Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Načelna podrška Kine reviziji klimatskih ciljeva
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2015. |
|
|
|
|
|
|
Predlog da se uvede mehanizam koji bi obavezivao zemlje u svetu da redovno revidiraju obaveze u borbi protiv klimatskih promena dobio je 2. novembra načelnu podršku Kine. To se smatra važnim korakom pošto je Kina do sada oklevala da prihvati tu mogućnost. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će biti potrebno i da se Indija ubedi da to prihvati. Uvođenje sistema revizije klimatskih ciljeva jedan je od ključnih elemenata sporazuma koji bi trebalo da bude sklopljen na konferenciji UN o klimi u decembru u Parizu.
U zajedničkoj deklaraciji objavljenoj 2. novembra tokom posete Kini francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), četiri nedelje pred svetsku konferenciju o klimi, Peking i Pariz su naveli da podržavaju ideju da se na svakih pet godina razmatra napredak ostvaren u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
"Ono što smo upravo ustanovili u ovoj deklaraciji jeste da će konferencija u Parizu verovatno biti uspeh. To ne znači da će pariska konferencija defintivno biti uspešna, ali su uslovi za uspeh postavljeni danas u Pekingu", rekao je Oland na konferenciji za novinare u kineskom glavnom gradu.
Oland je rekao da su se on i kineski predsednik Si Dinping saglasili da bi njihove zemlje do 2050. trebalo da razviju privrede s niskom emisijom gasova.
Iako bi novi klimatski sporazum stupio na snagu tek 2020, Kina i Francuska su predložile i da se 2017/2018. pokrene dijalog "kako bi se razmotrile mogućnosti" da se preduzmu dodatni koraci pre 2020. godine.
U suštini, na svake dve ili tri godine zemlje bi razmotrile aktivnosti koje su preduzele, i sa stanovišta razvoja tehnologija i iz ugla troškova, pa bi neke mogle da se odluče da još više rade na smanjenju emisija i zelenoj ekonomiji.
Zatim, posle 2020. u svetu bi se uveo mehanizam putem koga bi na svakih pet godina zemlje preuzimale nove obaveze u borbi protiv klimatskih promena, odnosno za dodatno smanje emisije stetnih gasova.
Iako je 195 članica UN koje pregovaraju o svetskom sporazumu za borbu protiv globalnog zagrevanja, razgovaralo o tome kao principu, ne zna se mnogo o tome kakav bi bili vremenski okvir i elementi tog sistema.
DŽenifer Moran iz Instituta za svetske resurse rekla je da ideja o cikličnim revizijama na svakih pet godina sve više nailazi na prihvatanje.
"Međutim, mnogo pitanja ostaje otvoreno: šta će se tačno raditi svakih pet godina? Da li će postojati obaveza da se u reviziji ide na povećanje obaveza? Kako pre toga sprovesti globalnu procenu napretka? I kada?, rekla je ona.
Evropska unija i posebno Francuska kao domaćin COP21 rade na tome da se uvede revizija na svakih pet godina a prvi bilans rezultata uradi pre 2020, što traže nevladine organizacije i stručnjaci, a podržavaju SAD i zemlje koje su najviše izložene klimatskim promenama.
Međutim, Kina, koja je najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte sa udelom od 25%, i Indija, koja je četvrta u svetu po emisijama, nisu želele do sada da razgovaraju o ranoj reviziji ciljeva. Zemlje izvoznice nafte još su manje sklone toj ideji.
Kina i Indija, osim što su veliki emiteri gasova, imaju veliku težinu u pregovorima i kao članice grupe 77 (G77), koja okuplja 134 zemlje u razvoju i zemlje sa brzim privrednim rastom.
"Kina je bila vrlo uzdržana u pogledu odredbe da se sastanak organizuje pre 2020. i postojao je rizik da će morati da se čeka 2025", rekao je za AFP Paskal Kanfen iz Instituta za svetske resurse.
On je dodao da dolazi do pomeranja rokova što je neophodno jer je se obaveze moraju povećati pre 2020. da bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2 stepena Celzijusa.
"Sa Kinom jedna prepreka je pređena, ali trka nije završena: potrebno je ubediti i Indiju", rekao je on.
Načelan dogovor o potrebi da se prva procena ostvarenog napretka uradi 2017/2018. da bi se aktivnosti povećale pre 2020. "predstavlja dobar znak za COP21", saopštila je 2. novembra Fondacija Nikola Ilo (Nicolas Hulot).
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/Xinhua
Povezani sadržaj
|
|
|