Ministru pravde Nikoli Selakoviću 26. januara zvanično je uručena analiza o sistemu izvršenja u Srbiji u kojoj se konstatuje da su izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju napravljeni pomaci u toj oblasti, ali da i dalje ima brojnih problema koji se moraju rešavati. Šef Delegacije EU u Srbiji istakao je da sada treba uspostaviti standarde u radu izvršitelja i disciplinsku odgovornost. U analizi su date i preporuke za unapređenje sistema izvršenje. Ocenjeno je takođe da je unapređenje sistema izvršenja neophodno za poslovnu sigurnost i poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Ministar pravde najavio je da će se Zakon o obezbeđenju i izvršenju ponovo menjati u drugoj polovini godine.
"Sveobuhvatnu analizu sistema izvršenja u Srbiji", koja je napisana na 600 strana, uradila je Nemačka organizacija za tehničku saradnju -GIZ, a njenu izradu finansirala je Evropska unija.
"Cilj analize je da se podrži nova pravosudna profesija, privatni izvršitelji, čije je unapređenje neophodno za poslovnu sigurnost i poboljšanje poslovne klime u Srbiji", rekao je vođa GIZ-ovog Projekta za pravnu reformu Srbije Majk Falke.
Falke je kazao da su uvereni da će analiza sistema izvršenja značajno doprineti daljim intervencijama u pogledu povećanja delotvornosti i efikasnosti tog sistema, uključujući mere za jačanje kapaciteta, pravnu i administrativnu reformu, kampanje za podizanje svesti i unapređenje IT infrastrukture.
Šef EU u Srbiji Majkl Devenport podsetio je da u Srbiji na izvršenje čeka 1,5 miliona predmeta duže od dve godine.
On je naglasio da su učinjeni značajni pomaci u sistemu izvršenja usvajanjem izmena zakona u decembru 2014, ali da bi sada trebalo uspostaviti standarde u radu izvršitelja i disciplinsku odgovornost.
"Na Srbiji je da iskorsiti pomoć i preporuke kako bi rešila zaostale predmete i kako bi nova profesija funkcionisala transparentno i efikasno", poručio je Devenport.
Ministar pravde Nikola Selaković najavio je da će se u drugoj polovini ove godine ponovo menjati Zakon o obezbeđenju i izvršenju i da je to "dobar način praćenja zakona", jer se "sve manjkavosti polako ispravljaju".
Prema njegovim rečima, izmenama zakona krajem 2014. godine izbegnut je jedan od najvećih problema - kartelizacija izvršitelja, tako što je sada u nadležnosti Komora izvršitelja da ravnomerno i transparentno raspoređuje predmete.
Osim veće disciplinske odgovornosti i jačanje funkcije izvršitelja, Selaković je naglasio da se mora smanjiti broj zaostalih predmeta, kao i prosečno trajanje postupka.
Ministar pravde rekao je i da Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-18. i Akcioni plan za njeno sprovođenje predviđaju mere sprovođenja analize rezultata primene materijalnih i procesnih zakona, uključujući Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i sprovođenja analize efekata propisa u pogledu planiranih izmena i dopuna normativnog okvira, te i izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
"I Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, nastoji da upotpuni ovaj strateški okvir te, sledeći preporuke iz izveštaja o skriningu, predviđa sprovođenje sveobuhvatne analize sistema izvršenja i obezbeđenja, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u skladu sa rezultatima analize, kako sistema privatnih izvršitelja tako i sudskog sistema izvršenja", istakao je Selaković.
U Analizi je dato 14 preporuka za unapređenje sistema izvršenja uključujući obuku za kadidate za mesto izvršitelja, ali i jaču interakciju između privatnih i sudskih izvršitelja.
Među preporukama su i proširenje ovlašćenja Komore izvršitelja, revizija kvalifikacionih kriterijuma za izvršitelje, revidiranje nadležnosti nad komunalnim predmetima, raspodela predmeta preko Komore, svođenje intervencije suda u postupku izvršenja na minimum.
Analiza je rađena u sklopu intervjua sa predstavnicima 16 sudova u zemlji, 17 izvršitelja, predstavnicima Ministarstva prave, organizacije potrošača, poveriocima i dužnicima.
Privatni izvršitelji uvedeni su u pravosudni sistem Srbije 2011. godine, a sa radom su počeli pre tri godine.