Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zapadni Balkan kaska za EU u ciljevima za CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ciljevi zemalja Zapadnog Balkana za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte dosta se međusobno razlikuju, a najambicioznije namere pokazala je Albanija. Međutim, u celini ciljevi svih zemalja regiona nisu dovoljno ambiciozni u poređenju sa planovima EU kojoj žele da se priključe, ocenjuju evropske i regionalne ekološke organizacije, koje ukazuju da region treba u najmanju ruku da se ugleda na najsiromašnije članice EU. Stav ekoloških organizacija je da su klimatski ciljevi EU dostižni za zemlje jugoistočne Evrope, a kako bi tu ideju popularisale predstavile su i video igru kroz koju se može steći uvid u mogućnosti i posledice različitih pravaca razvoja.
Zemlje Zapadnog Balkana priključile su se naporima međunarodne zajednice u borbi protiv klimatskih promena dostavljanjem svojih planova za smanjenje emisija sa efektom staklene bašte pred konferenciju o klimi koja je počela 30. novembra u Parizu. Ti planovi treba da doprinesu da se postigne dogovor u svetu koji će omogućiti da se globalno zagrevanje zadrži u okvirima od 2 stepena Celzijusa do kraja veka.
U tom cilju, do 2030. Albanija planira da emisije smanji za 11,5%, BiH za 2%, Makedonija i Crna Gora zapo 30%, a Srbija za 9,8%, navodi se u analizi preuzetih obaveza zemalja jugoistočne Evrope u borbi protiv klimatskih promena.
Ciljevi koje su zemlje dostavile u periodu od juna do oktobra “razlikuju se po svojoj prirodi i imaju malo toga zajedničkog”, što otežava njihovo poređenje, ukazuje se u dokumentu koji su pripremili Mreža za klimatsko delovanje Evropa (CAN), Mreža za promene jugoistočne Evrope (SEE Change Net) i program Strategija održive energije za jugoistočnu Evropu (SEE SEP) koji okuplja više organizacija civilnog društva.
“Ovi ciljevi su neadekvatni, s obziom na to da većina zemalja Zapadnog Balkana planira da bude deo EU pre 2030. godine. Njihovi ciljevi bi, prema tome, trebalo da budu slični verovatnim klimatskim obavezama najsiromašnijih članica EU”, navodi se analizi.
Ističe se da je sadašnji cilj EU da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 40% do 2030. godine, a da će najsiromašnije članice EU morati da preduzmu značajna smanjenja emisija u rasponu od -25% do -65% u odnosu na 1990. godinu.
Podseća se da je Evropska komisija u izveštajima o napretku za 2014. od svih država kandidata i potencijalnih kandidata tražila da do kraja prvog kvartala 2015. predstave „svoj planirani i na nacionalnom nivou utvrđeni doprinos (INDC) za Klimatski sporazum 2015, koji je u skladu sa doprinosom EU i njenih država članica“.
Ocenjuje se da EU treba više insisitra na tom pitanju, odnosno da je potreban veći politički pritisak iz Unije, ali i finansijska i tehnička pomoć da bi se unapredilo delovanje ovih zemalja u oblasti klimatskih promena.
Manjkavi planovi
U analizi se navodi da dostavljeni nacionalni ciljevi uglavnom ostavljaju prostor za porast emisija od sada do 2030. i ocenjuje da ne predstavljaju „težak zadatak“ zbog velikog pada privrednih aktivnosti u region od 1990. godine.
„Poredeći ciljeve sa nivoima iz 1990. godine, zemlje mogu najaviti znatno smanjenje emisija, dok istovremeno njihove emisije iz godine u godinu rastu i šire se energetska postrojenja u kojima se koristi ugalj“, navodi se u dokumentu.
Prema podacima Svetskog instituta za resurse, sve zemlje, osim Albanije će do 2030. ostvariti rast emisija u odnosu na 2012, a Bosna i Makedonija i u odnosu na 1990. Srbija će u odnosu na 2012 ostvariti rast od 11%.
Takođe, planovi ne sadrže dovoljno detalja o sredstvima za sprovođenje, a u većini slučajeva posebne mere ostavljaju se za buduće nacionalno strateško planiranje.
Zamera se i to što su panovi smanjenja emisija doneti bez javne rasprave ili uz nedovoljno učešće zainteresovanih strana i što neke zemlje, poput BiH i Makeodnije, uvode uslovne ciljeve koji u velikoj meri zavise od finansijske pomoći.
U analizi se navodi da je Albanija „iskazala interesovanje“ za finansiranje borbe protiv klimatskih promena, a „otišla je čak i korak dalje promovisanjem dugoročnog cilja, pri kome planira da ostane ispod 2 tone emisija po stanovniku do 2050. godine“. To bi obezbedilo da ta zemlja nastavi da ima najniže emisije po stanovniku u regionu, ističe se u dokumentu.
Kako je EurAktivu rečeno u CAN-u Evropa, u Albaniji su emisije veoma niske jer se energetski sektor gotovo potpuno oslanja na hidroenergiju. Takodje, ta zemlja ne planira ekspanziju postrojenja na ugalj u narednim decenijama, za razliku od drugih zemalja.
Evropski ciljevi dostižni za region
U analizi se kao pozitivno izdvaja što su zemlje regiona otvorene za reviziju nacionalnih ciljeva, a regionu se preporučuje da se pre svega usredsredi na razvoj obnovljivih izvora energije, mere energetske efikasnosti i da odustane od fosilnih goriva.
Klimatski ciljevi EU su, kako se ističe, dostižni zemljama jugoistočne Evrope, a mogu se postići tako da to bude ekonomski isplativo i tehnološki izvodljivo, što pokazuju putanje razvoja predstavljene u video igri Energetski model(i) za Jugoistočnu Evropu 2050. godine.
Nevladine organizacije za zaštitu životne sredine ističu da zemlje jugoistočne Evrope treba da teže ambicioznim ciljevima u borbi protiv klimatskih promena kako bi zaštitile svoju privredu i građane, imajući u vidu razorne posledice klimatskih promena u regionu.
Kako se navodi, ukupna šteta izazvana ekstremnim vremenskim uslovima u Srbiji od 2000. veća je od 5 milijardi evra, dok su poplave 2014. godine oštetile budžete u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji za skoro 2 milijarde evra.
Upozorava se i da sve lošiji klimatski uslovi mogu voditi još većim migracijama u narednim godinama i decenijama.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
