Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Cilj da se 2017. za 70% zakona održi javna rasprava
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2013. |
|
|
|
|
|
|
Cilj Srbije je da se do 2017. godine za 70% zakona koji se usvoje održi javna rasprava, kao i da se u izradu zakona uključe zainteresovane grupe i pojedinci uz prethodno uređenje oblasti lobiranja, rečeno je 2. decembra na Osmom evropskom pravnom i političkom forumu u Beogradu. Kada je reč o javnim raspravama ostvaren je određen napredak u normativnom okviru i praksi, a u proteklih 10 godina povećan je broj analiza efekata propisa, rekli su predstavnici nadležnih vladinih tela. Srbija treba da donosi kvalitetne zakone jer se potreba za izradom zakona javlja rano u procesu pristupanja: donošenje zakona je obično merilo za otvaranje poglavlja dok je njihova primena merilo za zatvaranje, rečeno je na skupu o zakonodavnom procesu u Srbiji pre početka pregovora sa EU.
Zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Gradimir Nenadović je rekao na skupu da je jedan od ciljeva Strategije borbe protiv korupcije 2013-2018, koja je usvojena u julu, unapređenje propisa o javnim rasprava i donošenje zakonskog okvira o lobiranju.
Prema sadašnjim propisima, javna rasprava o zakonu je obavezna kada se bitno menja sistem u nekoj oblasti i kada je reč o pitanju od posebnog interesa za javnost, rekao je on. "Ti kriterijumi nisu dovoljno precizni što dovodi do arbitrarnosti", rekao je on na skupu o zakonodavnog procesu u Srbiji pre početka pregovora o članstvu sa EU u organizaciji Projekta za pravnu reformu u Srbiji Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Skupštine Srbije.
Akcionim planom za sprovođenje Strategije borbe protiv korupcije postavljen je cilj da se do 2017. procenat zakona za koje je održana javna rasprava bude 70%, rekao je Nenadović.
Podsetio da je u Studiji za unapređenje zakonodavnog procesa, koja je objavljena u septembru prošle godine uz podršku GIZ Projekta za pravnu reformu, navedeno da se u Srbiji za 20% zakona održi javna rasprava.
On je naveo da je u međuvremenu došlo do unapređenja u normativnoj oblasti i praksi. Izmenama poslovnika Vlade Srbije iz aprila ove godine predviđeno je da se javna rasprava mora obavezno sprovesti u slučaju novih sistetmskih zakona, dok je za zakone koji nisu sistemski i zakone o izmenama i dopunama zakona, kako je naveo, "pretpostavka u korist javne rasprave ali nije neoboriva".
Nenadović je naveo i da su od izmene tog poslovnika 10. aprila ove godine do polovine novembra nadležni odbori Vlade doneli oko 50 zaključaka o zakonima i javnim raspravama, od kojih se u 30 konstatuje da je potrebna javna rasprava, a u 20 da nije.
"Procenat sprovođenja javne rasprave je 60% u ovih sedam meseci, što je u odnosu na onih 20% iz studije značjano unapređenje", rekao je on.
Nenadović je rekao i da će od 1. januara 2014. biti omgoućeno na sajtu Službenog glasnika besplatno korišhcenje baze propisa Srbije, što je, kako je ocenjeno na skupu, jedan od preduslova za sprovođenje zakona.
Profesor Dobrosav Milovanović je rekao da je potrebno detaljno urediti formiranje radnih grupa za izradu propisa i istakao da je zakon o lobiranju veoma važan jer se mora ustanoviti način na koji će se uključivati zainteresovane strane, da li će biti članovi uže ili šire radne grupe.
Kao jedan od problema u zakonodavnom procesu je izdvojio to što se podzakonski akti često ne usvajaju u predviđenim rokovima ili se uopšte ne usvajaju. Ocenio je i da su zakoni koji se usvajaju sve uopšteniji i da se mnogo toga prepušta podzakonskim aktima.
Pitanje primene i efekata zakona
Milovanović je rekao i da izveštavanje o spovođenju zakona, iako vrlo važno, nije u Srbiji ostvareno u velikoj meri ni kada je reč o institucijama ni o civilnom društvu.
"Zato ne možemo da razumemo da li su problemi rezultat nedostatka zakona ili kapaciteta, opreme, sredstava ili nerauzmevanja privrede", rekao je on.
Direktorka Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa Mira Prokopijević rekla je da je tehnika merenja rezultata zakona uvedena 2004. i da je do sada urađeno oko 900 analiza efekata propisa zakona čiji je predlagač bila Vlada.
