 Građani Srbije uglavnom nemaju poverenja u institucije, posebno u pravosuđe, dok zakone i njihovo sprovođenje smatraju lošim, a korupciju na visokom nivou većim problemom od korupcije u zdravstvu, obrazovanju ili policiji, pokazalo je istraživanje o percepciji poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU. Građani smatraju i da je diskriminacija u Srbiji prisutna, ali 42% smatra da nije izraženija nego u zemljama EU. Istraživanje je pokazalo i da, iako više od polovine ispitanika smatra da treba stvoriti bolje uslove za prihvat azilanata, većina ne bi želela da takvi centri budu otvoreni u njihovom susedstvu.
"Poverenje u institucije nije sjajno", rekao je 25. marta predstavnik Ipsos Stratedžik Marketing Predrag Kurčubić na predstavljanju istraživanja koje je sporvedeno u okviru projekta Argus Novinske agencije Beta, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji.
Kurčubić je rekao da je posebno izraženo negativno mišljenje o sudovima i tužilaštvu a da građani najviše poverenja imaju u policiju, dok da je "Vlada dosta napredovala u poslednje vreme".
Prema istraživanju, 71% građana ne veruje u sudove, a 70% građana tužilaštvu, dok policiji veruje 46% građana a Vladi Srbije 44%.
U Vladu, međutim, nema poverenja 54% ispitanika, a u Skupštinu Srbije 61%.
Medijima ne veruje 59% građana, a nevladinim organizacijama 63%.
Pravosuđe neefikasno
"Sudstvo je izuzetno loše precipirano", rekao je Kurčubić i dodao da se stopa pozitivnih ocena kreće oko 15%, dok više od 90% građana smatra da sudski postupci traju duže nego što bi trebalo.
Velika većina građana smatra da pravosuđe nije efikasno, nezavisno, nepristrano i dovoljno profesionalno, što su standardi koje zemlja mora da ostvari u okviru usklađivanja u poglavlju 23 u pregovorima o članstvu sa EU.
Prema istraživanju, 84% ispitanika ne slaže se sa tvrdnjom da je pravosuđe u Srbiji efikasno, 83% sa tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija, 82% da je nepristrasno i 72% sa tvrdnjom da je profesionalno.
Velika većina građana, 91%, smatra da sudski postupci u Srbiji traju duže nego što bi trebalo, 5% smatra da traju "taman koliko bi trebalo", a 1% da traju kraće nego što bi trebalo.
Više od 60% građana smatra da će se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU pozitivno odraziti na pravosudni sistem u Srbiji dok oko 20% smatra da će se negativno odraziti. Među građanima koji bi glasali protiv ulaska Srbije EU na referendumu trećina smatra da bi se pozitivno odrazilo.
Problem korupcije na visokom nivou
Građani su u načelu podeljeni kada je reč o uspešnosti borbe protiv korupcije. Više od polovine građana, 52%, smatra da su Vlada Srbije i njene institucije uspešne u borbi protiv korupcije, dok nešto manje od polovine, 46% smatra da nisu upešne. Kurčubić je rekao da se beleži pozitivan trend u percepciji borbe protiv korupcije u poslednje dve godine i dodao da nema velike razlike u stavovima građana koji su za i onih koji su protiv članstva u EU.
On je naveo da je za građane Srbije korupcija na visokom nivou veći problem od korupcija u bolnicama, školama, među policajcima ili drugim službenicama. "Tri četvrtine građana smatra da je veći problem korupcija na visokom nivou, dok jedna četvrtina navodi korupciju na nižem nivou", dodao je on.
Prema istraživanju, 73% građana kao problem u Srbiji izdvaja korupciju na visokom niovu, a 24% korupciju na nižem nivou - u bolnicama, školi, među poliajcima i drugim službenicima.
Građani su uglavnom podeljeni oko toga da li institucije Srbije imaju dovoljno obučene ljude za borbu protiv korupcije, dok se veća razlika u stavovima građana javlja kada je reč o policiji, pošto 54% smatra da policija ima dovoljno obučenih ljudi a 40% da nema.
Građani su u oblasti u kojima se mora postići napredak da bi se korupcija smanjila svrstali kontrolu finansiranja političkih partija i unapređenje kontrole porekla imovine političara, što izdvaja po 38% ispitanika.
Za građane je bitno i brže procesuiranje slučajeva za korupciju pred sudovima (46%) i unapređenje mehanizama za oduzimanje imovine stečene krivičnim delima (42%).
Problem diskriminacije
Većina građana, 69%, smatra da je u Srbiji diskriminacija prisutna, 23% da nije, dok se 48% slaže sa tvrdnjom da je diskriminacija izraženija nego u zemljama EU, a 42% se ne slaže s tim.
