Planeta Zemlja je od Protokola iz Kjota pre 18 godina, kada su svetski lideri prethodno pokušali da je spasu, postala još toplija, sa još ekstremnijim vremenskim prilikama. Promene su od poslednjeg svetskog obavezujućeg sporazuma o borbi protiv globalnog zagrevanja bile dramatične i zato će svetski lideri okupljeni u Parizu u naredne dve nedelje pokušati da učine više kako bi se obuzdali rast temperature, topljenje leda, povećanje nivoa mora, suše, toplotni talasi i strašne oluje. Klimatske promene danas su još značajniji i konkretniji problem nego u vreme Kjota, kada se na njih gledalo kao na nešto što bi moglo da se desi u budućnosti.

U Parizu su 30. novembra počeli pregovori o klimatskim promenama sa ciljem da se postigne dugoročni sporazum o smanjenju štetne emisije gasova za koju je krivac čovek.

Pregovore COP21 otvorio je Manuel Pulgar Vidal, ministar za životnu sredinu Perua, zemlje domaćina prošlogodišnje konferencije UN o klimi u Limi, koji je istakao da zemlje moraju da rade zajedno u borbi protiv globalnog zagrevanja, kao i terorizma.

SAD, Kanada i devet evropskih zemalja već su na otvaranju pregovora UN o klimi obećale gotovo 250 miliona dolara za pomoć najugroženijim zemljama da se prilagode podizanju nivoa mora, sušama i drugim posledicama promene klime.

Novac za prilagođavanje klimatskim promenama ključni je zahtev zemalja u razvoju na globalnim pregovorima.

Dvonedeljni pregovori treba da rezultiraju globalnim sporazumom koji će, kako je istakao francuski predsednik Fransoa Oland, obezbediti mir u svetu za buduće generacije i smanjiti broj izbeglica koji beže od ekstremnih vremenskih prilika.

"U vreme Kjota, ako je neko govorio o klimatskim promenama, govorio je o nečemu apstraktnom u budućnosti", kaže američka geofizičarka i urednica časopisa Nauka (Science) Marsija Meknat (Marcia McNutt) koja je nominovana da vodi Nacionalnu akademiju nauka.

"Kada danas govorimo o klimatskim promenama, govorimo o nečemu što se dešava", upozorila je Meknat.

Ipak, neke promene od 1997. naovamo stručnjacima daju razloga da budu veći optimisti nego kod prethodnih pregovora.

Tako stručnjaci smatraju da nova tehnologija omogućava svetu otklon od fosilnog goriva čijim sagorevanjem nastaju gasovi koji doprinose globalnom zagrevanju.

Takođe kompanije i zemlje mnogo ozbiljenije gledaju na potrebu da se nešto uradi, s obzirom da se dešavaju neka od najcrnjih predviđanja naučnika.

"Zapanjen sam koliko se Zemlja promenila od 1997. godine", kaže Bil Andereg (Bill Anderegg) sa Univeriteta Prinston i dodaje: "U mnogim slučajevima (npr. nestajanje leda u Arktičkom moru, umiranje šuma zbog suše) brzina klimatskih promena još je veća nego što smo mislili pre 20 godina".

Promene

Ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika i Grenlanda u poslednjih 18 godina izgubio je pet hiljada milijardi tona leda, upzorio je Endrju Šeperd (Andrew Shepherd) sa Univerziteta u Lidsu na osnovu evropskih i NASA satelitskih podataka.

Podaci američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) pokazuju da je petogodišnji prosek globalne temperature na površini Zemlje od januara do oktobra porastao za 0,36 stepeni Celzijusa imzeđu 1993. i 1997. i između 2011. i 2015.

Na planeti je 1997. bila rekordno najtoplija, međutim, rekord je rušen 1998, 2005, 2010. i 2014. i, kako izgleda, ponovo 2015, navodi NOAA.

Istovremeno su glečeri izgubili u proseku 12 metara, upozoravaju iz Svetske agencije za praćenje glečera u Švajcarskoj.

