Veliki gradovi, poput Šangaja, Mumbaja i Hongkonga, mogli bi da u dugoročnom periodu budu delimično potopljeni zbog klimatskih promena, čak i ako se globalno zagrevanje uspori na 2 stepena Celzijusa, navodi se u novoj studiji američkih stručnjaka, objavljenoj 9. novembra. Prema predviđanjima koja se odnose na period od više stotina godina, tim promenama će najvše biti izloženo kinesko stanovništvo. Svetska banka je 8. novembra objavila da bi klimatske promene do 2030. godine mogle da u svetu gurnu u ekstremno siromaštvo više od sto miliona ljudi.

Sa rastom temperature od 2 stepena i nivo mora će nastaviti da raste da bi se prelilo u daljoj budućnosti na teritorije koje danas naseljavama 280 miliona ljudi, upozorava se u studiji instituta za istraživanja Klajmat sentral (Climat Central).

Ako globalno zagrevanje bude 4 stepena tom pojavom biće zahvaćene teritoritorije koje sada naseljava više od 600 miliona ljudi.

"Zagrevanje od 2 stepena predstavlja pretnju dugoročnom opstanku mnogih priobalnih velikih gradova i oblasti", rekao je jedan od autora studije Ben Straus.

Ipak, mere koje su preduzete kako bi se što pre i što više smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, doneće rezultate i, kako smatra Straus, čovečanstvo još pred sobom ima veliku mogućnost izbora.

Istraživanju se odnosi na dugoročne projekcije tempa rasta mora za 200 do 2.000 godina, na osnovu postojećih scenarija o nivou globalnog zagrevanja. Stručnjaci navode da je teško predvideti kojom brzinom će nivo mora rasti u dugoročnom periodu.

U svakom slučaju, ako se gasovi budu ispuštali sadašnjim tempom što će za posledicu imati zagrevanje od 4 stepena, nivo okeana će se povećati u dugoročnom peridou za 8,9 metara.

Ciljevi i planovi za smanjenje emisija koje su do sada UN dostavile zemlje pred konferenciju o klimi u Parizu, trebalo bi da omoguće da se zagrevanje uspori na 3 stepena, što bi dovelo da dugoročnog rasta nivoa mora od 6,4 metara. More bi u tom slučaju poplavilo područja u kojima sada živi oko 400 miliona ljudi.

Sa rasotm temperature od 2 stepena nivo mora bi u dugoročnom periodu porastao za 4,7 metara i gotovo dvostruko manje ljudi bi bilo pogođeno tom pojavom.

Kada bi prosečna temperatura porasla za 1,5 stepena Celzijusa, što je cilj za koji se zalažu zemlje koje su najviše izložene klimatskim promenama, poput malih ostrvskih zemalja, nivo mora bi porastaro za 2,9 metara i promeni bi bilo izloženo 137 miliona ljudi.

Kina će, kada je reč o stanovništvu, biti najviše na udaru tih promena. U slučaju zagrevanja od 4 stepena Celzijusa, rast nivoa mora će se odraziti na teritorije koje danas naseljava 145 miliona ljudi.

Dvostruko manje ljudi bi bilo pogođeno ako bi temperatura porasla za 2 stepena, dodaje se u studiji koja se ne bavi demografskim kretanjima niti izgradnjom infrasturkture poput brana.

Rastom nivoa mora biće, osim Kine, posebno pogođeni Indija, Bangladeš, Vijetnam, Japan, SAD, Filipini, Egipa, Brazil, Tajland, Mjanmar, Holandija.

Na udaru će biti veliki gradovi poput Hongkonga, Kalkute, Dake, DŽakarte, Šangaja, Mumbaja, Hanoja, Rio de Žaneira, Buenos Ajresa, Njujorka i Tokija.

U projekcijama su uzeti u obzir širenje mora prilikom zagrevanja, i topljenje lednika kao i pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, što sve može postati nepovratan proces pošto se pređene određena granica.

