Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izrada klimatske strategije verovatno u junu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izrada strategije borbe protiv klimatskih promena u Srbiji trebalo bi da počne junu i predstojeći izbori neće uticati na to, rekla je 22. aprila zvaničnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić. Na skupu o toj strategiji i pratećem akcionom planu ocenjeno je da je potrebno uključiti sve zainteresovane strane u njihovu izradu i i to još na početku procesa. Na skupu je istaknut i značaj Pariskog klimatskog sporazuma kao ugovora koji donosi nove obaveze ali i načine za borbu protiv klimatskih promena. Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević je ukazao da se u svetu dešavaju krupne promene na tržištu fosilnih goriva i energetski intenzivnih proizvoda, ali da srpska ekonomska politika to još nije prepoznala.
„Poslednja informacija koju imam jeste da bi već početkom juna trebalo da se počne sa pripremom strategije i nema razloga da verujem da će izbori nešto da promene”, rekla je Božanićeva na skupu o strategiji i akcionom planu za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji.
Ona je dodala da sada stvari zavise od Delegacije EU u Srbiji koja pruža podršku procesu izrade strategije.
Ranije je bilo najavljeno da će izrada strategije početi u prvoj polovini ove godine i da je cilj da bude usvojena do kraja 2019. godine.
Božanićeva je ocenila da strategija borbe protiv klimatskih promena mora biti vodeća politika koju će prepoznati različiti sektori, što sada nije slučaj.
"Borba protiv klimatskih promena i dalje ne kreira već prati sektorske politike, što nije samo slučaj kod nas", rekla je ona i dodala da je bitno da se u radi analiza troškova i koristi i da integracija u EU ne sme biti jedini podstrek na tom putu.
Ona je dodala da energetika možda jeste glavni oponent toj politici ali da je bar prepoznaje dok drugi sektori uopšte ne dovode sebe u vezu s tim pitanjem.
Ocenila je i da je stručna pomoć dobrodošla kao i da bez lokalne samouprave nema sprovođenja klimatske politike.
Aleksandar Macura iz RES fondacije je istakao da je važno omogućiti učešće svih zainteresovanih strana u izradi tog dokumenta i da se sada prvi put pruža prilika da se to učini na samom početku. Dodao je da se razmatra mogućnost stvaranja mehanizma koordinacije koji bi omogućio nacionalni dijalog.
Pariski sporazum početak nove ere
Na skupu je ocenjeno da Pariski klimatski sporazum predstavlja početak nove ere i da predviđa nove obaveze i načine borbe protiv klimatskih promena. U sedištu UN u Njujorku će 22. aprila biti održana ceremonija potpisivanja Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije Tomslav Nikolić.
„Pariski sporazum predstavlja početak nove ere", rekla je Danijela Božanić i dodala da sporazum donosi "nove prakse, tehnologije i zanimanja".
Viši gostujući istraživač Oksfordskog instituta za energetiku Aleksandar Kovačević je rekao da potpisivanje Pariskog klimatskog sporazuma označava prelazak sa "tehničkog terena" gde je postojala dilema o poreklu i uticaju klimatskih promena na pravni i ekonomski teren borbe protiv klimatskih promena.
„Imamo jasnu međunarodnu obavezu i manje-više jasne ekonomske alate, imamo rokove i jasno deifnisane obaveze”, rekao je on.
Kovačević je rekao da će sporazum promeniti način na koji se mogu ostvariti obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici, kao što su povećanje udela obnovljivih izvora energije ili primena evropskih ekoloških direktiva u energetici, i dodao da će Srbija morati da razmotri nova rešenja za ostvarivanje tih obaveza.
On je podsetio da će naredna vlada koja će biti formirana posle izbora 24. aprila morati da se pozabavi tim obavezama Energetske zajednice jer rokovi dospevaju tokom njenog mandata.
Velike promene na tržištu fosilnih goriva
Kovačević je istakao da su na tržištu foslinih goriva i energetski intenzivnih proizvoda nastupile krupne promene, uključujući odluke o obustavljanju finansiranja iz javnih fondova postrojenja na fosilna goriva, pad potražnje i raskidanje istorijske veze između ratova na Bliskom istoku i cene nafte.
On je ocenio da je „ta promena za zemlje Balkana izuzetno važna”, ali da srpska ekonomska politika nije primetila tu promenu, osim u pojedinačnim slučajevima.
Kovačević je ukazao i da balkanske zemlje več decenijama neguju doktrinu ekonomskog razvoja koji se zasniva na ideji da se sa niskom produktivnšću i lošim resursima mogu izvoziti energetski intenzivni proizvodi dok su njihove cene u svetu visoke.
"Kada više nisu visoke onda ove zemlje Blakana nemaju šta da rade. Njihova konkurentnost u spoljnoj trgovini dramatično pada", dodao je on.
Autor: M.P.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
