Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropska poljoprivreda ulazi u haj-tek eru
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nastojeći da odgovori na sve veće globalne potrebe za hranom i reši problem zagađenja prirodne sredine, poljoprivredni sektor ulazi u digitalnu eru. Poljoprivrednici u Evropskoj uniji sve više koriste nove tehnologije kako bi proizvodili veću količinu proizvoda boljeg kvaliteta uz manju upotrebu poljoprivrednih inputa i manje zagađenje životne sredine. Nove tehnologije pre prihvataju i uvode u proizvodnju veliki poljoprivrednici nego mali, kojima su neke od njih još skupe i samim tim nedostupne.
Rast svetske populacije za posledicu ima povećanje tražnje poljoprivrednih proizvoda dok istovremeno opadaju mogućnosti za zadovoljenje te traženje zbog smanjenja obradive površine i klimatskih promena. Analitičari kao inovativno rešenje za taj problem vide tzv. preciznu ili planiranu poljoprivredu odnosno "agri-tek revoluciju".
"Precizna" poljoprivreda zasnovana je na optimalnoj u odnosu na potreban rod upotrebi inputa na poljima. Takva poljoprivreda uključuje korišćenje satelitskih sistema, poput GPS, kao i interneta, u cilju upravljanja proizvodnjom i smanjenja korišćenja đubriva, pesticida i vode.
Uvođenje novih tehnologija pomaže poljoprivrednicima da bolje upravljaju farmama i to na održiv način, vodeći računa o svim detaljima proizvodnje.
Poljoprivrednici koji rade na osnovu preciznih podataka u prilici su da najbolje iskoriste hemijske inpute (pesticide ili đubrivo), što je od značaja za zaštitu tla i podzemnih voda a doprinosi i rastu efikasnosti proizvodnje. Istovremeno se popravlja kvalitet proizvoda a potrošnja energije se znatno smanjuje.
Kako se navodi, korišćenjem senzora farmeri mogu da otkriju delove polja kojima je potreban poseban tretman i da usmere nanošenje hemikalija na određena mesta, čime se smanjuje potrebna količina hemikalija i štiti prirodna sredina.
Takva praksa u suprotnosti je sa tradicionalnom u kojoj se mere poput navodnjavanja, đubrenja, prskanja insekticidima i herbicidima primenjuju na celom polju, bez obzira na to da li su svuda potrebne.
Stručnjaci procenjuje da je tržište "precizne" poljoprivrede u 2014. na globalnom nivou vredelo 2,3 milijarde evra. Očekuje se dalji rast po godišnjoj stopi od 12% do 2020. a tržištima koja najviše obećavaju smatraju se "zrela" tržišta SAD i Evrope.
Komisija podržava e-poljoprivredu
Zajednički istraživački centar Evropske komisije u letošnjem izveštaju potvrdio je da "precizna" poljoprivreda može da ima značajnu ulogu u zadovoljenju sve veće tražnje hrane i da istovremeno obezbedi održivu upotrebu prirodnih resursa i zaštitu životne sredine.
"Na farmama ulazimo u eru 'precizne poljoprivrede' u kojoj vladaju tehnologija i podaci koji farmerima omogućavaju da svoj posao rade pametnije i efikasnije", rekao je nedavno u intervjuu za EurActiv.com evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan (Phil).
Novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom za period 2014-20. u sklopu Stuba 2 (Pillar 2) predviđeni su finansijski podsticaji i mere podrške farmerima da investiraju u tehnologije za "preciznu" poljoprivredu, npr. u mašine koje precizno doziraju đubrivo.
Sve više "haj-teka" (hi-tech) u poljoprivredi ipak nije novost i već je bio deo programa prethodne Evropske komisije kroz inicijative poput Evropskog inovacionog partnerstva za poljoprivrednu produktivnost i održivost (EIP-AGRI).
Sada Komisija "preciznu" poljoprivredu uglavnom podstiče preko 78 milijardi evra vrednog programa Horajzon 2020 (Horizon).
Preskupa malim farmerima
Međutim, tehnologije za "preciznu" poljoprivredu su još skupe i nedostupne većini poljoprivrednika, posebno malim.
"Neke tehnologije, poput 'pametnijih' i preciznijih poljoprivrednih mašina, veliki farmeri usvajaju gotovo odmah ali manji farmeri nisu radi ili nisu u mogućnosti da u njih investiraju", kaže generalni sekretar Evropskog udruženja industrije poljoprivrednih mašina (CEMA) Ulrih Adam (Ulrich).
Međutim, neke tehnologije, poput globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS), veoma su brzo usvojili svi poljoprivrednici, bez obzira na veličinu.
"Vidimo da je prodor na tržište brži i veći kada se tehnologija razvija brzo i troškovi padaju", rekao je Adam.
Kako je naglasio, npr. u Holandiji se GNSS koristi na 65% obradive površine prema 15% u 2007. godini.
Na pitanje šta EU još može da uradi za "preciznu" poljoprivredu u Evropi, Ulrih je ukazao da treba podsticati dalja istraživanja i razvoj tehnologije, kao i brže prihvatanje u evropskoj poljoprivredi.
"EU stoga treba da radi na koherentnijem i uticajnijem pristupu pitanju 'precizne' poljoprivrede koji će joj obezbediti veći udeo u postojećim politikama. U tom cilju različiti generalni direktorati u Komisiji - AGRI, GROW, ENVI, CONNECT i JRC, treba mnogo bliže da sarađuju, npr. kao deo zajedničkih radnih grupa", smatra Ulrih.
Kada je reč o potencijalu EU za "preciznu" poljoprivredu, Ulrih je kazao da je Evropa "veoma plodno tlo", što je pokazalo prihvatanje inovacija industrije poljoprivrednih mašina u poslednje vreme. Dodao je i da novine još brže ulaze u poljoprivredu SAD zbog većih polja.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
