Globalna ekonomija mogla bi da bude bogatija za 6,7 hiljada milijardi dolara a 500 miliona ljudi izašlo bi iz siromaštva kada bi se obezbedio pristup internetu za 4,1 milijardu ljudi koji ga nemaju, pokazalo je novo istraživanje. Tim milijardama ljudi pristup internetu uglavnom nije onemogućen zbog nedovoljne infrastrukture, već zato što zbog malih prihoda ne mogu sebi da priušte da budu "onlajn". Ipak, za pola milijarde žitelja planete, i u slučaju da internet bude znatno jevtiniji ili besplatan, pristup neće biti moguć, bez novih, naprednijih, čak "problematičnih" tehnologija.

Izveštaj "Povezivanje sveta: deset mehanizama za globalnu inkluziju" uradila je za Fejsbuk (Facebook) konsultantska kuća PwC.

Najveća prepreka za obezbeđivanje interneta u mnogim oblastima u svetu nije infrastruktura, kao što većina misli, već dostupnost. Naime, više od devet desetina svetske populacije živi u mestima u kojima postoji infrastruktura da im se omogući da budu "onlajn", međutim, velika većina ne može sebi da priušti internet.

Za 66% sveta 500 megabajta koštalo bi više od 5% mesečnog prihoda što je, smatraju autori izveštaja, neodrživo.

Uprkos ceni, neki biraju da budu "onlajn". Najbolji primer je Kina gde samo 22% građana ima prihode dovoljne da plate pristup internetu a 46% populacije je "onlajn". Iako je pristup internetu skup, mnogo je razloga da se bude na internetu i da se taj trošak isplati.

U većini zemalja u razvoju već postoji potrebna infrastruktura da se internet dovede svim stanovnicima ako mogu da ga plate. Kako prenosi britanski Gardijan, Kina, Brazil i Indonezija imaju infrastrukturu za internet koja može da pokrije 100% populacije.

I mada se čini da je smanjenje cene lakši način za obezbeđivanje pristupa internetu nego izgradnja infrastrukture, to nije uvek tako. Tako bi npr. Etiopija, Nigerija i Filipini da bi imali 80% populacije "onlajn" morali da smanje cenu interneta za više od 90%.

Unapređenje postojeće tehnologije ili, što je još jednostavnije, postavljanje postojeće tehnologije u zemljama u razvoju, u velikoj bi meri smanjilo cenu interneta. Kako se navodi, najveći deo svetskog mobilnog spektra koristi se da isporuči 2G internet - ukoliko bi se unapredio na 3G ili 4G, cena bi pala.

Međutim, takvo unapređenje zahtevalo bi novac unapred, uključujući korisnika koji bi morali da kupe skuplje telefone.

Fokusiranje na smanjenje troškova poklapa se sa Fejsbukovim projektom Internet.org čiji je cilj saradnja provajdera u zemljama u razvoju kako bi se obezbedio jevtiniji pristup internetu.

Među kritičarima Fejsbukovog projekta je i pronalazač veba Tim Berners-Li (Berners-Lee) kome se ne sviđa da se jevtiniji pristup ograniči na deo veb sadržaja.

Takozvani nulti rejting (zero rating), koji je u središtu projekta Internet.org za širenje pristupa vebu, podrazumeva da se korisnicima dozvoli da pristupe nekim vebsajtovima, poput Vikipedije i Fejsbuka, bez plaćanja za podatke koje koriste.

"Moram da kažem: Samo reci ne. U slučaju kada se nudi nešto sa znakom interneta a nije internet, tada samo reci ne", istakao je Berners-Li.

Međutim, Džonatan Tejt (Jonathan Tate) iz PwC smatra da je Fejsbukov pristup problemu vredan gledano na dugi rok. Dok "nulti rejting" obezbeđuje pristup nešto "tanjoj" verziji interneta nego "puni" veb, to je, prema Tejtovim rečima, ključan korak ka punom pristupu. "Važna stvar ovde je da se stvari pomeraju napred", dodao je taj stručnjak.

Fejsbukov motiv sa projektom Internet.org delom objašnjava procena stručnjaka kuće PwC gde će se koristi od novog pristupa pokazati. I dok će najveću ekonomsku korist od novih pristupa internetu imati oni koji su postali "onlajn", provajderi sadržaja poput Fejsbuka imaće priliku da u narednih pet godina, prema procenama konsultantske kuće, dobiju 200 milijardi dolara.

Ipak, da bi se postigla puna povezanost na planeti biće potrebne i nove tehnologije.

Autori izveštaja procenjuju da manja unapređenja neće biti dovoljna da se obezbedi pristup internetu za 500 miliona ljudi. Da bi i oni bili "onlajn", biće potrebne nove "problematične" tehnologije, poput Guglovog (Google) projekta Lun plan (Loon) da se pristup internetu obezbedi iz balona, ili Fejsbukovog projekta 4G drona nazvanog Akila (Aquila) koji se napaja sunčevom energijom i opremljen je laserima.

Izvor: Gardijan

Foto: Freeimages.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Srbiji 85% dece na internetu više od sat dnevno
  
• 

  Vesti

  : Bolji pristup veb uslugama za OSI i starije
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji, kao i u EU, vebsajt ima 75% preduzeća
  
• 

  Vesti

  : Digitalna amnezija - bolest 21. veka
  
• 

  Vesti

  : EU će imati jedinstveno digitalno tržište