Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pristupanje EU nije samo projekat
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je spremnija za pregovore nego što su u ovoj fazi pristupanja bile zemlje koje su već članice, rečeno je 22. novembra na predstavljanju projekta pomoći Srbiji za pripremu za pregovore. Međutim, potrebnim reformama ne bi trebalo pristupati kao da je reč o projektima koje treba sprovesti, što je sada u Srbiji slučaj, već ih treba suštinski primeniti unutar institucija jer je to put ka uspešnom članstvu u EU. Učesnici su ukazali i da ne postoji pravo strateško planiranje, budući da trenutno ima oko 100 strategija, koje se ni uz veliki trud ne mogu sve sprovoditi jer iziskuju nekoliko budžeta zemlje. Učesnici su ukazali i da se sa političkim promenama menjaju timovi zaduženi za pregovore jer je kontinuitet u procesu izuzetno važan.
Projekat Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji sprovodi Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) vredan je 2,2 miliona evra i sprovodi se od oktobra 2012. do jula 2015. godine.
Kako je naveo vođa projekta Andrej Horvat cilj projekta je da pomogne srpskim vlastima da stvore strukture neophodne za pristupanje EU u najsloženjim oblastima, poput regionalnog razvoja i strukturne politike. To su oblasti za koje se izdvaja najviše novca i u kojima se najviše gleda da li su usvojene strukture i mehanizmi dobri.
Horvat je rekao da je Srbija zapravo već počela pregovore skrininzima koji su sada ozbiljniji nego što su bili prilikom pristupanja prethodnih zemalja članica. Same pregovaračke strukture uglavnom su formirane - i Koordinaciono telo i Savet za pregovore, a i parlament će uskoro doneti rezoluciju o tome kako će biti uključen. U decembru bi trebalo da bvude predstavljen i pregovarački tim, dodao je on.
"Tako kako je Srbija spremna nije bila nijedna zemlja", naveo je on.
Projekat će pomoći da se izgrade institucije u najsloženijim i najobimnijim oblastima, za koje se u EU izdvaja najviše novca, istakao je Horvat.
Projekat je usmeren na 15 pregovaračkih grupa koja se odnose na finansije, ekonomiju, poljoprivredu i ruralni razvoj i kohezionu politiku. U okviru projekta pružaju se savetivlastima kako da osmisle upravljačke strukture, formiraju Pregovarački tim ili prilagode postoejća tela za pregovore. Posebno se insistira na koordinaciji između tela, kako bi stavovi i nastup bili usaglašeni, ali i naobukama budući da pregovori zahtevaju ekspertsko znanje.
Direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević najavio je da će u okviru projekta uskoro biti objavljena studija koja će dati više mogućnosti za reforme, od sporijeg ritma do bržih opsežnih reformi. Kako je naveo, odluku će doneti same vlasti na osnovu analize troškova i koristi koja će u studiji biti izneta.
Lazarević je istakao da autori studije ne daju prioritet nijednom ponuđenom rešenju budući da, kako je naveo, nekada je bolje da se izmene usvajaju polako nego da se stvari rade "preko kolena".
Reforme nisu projekti
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Ferhajen rekao je da državna uprava treba da bude suštinski uključena u približavanje EU.
"Kada pogledam na način kako se Srbija priprema, to je i dalje pristup upravljanja projektima. I na taj način je moguće biti uspešan u pristupanju. Međutim, tako se ministarstva ne pripremaju za ulogu koju će imati kada budu članovi", rekao je Ferhajen, dodavši da taj problem postoji u nekim zemljama.
Potrebno je to prihvatiti sprovođenje politika kao da ste u zemlji članici jer će tako i biti na kraju procesa, ukazao je on.
Govoreći o slabostima Srbije on je ukazao i da nedostaju procene uticaja oderđenih politika, pa i izmena koje budu planirane tokom pregovora.
"Sada je u Ministarstvu tim koji veruje u to, ali jedna institucija za to nije dovoljna", ukazao je on.
Ferhojen je ukazao i na značaj konzistentnosti u izjavama i planovima institucija. Kako je rekao, kada predstavnici članice EU nemaju jedinstven stav o određenom pitanju, stav zemlje biva marginalizovan. U njegovoj prezentaciji navedeno je i da Srbija treba više da vaga interese tokom donošenja odluka, budući da postoji tendencija da se stvari rade zato da bi se nekome udovoljilo.
Većina strategija mora se odbaciti
Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički rekla je da u Srbiji nisu izdvojeni prioriteti, Kako je navela, postoji veliki broj strategija, od kojih su neke i kvalitetne, ali bi za njihovo sprovođenje trebalo više budžeta.
Kada bi se iz 35 pregovaračkih poglavlja prikupili ciljevi iz strategija koje se odnose na te oblasti, taj skup ciljeva bio bi nesaglediv, ukazala je ona. Oni su svi za nekoga važni, ali je potrebno na državnom nivou odrediti koji su prioriteti, gde zemlja treba da stigne, pa da se na osnovu toga naprave pregledne i sprovodive strategije.
"Za početak bismo doneli krovnu ekonomsku strategiju. Tada ćemo morati za 70 do 80% postavki koje su se do sada pojavljivale da kažemo - ovo nećemo sad, a ovo nikad", kazala je ona. Međutim, za to je potrebna i politička volja, ali i analitički kapacitet koji trenutno ne postoji u javnoj upravi.
Na skupu je otvoreno i pitanje vremena, budući da je često potrebno donositi izmene u određenim rokovima, a da su se zakoni doneti po hitnoj proceduri često pokazali lošim, pa su menjani posle nekog vremena.
Dobrosav Milovanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu rekao je da takav pristup narušava pravnu sigurnost, što je ključno za investiranje.
On je naveo da proces usvajanja zakona, bez obzira na brzinu donošenja, mora biti otvoren. To bi značilo da sve zainteresovane strane budu uključene i da se bez sujete prihvata svaki dobar i argumentovan predlog.
Autor: S.V.
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