Prema njenim rečima, povećava se broj zakona čiji su efekti analizirani i sada je 86% zakona čiji je predlagač Vlada podvrgnuto analizi, a broj kadrova obučenih za to povećan je na 200.
Ostvarena polovina preporuka
Vođa GIZ Projekta za pravnu reformu Mike Falke je rekao da je do sada ostvareno više od 50% preporuka iz studije o zakonodavnog procesu u Srbiji. "Urađeno je dosta za godinu dana ali još treba uložiti napore. Može se pokazati da tih 50% predstavljaju veći izazov. To ćemo tek videti", rekao je on.
Menadžer GIZ Projekta za pravnu reformu u Srbiji Dragana Ćurčija podsetila je da Studija o zakonodavnom procesu koja je predstavljena u septembru 2012. sadrži 13 preporuka. Studiju je pripremila projektna grupa koju su činili predstavnici ključnih institucija, civilnog društva, privatnog sektora i pravosuđa.
U studiji se između ostalog preporučuju analize efektata zakona koju bi trebalo, kao i podzakonska akta uraditi uporedo sa pripremom zakona, obaveza izveštavanja o sporvođenja zakona, kao i besplatan pristup bazi propisa građanima i svim zainteresovanim stranama.
Zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije Srđan Miković rekao je da je, nakon objavlivanja te studije, srpski parlament pripremio i 25. juna usvojio Rezoluciju o unapređenju zakonodavnog procesa koja definiše ciljeve i načela zakondavne politike i čiju primenu će pratiti.
Miković je ocenio da je Skupština shvatila lidersku ulogu u unapređenju zakonodavnog procesa i ocenio da u tom procesu "nema kočničara".
U okviru obuke predavača za zakonodavni proces koji je podržao GIZ obučeno je 18 predavača i utvrđeno osam novih programa prilagođenih određenim državnim službama i nivoima, poput visokih državnih službenika, inspektora ili novozaposlenih.
Izrada zakona merilo za otvaranje poglavlja
Šef sektora za evropske integracije i privredu u Delegaciji EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) rekao je da izrada zakon dolazi rano u procesu pristupanja i da se merila za otvaranje poglavlja obično odnose na donošenje zakona, a merila za zatvaranje na njihovu primenu.
"Važno je shvatiti da je izrada zakona nešto što ne dolazi na kraju procesa pregovaranja već na početku. Takođe, važno je početi rad na najtežim pitanjima kada je reč o poglavljima", rekao je on i naveo primer pitanja državne pomoći u slučaju Hrvatske koje je rešavano tek pri kraju procesa pristupanja.
On je istakao da je kvalitet važniji od brzine i dodao da se moraju u obzir uzeti i administrativni kapaciteti za primenu zakona i da li ima dovoljno sredstava za to. Kao primer naveo je kontroverzu oko nivoa aflatoksina u mleku podsetivši da Srbija ima Nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka ali da nije imala osoblje da obavi testiranje.
Dodao je da je bitno i da se u procesu usklađivanja uključi celo društvo jer će to olakšati primenu politika iz procesa pristupanja. "EU interesuje primena zakona, ne samo usvajanje, a kada imate konsenzus o zakonu, kada imate podršku društva za primenu, biće lakše da ostvarite kontinuirane rezultate potrebne za zatvaranje poglavlja", rekao je Janmat.
Zamenik direktora Kancelarije za evorpske integracije Vladimir Međak je rekao da zakonodavni proces ima ogroman značaj za integracije i podsetio da je suština pregovora prilagođavanje zakonodavstva evropskom uz mogućnost utvrđivanja prelaznih perioda, odnosno izvesnog odlaganja primene tih zakona i standarda EU.
Naveo je da je, prema iskustvima iz ranijih proširenja, bilo između 20 i 50 tranzicionih aranžmana, istakavši da nije cilj da se iydejstvuje što više takvih prelaznih perioda već samo tamo gde je to potrebno.
Profesor Dobrosav Milanović je rekao da u pristupnim pregovorima sa EU treba imati u vidu i finansijska ograničenja pri utvrđivanju rokova za usklađivanje i podsetio na odluku da Srbija počne da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i da dozvoli strancima kupovinu poljoprivrednog zemljišta četiri godine po stupanju na sangu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Potpredsednica Skupštine Srbije Vesna Kovač je rekla da je prema izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU Skupština u prvih šest meseci 2013. usvojila 10 zakona što je 48% ukupnih obaveza parlamenta.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|