Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Notari obezbeđuju pravnu sigurnost
|
|
|
|
Objavljeno : 27.05.2013. | Ažurirano : 14.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pomoćnica ministra pravde i državne uprave Srbije Ljiljana Blagojević istakla je da će uvođenje sistema javnog beležništva doprineti rasterećenju sudova i obezbediti pravnu sigurnost za građane i investitore. Na skupu posvećenom ulozi javnih beležnika istaknuto je i da će njihov rad doprineti transparentnosti novčanih tokova i smanjenju sporova. Srbija bi javne beležnike trebalo da dobije iduće godine a zemlje iz regiona ih već imaju.
Blagojević je na skupu "Uloga javnog beležnistva u unapređivanju pravnog prometa u Srbiji" u Beogradu 27. maja istakla da će izmenjeni Zakon o javnom beležništvu početi da se primenjuje 2014. godine.
"Da bi se uveo sistem javnog beležništva neophodno je rešiti jedno formalno pitanje, a to je da 100 notora položi javno beležnički ispit, kojih trenutno ima 80. Međutim, da bi poslovi mogli da se obavljaju, neophodno je usaglasiti i izmeniti čak 20 zakona", kazala je Blagojević.
Ona je rekla da će biti neophodno upostavljanje organa koji će regulisati rad notara, kao što je Komora javnih beležnika.
Uvođenje sistema notarijata odvija su u saradnji sa Nemačkom organizacijom za saradnju (GIZ) kroz projekat te organizacije posvećen reformi pravosuđa.
Direktor GIZ-ovog projekta u Srbiji Majk Falke (Mike) takođe je istakao da će javni beležnici povećati efikasnost pravosuđa i pravnu sigurnost u privredi zemlje.
"Uvođenje beležnika biće pozitivno za potencijalne investitore, jer će oni omogućiti da njihove investicije budu sigurne i da se pravni poslovi u privredi bolje obavljaju. To će sve omogućiti dalji stepen ekonomskog razvoja Srbije," rekao je Falke.
Predsednik komore javnih beležnika Nemačke Rihard Bok (Rićard Bock) još preciznije je objasnio kako bi notari trebalo da omoguće "stabilne tokove" u državnim strukutrama, pravosuđu i privredi.
"Oni su jako bitan element za transparentnost novčanih tokova. Notari će izdavati javne isprave koja će pružiti mnogo veće garancije u pogledu njihvog sadržaja, nego da su ih izdale privatne strane. Time se smanjuje i broj sporova", kazao je Bok.
Iskustva
Skupu su prisustvovali i predstavnici evropskih, kao i Komora javnih beležnika iz zemalja regiona - Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Predsednik Stručnog saveta Komore javnih beležnika Makedonije Marijan Kocevski rekao je novinarima da se notarijat pokazao kao najuspešnija služba koja je uspostavljena u toj zemlji pre 15. godina.
"Deviza notarijata je sigurnost, brzina i efikasnost. Poslovima koje građani imaju brzina se uvećala za neverovatnih sto puta. Umesto jednog suda, gde se na jednom šalteru guraju ljudi, imaćete desetak notara u gradu", rekao je Kocevski.
Govoreći o iskustvima i teškoćama upostavljanja sistema javnog beležništva u Makedoniji, Kocevski je naveo nepostojanje i izmene velikog broja zakona i "opstrukcije drugih službi koji nisu mogli da shvate pravi efekat rada notara".
Francuski javni beležnik i predstavnik Međuanrodne unije notara Stefan Zečević (Stephane) istakao je da javni beležnici obezbeđuju pravnu sigurnost jer ovlašćenja dobijaju od javne vlasti.
On je ukazao na dobrobiti rada notara po građane navodeći da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je u Francuskoj 90% građana zadovoljno radom javnih beležnika.
"Koristi ima i država jer sistem javnog beležništva obezbeđuje prikupljanje poreza", rekao je Zečević i istakao da se u Francuskoj godišnje prikupi 22 milijarde evra na osnovu taksi koje se plaćaju javnim beležnicima. Zečević je kazao i da to doprinosi borbi protiv utaje poreza, kriminala, finansiranja terorizma i pranja novca.
On je istakao i veliku efiaksnost javnih beležnika navodeći da je stopa sporova iz beležničkih akata u Francuskoj samo 0,5%.
Bok je u na panelu o nadležnosti javnog beležnika u prometu nepokrentosti i realnom obezbeđenju potraživanja rekao i da se zahvaljujući javno-beležničkim zapisima izbegavaju višestruke prodaje jer se oni bez odlaganja nakon overe u vidu predbeležbe uvode u zemljišne knjige.
Srbija za sada
Odgovarajući na sumnje koje su iskazali neki prisutni na skupu oko stručnosti budućih notara, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Djurđević je rekao da je do sada u Srbiji notarski ispit položilo 78 kandidata od kojih je najstariji rođen 1953. a najmlađi 1978, što znači da je reč o ljudima u najboljim godinama za radno angažovanje.
Djurđević je rekao i da 50% onih koji su položili ispit za notara ima više od deset godina staža posle polaganja pravosudnog ispita.
Takođe je naveo da su od 78 koji su položili 45 advokati, deset sudije, šest ih dolazi iz privrede a ostali iz uprave, tužilaštava, pravobranilaštva.
Djurđević je istakao da će poveravanje vanparničnog postupka javnim beležnicima doprineti rasterećenju sudova i obezbediti suđenje u razumnom roku.
Pomoćnica ministra pravde Ljiljana Blagojević ukazala je na kraju skupa na potencijalni problem oko prava na jednak pristup pravdi s obzirom da u nekim gradovima Srbije, uključujući Bor, Vranje, Negotin, nijedan kandidat nije položio ispit za notara.
Istovremeno su ispit za javnog beležnika položila 43 kandidata iz Beograda a za glavni grad su projektovana 24 notara.
Izvor: Beta, Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
