Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 SE traži više od Srbije u borbi protiv pranja novca
|
|
|
|
Objavljeno : 10.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Savet Evrope pozvao je Srbiju da ustanovi jasnu krivičnu politiku za istrage i procese o pranju novca, kao i da uradi više u borbi protiv finansiranja terorizma. Srbija je pohvaljena zbog poboljšanja pravnog i institucionalnog okvira uz upozorenje da je suočena sa brojim pretnjama u vezi pranja novca. U izveštaju SE navodi se da su u Srbiji kupovina nekretnina, vredne pokretne imovine i investicije u hartije od vrednosti najčešće metode pranja novca. Istovremeno je Komitet ministara SE izrazio žaljenje što ni godinu dana nakon isticanja roka Srbija nije usvojila zakon kojim se reguliše isplata stare devizne štednje štedišama iz bivših jugoslovenskih republika. SE traži od vlasti u Beogradu da zakon o obeštećenju štediša usvoje najkasnije do oktobra.
U izveštaju tela Saveta Evrope protiv pranja novca Manivol (MONEYVAL) objavljenom 9. juna vlasti u Srbiji su pohvaljene zbog poboljšanja pravnog i institucionalnog okvira, ali je utvrđeno da Srbija ne radi dovoljno u sistematskoj borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Srbija je suočena s mnoštvom pretnji u vezi s pranjem novca, navodi se u izveštaju uz ocenu da najveća pretnja dolazi od organizovanih kriminalnih grupa umešanih u trgovinu drogom i ljudima.
Smatra se da utaja poreza i korupcija donose značajnu dobit kriminalu, navodi se u izveštaju o Srbiji i dodaje da su kupovina nekretnina, vredne pokretne imovine i investicije u hartije od vrednosti najčešće metode pranja novca, zbog čega su bankarstvo, doznake i sektor nekretnina posebno podložni rizicima od pranja novca.
"Mada je ustanovljeno da banke i kompanije za doznake potpuno primenjuju efektivne mere protiv tih rizika, to nije uvek slučaj s agentima za nekretnine", navodi Savet Evrope.
Vlasti u Srbiji su pohvaljene za napore u ispitivanju važnog slučaja za pranja novca povezano s organizovanim kriminalom, ali su pozvane da hitno urade nešto kako bi se osiguralo da napori u borbi protiv pranja novca budu adekvatni rizicima s kojima se Srbija suočava u toj oblasti.
Treba ustanoviti jasnu krivičnu politiku za istrage i procese zbog pranja novca, uključujući pravljenje centralne baze podataka za sve slučajeve.
Sa separatističkim i ekstremističkim grupama u regionu, Srbija je suočena s povišenim rizicima finansiranja terorizma, posebno u vezi s neprofitnim sektorom i neformalnim novčanim doznakama.
Vlasti su prepoznale to i preduzele mere za suzbijanje tih rizika, navodi se izveštaju, ali i dodaje da nema osuda za finansiranje terorizma, dok je pokrenut samo jedan sudski postupak.
SE traži od Srbije i zakon o obeštećenju štediša
Istovremeno je Komitet ministara Saveta Evrope (SE) izrazio žaljenje zbog neusvajanja zakona o obeštećenju štediša i kašnjenja Srbije u izvršenju presude Ališić protiv Srbije Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju isplate stare devizne štednje.
U odluci Komiteta ministara navodi se da najviše telo SE sa žaljenjem konstatuje da nacrt zakona koji bi regulisao isplatu stare devizne ušteđevine štedišama iz bivših jugoslovenskih republika još nije usvojen, iako je krajnji rok za usvajanje zakona bio 16. jul 2015.
Komitet ministara je, kako se navodi, naložio vlastima u Beogradu da zakon o obeštećenju štediša usvoje najkasnije do 1. oktobra i da o tome obaveste SE.
U suprotnom, Komitet ministara će ponovo razmatrati izvršenje ove presude u decembru, nakon čega bi SE mogao da pokrene proceduru usvajanja rezolucije o neizvršenju presude, saopštio je SE.
Istovremeno, Komitet je pohvalio napredak Slovenije u izvršenju ove presude i pozvao je vlasti u Ljubljani da nastave da informišu SE o primeni ove presude.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u slučaju Ališić i drugi da su Srbija i Slovenija dužne da vrate štedišama takozvanu staru deviznu štednju deponovanu u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci i beogradskoj Invest banci pod istim uslovima kao za svoje državljane.
Prema procenama udruženja štediša, Srbija će na ime stare devizne štednje morati da isplati više od 200 miliona evra.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava postala je pravosnažna u julu 2014. godine.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
