Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 (Ne)transparentno lobiranje u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 20.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Duvanska kompanija Filip Moris u 2013. je potrošila najviše novca za lobiranje u EU, pokazuju podaci koje je prikupilo civilno društvo na osnovu Registra transparentnosti. U ovoj kompaniji ističu da to nije čudo budući da su u 2013. donošeni propisi koji utiču na duvansku industriju, kao i da je ova kompanija svoje pokušaje da utiče na njih prijavila. Zagovornici potpune dostupnosti informacija o lobiranju ističu da su ukupni iznosi navedeni u registru samo "vrh ledenog brega" budući da prijavljivanje nije obavezno i da su mnoge kompanije odbile da mu pristupe.
Podaci su izvučeni iz Evropskog registra transparentnosti, koji je uspostavljen u junu 2011.godine. Reč je o bazi podataka lobističkih firmi, pojedinaca, nevladinih organizacija i svih drugih koji pokušavaju da utiču na donošenje propisa u Briselu. Registrovano je 6.000 organizacija, ali s obzirom na to da je pristupanje registra dobrovoljno smatra se da ima kompanija koje mnogo troše na lobiranje, a nisu se prijavile.
Finansijska kompanija Goldman Saks (Sachs) i produkcijska kuća Tajm Vorner (Time Warner) samo su neke od kompanija koje nisu pristale na prijavljivanje registru transparentnosti i za koje se može pretpostaviti da troše velike iznose u ove svrhe.
Prema podacima Registra transparentnosti Filip Moris (Philip Morris) potrošio 5,25 miliona evra na lobiranje, naftna kompanija Eksonmobil (ExxonMobil) do 5 miliona evra, dok je na trećem mestu američki gigant Majkrosoft (Microsoft) sa 4,75 miliona evra. Podatke je prikpio zajednički projekat organizacija Prijatelji Zemlje Evropa (Friends of the Earth Europe) koja se bavi ekologijom, Korporat Jurop observatori (Corporate Europe Observatory) fokusirane na privilegije kompanija i Lobi kontrol (LobbyControl) koja se bavi prikupljanjem informacija o lobiranju.
Na listi najvećih 10 potrošača na lobiranje slede energetske kompanije Šel (Shell) sa 4,5 i GDF Suec (Suez) 4 miliona evra. Američki Dženeral elektrik (GE) dao je 3,5 miliona evra, kineske Huavej tehnologije (Huawei Tećnologies) 3 miliona evra, nemačka farmaceutska kompanija Bajer (Bayer) 2,76 miliona a Telekom Austrija grupa 2,75 miliona evra.
Ovih 10 kompanija potrošilo je više od 39 miliona evra za ostvarivanje uticaja na donosioce propisa u EU. Pritom, registar se odnosi na Evropsku komisiju i Evropski parlament, ali ne i na Savet EU gde odluke donose zemlje članice.
Duvanska industrija u fokusu
Potencijalni uticaj duvanske industrije na donošenje propisa u Briselu već dugo je pod lupom javnosti.
Tako su poslanici Evropskog parlamenta i aktivisti za javnost u radu institucija kritikovali Evropsku komisiju zbog nedovoljne primene pravila Svetske zdravstvene organizacije o transparentnosti u kontaktima između donosilaca propisa i duvanske industrije. Komisija tvrdi da u potpunosti poštuje ove propise, koji nalažu da se objavljuje svaki sastanak predstavnika institucija i duvanske industrije. Aktivisti međutim tvrde da se podaci objavljuju samo na zahtev, tako da je teško pratiti šta se dešava iza zatvorenih vrata u Komisiji.
Evropski komesar za zdravlje Džon Dali (John Dalli) u oktobru 2012. je bio prinuđen na ostavku zbog tvrdnji o umešanosti u zakulisne radnje pri reviziji direktive o duvanskim proizvodima.
