Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedovoljni napori za smanjenje emisija CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nacionalni ciljevi i mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje su zemlje dostavile UN pred konferenciju o klimi u Parizu (COP21), omogućiće da se rast temperature u svetu do kraja veka ograniči na oko 3 stepena Celzijusa. Da bi se globalno zagrevanje usporilo na 2 stepena Celzijusa do kraja veka potrebno je da emisije u 2030. iznose 42 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida (GtCO2e), dok će nacionalni planovi omogućiti smanjenje emisija u toj godini na 56 gigatona ekvivalenta CO2, navodi se u izveštaju koji je 6. novembra objavio Program UN za životnu sredinu (UNEP).
U izveštaju UNEP-a ocenjuje se da planova koje je do 1. oktobra dostavilo 146 zemalja, predstavljaju istorijski korak ali da nisu dovoljni da se globalno zagrevanje zadrži u željenim granicama.
Novi nalazi u načelu potvrđuju rezultate analizu tih planova čije je rezultate 30. oktobra objavio sekretarijat Okvirne konvencije UN za klimatske promene (UNFCCC). U toj analizi se zaključuje da će dostavljeni nacionalni planovi omogućiti da se zagrevanje uspori na 2,7 stepeni Celzijusa.
Da bi rast temperature u svetu ostao ispod 2 stepena Celzijusa potrebno je da se emisije u 2025. smanje na 48 ekvivalenta gigatona CO2 (GtCO2e), a u 2030. na 42 gigatona ekvivalenta CO2, navodi se u izveštaju UNEP-a.
U 2014. godini u zemljama obuhvaćenim Protokolom iz Kjota emisije su iznosile 52,7 gigatona ekvivalenta CO2. Od fosilnih goriva i iz industrije emitovano je te godine 35,5 gigtona ekvivalenta CO2.
Ako bi zemlje ispunile ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su dostavile pred konferenciju o klimi u Parizu, emisije u 2025. bi iznosile 54 gigatona ekvivalenta CO2 (GtCO2e) godišnje a u 2030. 56 GtCO2e.
Zaključuje se da bi ti planovi omogućili da emisije budu manje u 2030. za od 4 do 6 GtCO2e u odnosu na dosadašnja predviđanja da će emisije te godine iznositi 60 gigatona.
Takođe, primenom dosadašnjih mera dogovorenih pre konferencije u Parizu i nacionalnih planova emisije bi mogle da se smanje za 11 GtCO2e u 2030. Međutim, da bi rast temeprature ostao na 2 stepena potrebno je da se emisije smanje dva puta više.
Procene emisija ostvarenih na osnovu pune primena nacionalnih ciljeva najviše odgovaraju scenarijima sa mogućnošću realizacije većom od 66% da će se povećanje temperature zadržati ispod 3 do 3,5 stepeni do 2100, ako se uzmu u obzir precizirani ciljevi i najavljeni dugoročniji ciljevi, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se iznosi i procena da bi emisije, ako bi se ostvarili i mogući načelni dugoročni ciljevi izneti u planovima, u 2025. iznosile 53, a u 2030. 54 GtCO2e.
U slučaju da zemlje koje još nisu dostavile svoje planove, odrede isti procenat smanjenja kao zemlje koje su dostavile planove, bilo bi neophodno da se emisije još smanje za samo 0,5 u 2025. i 1 GtCO2e u 2030, umesto za 7 i 14 gigatona.
Procene se u izveštaju tumače i kao pozitivan i kao negativan znak.
Izvršni direktor UNEP Ahim Štajner je rekao da nacionalni planovi, iako nisu dovoljni da se rast temperature zaustavi na 2 stepena Celzijusa u ovom veku, predstavljaju prekretnicu u smislu međunarodnih napora da se što više smanjene emisija i istorijski korak u pravcu privrednog razvoja bez uglje-dioksida.
"Međutim, da bi se što više smanjile emisije, neophodno je da budući sporazum iz Pariza odlikuje dinamičan pristup", odnosno da podrazumeva da se ambicije, finansiranje i drugi oblici saradnje "redovno prilagođavaju potrebama, istakao je on.
U izveštaju se ističe i da više globalnih studija ukazuje da pored nacionalnih planova postoje i druge mogućnosti i okviri za smanjenje emisija i to oslanjanjem na postojeće tehnologije i politike.
Cilj je da svet 2060. ili 2075. bude bez emisija, odnosno da se smanje i stvore uslovi za apsorpciju tih gasova.
Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je izračunao da ukupne emisije u atmosferi ne smeju da premaše 1.000 gigatona CO2 da bi zagrevanje bilo ispod 2 stepena Celzijusa. To je takozvani "ugljenikov budžet" kojim raspolaže čovečanostvo, a podrazumeva akumulirane količine CO2 u atmosferi nastalog spaljivanjem fosilnih goriva od početka industrijske revolucije.
Proračun urađen na osnovu sadašnji obaveza, pokazao je da će od 72 do 75% "ugljenikovog budžeta" biti istrošeno do 2030.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
