iznad zimskih centara Bansko i Dobrinište sa liste svetske baštine jer je utvrdio da je razvojem ski turizma priroda nepovratno oštećena i urbanizovana.

U julu 2015. bugarsko ministarstvo turizma i sporta zatražilo je od Uneska da sa liste svetske baštine isključi još 10% parka Pirin kako bi dozvolili dalji razvoj ski turizma.

Direktor Uneskovog Centra za svetsku baštinu Kišore Rao odgovorio je Sofiji da Bugarska može da razvija turizam bilo gde izvan područja pod Uneskovom zaštitom. Rao je za nacrt plana upravljanja nacionalnim parkovima rekao da je neprihvatljiv jer ne uključuje adekvatne procene uticaja na prirodu i ne pruža ključne podatke.

Ministarstvo turizima dugo lobira za proširenje ski zone Bansko na druge delove Nacionalnog parka Pirin. U ovom trenutku je to proširenje zabranjeno zakonom o zaštićenim područjima i važećim planom upravljanja parkom.

Planom za Pirin predviđa se povećanje građevinskog zemljišta sa 219 hekatara na 26.558 hektara ili 65% teritorije parka.

Koalicija "Za prirodu u Bugarskoj" u julu je objavila nacrt plana ističući da je "krajnje neprofesionalan" i da, uz dozvolu za gradnju, ne zadovoljava pravila za javne nabavke.

Kako navode, u planu se koristi terminologija iz regulative koja je prestala da važi još devedesetih godina 20. veka, zanemaruje se unapređenje zaštite biodiverziteta, zaključi plana nisu zasnovani na novim naučnim saznanjima a među podacima iz plana se uočava nedoslednost.

Takođe u nacrtu ne postoji logička veza između rezultata istraživanja i planiranih budućih aktivnosti, plan prikriva pravne propuste koncesije za ski zonu Bansko i predviđa zoniranje i druge mere kojima se daje prednost novim ulaganjima u ski centre.

Vitoša - najstariji park na Balkanu

Uspostavljen pre 80 godina, Park prirode Vitoša je najstariji park na Balkanu. Nacrtom plana upravljanja tim parkom otvaraju se vrata za razvoj, seču drveta i lov kao u nezaštićenim područjima. Novim planom predviđeno je da samo 7% teritorije parka zadrži postojeći režim zaštite dok se područje u kojem je dozvoljena gradnja uvećava sa 300 na više od 4.000 hektara.

Nevladin sektor ističe da plan ne nudi rešenje za problem parka Vitoša - seču drveta, nedostatak adekvatnog javnog prevoza do planine, oštećenje turističke infrastrukture i zagađenje vode. Umesto toga, cilj je razvoj novih skijališta iako istraživanja, čiji se rezultati navode u planu, pokazuju da 82% posetilaca u taj park ide leti i da samo 17% želi da tu bude zimski centar.

Planom se takođe ignorišu zaključci stručnjaka za zaštitu čovekove okoline i predviđa dalji razvoj koji će naneti štetu prirodi.

Inače, nacrt plana za Vitošu uradilo je isto društvo sa ograničenom odgovornošću koje je napravilo i plan za Pirin. Taj plan za Pirin do sada je u javnim konsultacijama dobio više od 300 negativnih procena.

Protivljenje novoj gradnji u Parku prirode Vitoša krajem septembra su iskazali i predstavnici nekoliko bugarskih političkih partija.

Rila - najveći park

Rila je najveći od tri nacionalna parka u Bugarskoj koji se prostire na 81.000 hektara istoimene planine na jugozapadu zemlje.

Prema nevladinim organizacijama, plan za Rilu ne nudi rešenje za ograničavanje velikog broja turista koji posećuju sedam jezera na Rili i za sobom ostavljaju organski otpad i ugrožavaju osetljiv jezerski ekosistem.

Da je limitiranje broja turista na jezerima potrebno, smatra i bugarska javnost. Istraživanje javnog mnjenja povezano sa planom za Rilu pokazalo je da je 75% ispitanika protiv razvoja turizma ako on nosi ekološki, socijalni ili kulturni rizik.

Pored toga, snabdevanje vodom za više od dva miliona ljudi zavisi od novog plana upravljanja nacionalnim parkom. To pitanje međutim nije adekvatno obrađeno u nacrtu, kao ni pitanja sanitarne vode, infrastrukture, socio-ekonomskih karakteristika, šuma, lekovitog bilja, voća itd.

I, što je još značajnije, u nacrtu nema zabrane gradnje za ceo nacionalni park, upozoravaju nevladine organizacije. Naime, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) zahteva da 75% teritorije nacionalnog parka bude nedirnuto. Jedino mogu da se grade postojenja za vodu za piće i tretman otpadne vode, zgrade uprave nacionalnog parka, zone za rekreaciju, kampovi, kao i da se popravljaju postojeće zgrade, putevi, sportski tereni itd.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Manjak novca za očuvanje zaštićenih područja u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Divlji konji popravljaju biodiverzitet
  
• 

  Vesti

  : Evropska povelja za dva zaštićena područja u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Evropljani za bolju zaštitu biodiverziteta
  
• 

  Vesti

  : Dnevno u svetu nestaju 74 biljne i životinjske vrste