Promene nivo mora nisu ravnomerne i razlikuju se od regiona do regiona. U većini slučajeva, to će se meriti centimetrima u periodu od jednog veka ali su delte i gradske sredine najranjivije, jer nisu zaštićene nanosima, zaključuju istraživači.

Studija je zasnovana pre svega na podacima prikupljenim putem satelita o nivou okeana, a više stručnjaka je potvrdilo AFP-u da je studija validna.

Od industrijske revolucije prosečna temperatura u svetu je porasla za 0,8 stepeni.

Svetska banka: Broj ekstremno siromašnih će rasti

Svetska banka je 8. novembra objavila da bi klimatske promene do 2030. godine mogle da gurnu u ekstremno siromaštvo više od sto miliona ljudi zbog negativnih posledica po poljoprivredu i podsticanja širenja bolesti, poput malarije.

U izveštaju Svetske banke, objavljenom nekoliko nedelja uoči samita UN u Parizu o klimatskim promenama, navodi se da globalno zagrevanje može posebno negativno da deluje na siromašne koji nisu pripremljeni za klimatske promene poput podizanja nivoa mora ili velikih suša.

"Oni imaju manje resursa i dobijaju manje podrške od porodice, zajednice, finansijskog sistema, pa i mera socijalne zaštite", navela je Svetska banka.

Sve većem siromaštvu će posebno biti izložena Afrika u kojoj bi cene hrane mogle da 2030. skoče i za 12%. To bi zadalo težak udarac stanovništvu s obzirom da na hranu otpada 60% troškove najsiromašnijih domaćinstava.

Na udaru će biti i južna Azija. U Indiji bi zbog poremećaja u poljoprivredi i brzog širenja bolesti usled klimatskih promena 45 miliona ljudi moglo da se nađe ispod praga ekstremnog siromaštva.

Ekstremno siromašnim se smatraju ljudi koji raspolažu sa manje od 1,90 dolara dnevno.

Kako pomoći siromašnim zemljama i siromašnim zajednicama u pojedinim zemaljama da se suoče s klimatskim promenama jedno je od ključnih pitanja u razgovorima o sporazumu o klimatskim promenama koji bi trebalo da bude usvojen sledećeg meseca u Parizu.

Svetska banka je navela da napori za zaštitu siromašnih, poput boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti i merama socijalne zaštite, efikasnije zaštite od poplava ili razvoja useva koji bolje trpe više temperature, mogu ublažiti uticaj klimatskih promena na siromašne.

Jedan od autora izveštaja Stefan Alegat rekao je da se izveštaj nije toliko fokusirao na analizu makroekonomskih posledica klimatskih promena, već da je zasnovan na proceni položaja 14 miliona ljudi u 92 zemlje.

"Kada smo pitali ljude zašto su postali siromašni pojavila su se tri značajna čionioca. Poljoprivredni poremećaji, uključujući rast cena hrane; prirodne katastrofe poput poplava, suša, oluja; i zdravstvena pitanja, ukljucujuči malariju i dijareju", rekao je on.

Izveštaj Svetske banke se poziva na studiju koja pokazuje da klimatske promene mogu dovesti do gubitka u usevima i do 5% do 2030, a do 30% do 2080, kao i na studiju koja pokazuje da povećanje temperature može uticati da se poveća broj ljudi izloženih malariji za 150 miliona.

Svetska banka je objavila počektom oktobra da je ostvaren napredak u smanjivanju ekstremnog siromaštva u svetu koje bi treblao da u ovoj godini bude najmanje izraženo do sada, odnosno da pogađa oko 10% svetskog stanovništva, što je oko 702 miliona ljudi.

Izvor: AFP, AP

Foto: Climate Central

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nedovoljni napori za smanjenje emisija CO2
  
• 

  Vesti

  : Kina trošila više uglja nego što je prikazivala
  
• 

  Vesti

  : Načelna podrška Kine reviziji klimatskih ciljeva
  
• 

  Vesti

  : Klimatska strategija prilika za ambiciozniji cilj za CO2
  
• 

  Vesti

  : Organizacija zemalja najpogođenijih klimatskim promenama