Građani Bora, Vranja i Negotina mogli bi da ostanu uskraćeni za usluge javnih beležnika, novog pravosudnog zanimanja, budući da dosad nijedan kandidat iz ovih gradova nije položio javnobeležnički ispit. U isto vreme, u Beogradu za jedno mesto notara konkurišu dva kandidata: više od 40 pravnika je položilo ispit, a predviđena su 24 mesta za ceo grad. U poslednjem, junskom roku, ispit za javnog beležnika položilo je 11 kandidata, čime se ukupan broj ljudi koji su položili ispit popeo na 89. To, međutim, i dalje nije dovoljno za formiranje javnobeležničke komore za čije pokretanje je potrebno najmanje sto imenovanih notara. U Ministarstvu pravde navode za EurAktiv Srbija da se formiranje Komore očekuje do kraja 2013. i potvđuju da još ima opština iz kojih nijedan pravnik nije prošao vrlo težak test za notara.

Osim nedovoljnog broja ljudi koji su dosad položili ispit, veliki problem je i teritorijalna raspoređenost notara budući da većina onih koji su položili ispit dolazi iz Beograda.

Zakon o javnom beležništvu predviđa da se, po pravilu, za područje jedne opštine ili grada, određuje najmanje jedno javnobeležničko mesto, s tim što na područjima na kojima je veća gustina naseljenosti i intenzivnije privredno poslovanje jedno javnobeležničko mesto dolazi na svakih 25.000 stanovnika.

Ne računajući 11 kandidata koji su položili ispit u junu, biografije 78 ljudi koji su položili notarski ispit, pokazuju da je najstariji rođen 1953. godine, najmlađi 1978, izneo je nedavno na skupu posvećenom javnim beležnicima profesor Pravnog fakultata u Beogradu Dejan Đurđević.

On je na skupu održanom 27. maja u organizaciji GIZ Projekat za pravnu reformu ocenio da su to najbolje godine za taj posao.

On je takođe izneo podatak da je najmanje radnog iskustva imao kandidat sa šest godina iskustva, a najviše 33.

Polovina od 78 ljudi koji su položili do junskog roka, ima više od 10 godina iskustva. Svi su položili pravosudni ispit.

Od tih 78, 45 su advokati, 10 su sudije, a tri sudije za prekršaje. Šest je radilo u privredi, a ostali u upravi, tužilaštvu i pravobranilaštvu. OD 78, 42 je iz Beograda, a predviđeno je da ih bude 24.

Kako se formira komora

Javnobeležnička komora će se formirati tek posle imenovanja prvih 100 javnih beležnika.

Svaki javni beležnik ima svoje službeno sedište, u kojem mu je i prebivalište i u kojem ima kancelariju.
To znači da javni beležnik u Pirotu može da bude samo čovek koji u Pirotu stalno živi, i da je njegovo službeno područje ona teritorija za koju je nadležan Osnovni sud u Pirotu.

Beležnici se imenuju na javnom konkursu koji raspisuje i sprovodi Javnobeležnička komora, koja prijave s  mišljenjem o kandidatima prosleđuje ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.

Javne beležnike potom imenuje ministar, a ako se za jedno mesto javi više kandidata Zakon predviđa da se moraju uzeti u obzir uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu, vrste pravnih poslova na kojima su kandidati ranije radili i postignut uspeh na ranijem radu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Notari obezbeđuju pravnu sigurnost
  
• 

  Vesti

  : Strategija o reformi pravosuđa dobra, uloga notara potcenjena
  
• 

  Vesti

  : Građani Srbije još godinu dana čekaju notare