Kao jednu od tri oblasti važne za unapređenje osnovnih prava u Srbiji, građani izdvajaju najčešće zaštitu prava žena (49%), prava dece (52%) i prava osoba sa invaliditetom (46%), a ređe prava manjina (16%), uključujući prava Roma (8%) i seksualnih manjina (4%).
Poboljšanje slobode medija kao jednu od tri najvažnije oblasti za unapređenje osnovnih prava navodi 19% ispitanika, a poboljšanje zaštite podataka o ličnosti 25%.
Građani smatraju da će pridruživanje EU najviše doprineti unapređenju zaštite prava seksualnih manjina i prava dece, što smatra po 62% ispitanika, zatim osoba sa invaliditetom (61%) i žena (59%).
Otpor prema azilantima
Iako većina građana smatra da treba stvoriti bolje uslove za prihvat azilanata, oko 60 odsto je reklo da bi im smetalo da se u sredini u kojoj žive izgradi prihvatilišta za azilante, rečeno je na predstavljaju izveštaja.
Više od polovine građana, 54%, smatra da Srbija treba da uloži napore kako bi stvorila bolje uslove za prijem azilanata, ali da to ne treba da bude prioritet, dok 7% smatra da to treba da bude prioritet. Ukupno 24% ispitanika je izjavilo da država ne treba da se bavi tim pitanjem.
Građani, međutim, nisu toliko spremni da prime azilante u svoju sredinu: 29% bi se otvoreno protivilo izgradnji privatilišta za azilante, dok je 34% reklo da bi im to smetalo ali da ne bi reagovali.
Prema istraživanju, u slučaju nešto više od četvrtine ili 26% građana ne bi uopšte smetala izgradnja takvih prihvatilišta u sredinama u kojima žive.
Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava je rekla da velika stopa građana koji se protive tome ne iznenađuje i podsetila da se problem uvek javljao kada je reč o smeštaju o azilantima. Ocenila je da je problem u tome što građani nisu uopšte upućeni u to pitanje i da, pošto se centri otvore, više nema problema u zajednici.
Zakoni uglavnom loši, primena slaba
Građani Srbije uglavnom smatraju postojeće zakone u zemlji lošim, pošto ih 38% ispitanika ocenjuje najnižim ocenama 1 i 2, dok ih ocenom 3 ocenjuje 35% građana. Ukupno 22% građana smatra zakone dobrim, među kojima 4% i odličnim ocenivši ih ocenom 5.
Većina građana, 58%, smatra da su zakoni u Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU. Prema istraživanju, 35% isptanika bez obzira na opredeljenje prema članstvu u Uniji smatra da su zakoni jednako dobri kao i evropski a 7% da su kvalitetniji.
Kada je reč o primeni zakona, većina građani ili 63% smatraju da se oni sprovode veoma loše ili loše, dajući ocenu 1 i 2. Ocenom 3 primenu zakona je ocenilo 27% građana.
Da se zakoni dobro primenjuju smatra 7% građana, među kojima samo 1% smatra primenu odličnom.
Migracije i bezbednost
Kurčubić je rekao da građani uglavnom nemaju stav ili ne znaju mnogo o pitanjima poput kapaciteta graničnih službi za kontrolu prelaza ili suzbijanju ilegalnih migracija i ocenio da su to oblasti o kojima treba dodatno informisati građane. Građani, takođe, uglavnom smatraju nedovoljnim napore vlasti na suzbijanju droge.
Ukupno 31% građana smatra da su kapaciteti graničnih službi za kontrolu na graničnim prelazima dobri, ocenivši ih ocenom 4 i 5, dok ocenom tri te kapacitete ocenjuje 32%.
Napore vlasti u sprečavanju ilegalnih migracija iz Srbije u zemlje EU lošim smatra 27% (ocene 1 i 2), dobrim 22% (ocene 4 i 5), dok ocenu 3 daje trećina građana (33%).
Većina građana smatra da se u Srbiji uglavnom ne poklanja dovoljno pažnje trgovini ljudima. Tako misli 68% ispitanika, dok 20% smatra da se poklanja dovoljno pažnje.
Prema istraživanju, 41% građana ocenjuje kao loše napore vlasti u borbi protiv trgovine drogom u Srbiji, 22% ih ocenjuje kao dobre ocenivši ih ocenom 4 i 5, dok 31% daje ocenu 3 tim naporima.
Napore vlasti u cilju prekidanja lanca trgovine drogom koji vodi preko Srbije u zemlje EU građani ocenuju lošom 36% građana, a dobrim 21%. Trećina ocenjuje te napore ocenom 3.
Autor: M.P.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
Dokumenti
|
