Podaci o broju zastarelih predmeta alarmanti su i to ukazuje da reforma pravosuđa u Srbiji nije urađena na adekvatan način, upozorio je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević. Zastarelost uvodi pravnu nesigurnost a uzroci za zastarelost predmeta, prema direktoru Jukoma, višestruki su. Antonijević se zalaže za uvođenje sistema odgovornosti, kako bi se za svaki predmet pojedinačno utvrdili razlozi zbog kojeg je zastareo. Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da broj zastarelih predmeta u Srbiji nije značajno veći nego u drugim zemljama navodeći istovremeno da je novi Zakon o krivičnom postupku "produžio i poskupeo" sudske procese. Zbog velikog broja predmeta koji zastare, nedavno je najavljeno da će sve predmete koji traju duže od pet godina kontrolisati Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva.
Statistika Jukoma pokazuje da je 2013. godine zastarelo 814 krivičnih predmeta u sudovima i 139 u fazi istrage.
"To je vrlo alarmantan podatak i to sve pokazuje da pravosuđe ne funkcioniše dobro i da reforma pravosuđa nije urađena na adekvatan način", rekao je Antonijević 21. jula u intervjuu za agenciju Beta.
Po definiciji, zastarelost je pravni institut koji omogućava da ne dođe do krivičnog gonjenja ako prođe određeno vreme od izvršenja krivičnog dela. Jedino delo koje ne zastareva je ratni zločin.
"Zastarelost čini da istina ostane sakrivena i da vi kao osumničeni, ali ni kao oštećeni, ne dođete do istine. Nijedna strana u postupku ne bi trebalo da bude zadovoljna, jer postojali su ljudi koji su bili i proganjani u medijima, a da predmet na kraju zastari", rekao je Antonijević.
Dodao je da zastarelost uvodi pravnu nesigurnost, odnosno da na kraju suđenja nema odgovarajuće presude.
Prema njegovim rečima, uzroci za zastarelost predmeta su višestruki - neaktivnost Tužilaštva, rad sudova, advokata, policije i Ministarstva pravde.
Antonijević je ocenio da je neophodno uvesti sistem odgovornosti, kako bi se za svaki predmet pojedinačno utvrdili razlozi zbog kojeg je zastareo.
"Ono što zahtevamo je da se u svakom pojedinačnom slučaju zastarelosti govori o konkretnoj odgovornosti, da tužioci i sudije podnose izveštaj i mora se očekivati aktivnija uloga Ministarstva pravde", rekao je Antonijević.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić rekao je da javnost stiče "pogrešnu predstavu o prevelikom broju slučajeva zastarelosti, jer kako je naveo ta brojka nije značajno veća u odnosu na druge zemlje".
"Ako neko očekuje da zastarelosti neće biti, taj se grdno vara, nema čarobnog štapića, ali naravno da se boljim zakonima i praksom zastarelost može svesti na najmanju moguću meru", kazao je Škulić za agenciju Beta.
On je kazao i da se primenom novog Zakona o krivičnom postupku pokazuje da su sudski procesi duži i skuplji.
"Tvrdim da je doveo do značajnih odugovlačenja, posebno u fazi predispitivanja optužnice i istrazi koja je sada vrlo komplikovana", rekao je Škulić.
Biznismeni, ministri, vladika ...
Poslednja u nizu presuda, u kojoj je optužnica odbačena jer je usledila apsolutna zastarelost, jeste nepravosnažna presuda izrečena 18. jula 2014. biznismenu Stanku Subotiću Canetu za šverc cigareta 1995. godine.
Dva dana ranije, Apelacioni sud pravosnažno je usled zastarelosti oslobodio krivice bivšeg direktora Uprave carina Mihalja Kertesa optužbi da je iznosio novac carine na Kipar.
Zbog zastarelosti nisu izrečene ni brojne presude funkcionerima režima koji je predvodio Slobodan Milošević, a koji su uglavnom bili optuženi za zloupotrebe položaja, kao što su nekadašnji ministri saobraćaja i telekomunikacija Ratko Marčetić, zdravlja Leposava Milićević, poljoprivrede Živanko Radovančev, pravde Dragoljub Janković ili turizma Slobodan Čerović ili bivša komesarka za izbeglice Bratislava Buba Morina.
Jezdimir Vasiljević, poznat kao gazda Jezda, u oktobru 2013. godine oslobođen je svih optužbi za malverzacije s novcem u preduzeću Jugoskandik, jer je zastarelo krivično delo za koje je bio optužen.
I biznismen Predrag Ranković Peconi i direktor njegovog preduzeća Monus Aleksandar Milenković zbog zastarelosti koju je sud utvrdio 2012. godine neće odgovarati zbog utaje poreza.
Jedna od optužbi čije je zastarevanje izazvalo veliku pažnju javnosti je slučaj vladike Pahomija, optuženog da je počinio bludne radnje nad dečacima koji su učili za sveštenike, kao i nekadašnjem starešini manastira Hopovo monahu Ilarionu, kome su zastarele optužbe da je maloletne dečake navodio na "nedozvoljene polne radnje".
Zbog velikog broja predmeta koji zastare, nedavno je najavljeno da će sve predmete koji traju duže od pet godina kontrolisati Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva.
Rokovi za zastarevanje predmeta nisu isti i oni zavise od težine krivičnog dela, odnosno zaprećene kazne.
Što je krivično delo lakše - rokovi zastarelosti su kraći. Krivična dela gde je zaprećena kazna veća od 10 godina zastarevaju u roku od 15. godina, a ona za koja se može izreći više od pet godina zatvora zastarevaju za 10 godina.