Prema američkom ministarstvu energetike, od 1997. je broj stanovnika planete povećan za 1,2 milijarde i emisija ugljen dioksida (CO2) iz sagorevanje forilnog goriva porasla je između 1997. i 2013. za gotovo 50%. Svet danas emituje više od 100 miliona tona CO2 dnevno.

Nivo mora, prema kalukulacijama Univerziteta Kolorada, od 1997. je porastao za 6,2 centimetra u proseku.

Pet toplotnih talasa sa najvećim posledicama u poslednjih 100 godina - u Evropi 2003, Rusiji 2010, Indiji i Pakistanu 2015, Zapadnoj Evropi 2006 i južnoj Aziji 1998, dogodilo se u poslednjih 18 godina, pokazuju podaci iz baze podataka o međunarodnim prirodnim nepogodama koju vodi Centar za istraživanja nepogoda iz Belgije.

Broj vremenskih i klimatskih nepogoda u svetu povećan je za 42%, mada je broj žrtava smanjen. Između 1993. i 1997. u svetu je godišnje registrovana u proseku 221 vremenska nepogoda sa 3.248 žrtava. Između 2010. i 2014. godišnje je bilo prosečno 313 nepogoda sa 1.364 žrtve, pokazuju podaci iz baze.

Pre 18 godina više se govorilo o prosečnoj temperaturi a manje o ekstremnom vremenu. Danas se međutim više govori o ekstremnim vremenskim prilikama koje ljudi osećaju zbog klimatskih promena.

Svedoci smo "jakih pljuskova, poplava, klizišta, dugotrajnih suša, podizanja nivoa mora zbog topljenja leda, šumskih požara", kazao je za agenciju AP bivši američki potpredsednik Al Gor (Gore) koji je 1997. pomogao da dođe do sporazuma.

Istraživanja pokazuju da su klimatske promene za koje je krivac čovek doprinele velikom broju katastrofa. Naučnici izdvajuju toplotni talas u Evropi 2003. sa 70.000 žrtava kao katastrofu sa najvećim brojem žrtava za 100 godina, uragan Sendi koji je napravio štetu od 67 milijardi dolara i odneo 159 života, vrućine u Rusiji 2010. sa više od 55.000 žrtava, tajfun Hajnan na Filipinima u kome je 2013. stradalo 6.000 ljudi.

Ipak, kaže direktor Instituta Zemlja na Univerzitetu Kolumbija Džefri Saks (Jeffrey Sachs), "dok je Zemlja s jedne strane mnogo opasnije mesto, tehnologije su mnogo razvijenije nego što su bile".

Izazov za konferenciju UN o klimi (COP21) biće Kina i zemlje u razvoju koje sporazumom iz Kjota nisu dobile obavezu da smanje štetnu emisiju.

Na globalno zagrevanje gledalo se kao na problem koji treba da reše SAD i druge bogate zemlje. Međutim, danas je Kina najveći zagađivač u svetu i već je postigla sporazum sa SAD da smanji emisiju i postane svetski lider u solarnoj energiji.

Kina u svetskoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte učestvuje sa oko 30% a SAD sa oko 16%.

Šefica UN za klimatske pregovore Kristijana Figeres (Ćristiana Figueres) kaže da će, dok je sporazum iz Kjota nalagao zemljama pojedinačno koliko moraju da smanje emisiju, sporazum iz Pariza biti zasnovan na onome što više od 150 zemalja može da uradi u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  : Šta će jesti svetski lideri za ručak u Parizu
  
• 

  Vesti

  : Zapadni Balkan kaska za EU u ciljevima za CO2
  
• 

  Intervju

  : Neambiciozan plan Srbije za smanjenje zagađenja
  
• 

  Vesti

  : Terorizam neće uplašiti pregovarače o klimi
  
• 

  Vesti

  : Rast nivoa mora ugroziće mnoge velike gradove
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljni napori za smanjenje emisija CO2