Menadžer duvanske kompanije Filip Moris Iro Antoniadu je međutim relativizovao podatak da je njegova kompanija šampion u trošenju na lobiranje.
Ovaj proizvođač Marlbora u 2013. je osetno povećao izdvajanja u odnosu na 2012. kada je na lobiranje potrošio 1,25 milona evra, a obrazloženje za to je da je 2013. bila ključna za donošenje odluka o evropskoj Direktivi o duvanskim proizvodima. Ona će nametnuti svim proizvođačima da 65% površine pakovanja prekriju upozorenjima o uticaju duvana na zdravlje.
"Nije iznenađujuće da organizacija aktivno zastupa svoje mišljenje kada se raspravlja o doošenju propisa koji se na nju odnose, i da onda to prijavi Registri transparentnosti. Očekivali bismo da je to uobičajena praksa mnogih drugih organizacija koje su svojim viđnenjima doprinele donošenju odluka u EU", rekao je on.
Nepotpuni podaci
Organizacija Lobi fekts (Lobby Facts – činjenice o lobiranju) istakla je da su podaci u Registru transparentnosti "prečišćeni", odnosno nepouzdani i na sajtu se navodi da ona nije odgovorna za tačnost. Razlog u velikoj meri leži u tome što mnoge velike kompanije nisu pristale da otkrivaju podatke.
Predstavnica Prijatelja Zemlje Nataša Ćingoti (Nataxha Cingotti) ocenila je da su podaci dostupni javnosti samo "vrh ledenog brega".
"S obzirom na to da nema obaveznog registra, isuviše veliki deo lobiranja u EU institucijama odvija se u tajnost, pri čemu mnoge lobističke grupe i advokatske firme odbijaju da objave budžete za lobiranje ili umanjuju podatke", rekla je ona.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) ubrojao je među prioritete uvođenje obaveznog registra koji će pokrivati sve tri glavne institucije, odnosno i Evropsku komisiju i Evropski parlament, koji su za sada pokriveni dobrovoljnim registrom, ali i Savet na koji se registar ne primenjuje.
Novac za uticaj: advokati, lobisti i udruženja
Organizacija Lobi fekts pokrenila je bazu podataka na internetu da bi privukla pažnju na to koliko ko troši na lobiranje u Brisleu.
Prema ovoj bazi, po obrtu su najveće konsultantske kompanije Flajšman-Hilard (Fleishman-Hillard), Barson-Marsteler (Burson-Marsteller), Hil i Nolton (Hill & Knowlton International Belgium), APKO (APCO Worldwide), FTI konsalting (FTI Consulting Belgium), G Plus, Krib Gejvin Anderson (Kreab Gavin Anderson), FIPRA (FIPRA International Limited), Afor konsalting (Afore Consulting) i Kabinet DN (Cabinet DN). Njihovi obrti kreću se od 6 do 11,5 miliona evra, a ukupan prihod im je veći od 60 miliona evra godišnje.
U registru EU ima više organizacija iz SAD nego iz Poljske, Austrije, Švedske ili Danske. Pet lobističkih firmi ima 130 lobista akreditovanih za Evropski parlament.
Među poslovnim udruženjima najveću potrošnju na lobiranje prijavilo je Udruženje za finansijska tržišta Evrope – 10 miliona evra, a sledi Udruženje škotskih ribara sa 7,75 miliona evra.
Kada je reč o sedištu lobističkih organizacija, najpopularnija je Belgija sa 1.659 organizacija, ali one najčešće rade za interese iz drugih zemalja. Slede Nemačka sa 848, Franuska sa 703, Velika Britanija sa 658 i Italija sa 616.
Na listi advokatskih kancelarija koje zarađuju i od lobiranja na prvom mestu su Bajten Burkhart (Beiten Burkhardt) iz Belgije i Berd i Berd (Bird & Bird LLP) iz Velike Britanije sa zaradom od po 10 miliona evra od lobiranja.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
