Uvođenje izvršitelja od suštinskog je značaja za jačanje pravne sigurnosti, a uticaće i na poboljšanje investicione klime u Srbiji, ali je potrebno ojačati kontrolu nad njima, ocenjeno je 11. jula u Beogradu na 10. Evropskom forumu za unapređenje vladavine prava. Ocenjeno je i da su sistemu izvršenja u Srbiji, kao relativno novom, neophodna dalja poboljšanja kako bi se rešili izazovi koji su se javili nakon uvođenja te pravne profesije pre tri godine. Obimnije izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju mogu se očekivati do kraja godine, a trebalo bi da uključe i pitanja poput boljeg nadzora nad radom izvršitelja i pravičnije raspodele predmeta, rečeno je na skupu. Srbija trenutno ima 199 izvršitelja sa položenom zakletvom, a sada je u planu da ih bude ukupno 308.
Ministar pravde Srbije Nikola Selaković ocenio je "revolucionarnom novinom" instituciju izvršitelja, i dodao da "Srbija u ovom trenutku teško da je imala drugog izbora".
"Da je Srbija bila pametna pre 10 godina ne bi ukinula Službu društvenog knjigovodstva, kada je platni promet prešao u banke. Da smo mogli da stanemo na put bankarskom lobiju koji je hteo da uzme sve što može, danas ne bi imali toliku neefikasnost u sistemu izvršenja", rekao je Selaković na forumu "Sprovođenje izvršenja u građanskim stvarima u Srbiji: Ostvarivanje pravde".
Na skupu koji je organizovao GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u partnerstvu sa Ministarstvom pravde Srbije i Komorom izvršitelja, Selaković je naveo da je Hrvatska zadržala takav sistem u vidu finansijske agencije FINA i da sada nema problema s time.
U Srbiji, kako je ukazano na skupu, 1.900.000 slučajeva čeka izvršenja, a manje od pola čine dugovanja komunalnim preduzećima, i ona su prešla u isključivu nadležnost "privatnih" ili "profesionalnih" izvršitelja, kako su do sada često nazivani u javnosti.
Selaković se založio da se izvršitelji nazivaju javnim izvršiteljima kako bi se izbeglo njihovo dosadašnje imenovanje kao privatnih, "jer se oni bave stvarima od javnog interesa, koje u velikoj meri prevazilaze privatne interese".
On je kazao i da Srbija trenutno ima 199 izvršitelja sa položenom zakletvom, a da će sa onima koji su imenovani za izvršitelje, a nisu još položili zakletvu, imati 208 izvršitelja, što je 70% od planiranog broja. Istakao je da je sada planu da ih bude ukupno 308 umesto prvobitnih 334, nakon definisanja nadležnosti definisana za više a ne osnovne sudove.
Selaković je dodao da takođe treba raditi na podizanju svesti u javnosti o značaju izvršitelja kako bi se izbeglo da oni budu smatrani "uterivačima dugova", kako na njih, prema anketi u videu koji je prikazan pre skupa, gleda većina građana Srbije.
Planirane izmene Zakona o izvršenju
Selaković je ukazao na trenutnu nelogičnost da su od kako su uvedeni izvršitelji znatno efikasnija izvršenja po komunalnim predmetima, dok u sudovima i dalje stoji više od milion slučajeva. Dodao je da smatram da to treba da bude jedna od tema izmene Zakona o izvršenju i podsetio da je obrazovana radna grupa za izmene i dopune tog zakona.
On je istakao i da u primeni postojećeg zakona iz 2011. postoje brojni nedostaci koji se tiču odgovornosti izvršitelja, kao i da nisu dovoljno precizirane kazne u slučajevima povrede disciplinskih postupaka.
Ministar je naglasio da treba ojačati kontrolu poštovanja profesionalnih kodeksa i kontrolu finansija izvršitelja, što je u nadležnosti Ministarstva pravde i Komore izvršitelja.
Majk Falke, vođa tima Programa pravne i pravosudne reforme GIZ, jedan od organizatora foruma, ukazao je da je važno da svi akteri učestvuju u izmeni trenutnog zakona o izvršiteljima, da se ojača kontrola sistema izvršenja i više informiše javnost o izvršiteljima.
Šef Delegacije EU Majkl Devenport i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi takođe su pozdravili instituciju izvršitelja, navodeći da je jedan od stubova pravosudne reforme poboljšanje efikasnosti sudstva.
"Nema pravde bez efikasnog izvršenja. Građani traže opipljivi boljitak od reformi, a ovo je oblast u kojoj je to realno očekivati", istakao je Devenport.
Problem raspodele predmeta
Seleković je rekao da je nužno promeniti način raspodele predmeta izvršiteljima. "Praviti uravnilovku u raspodeli predmeta može da ima opravdanje samo kad neki izvršitelj kreće od nule, kad iza sebe nema rezultate, koji treba da budu kriterijum za dodeljivanje predmeta", naveo je Selaković i dodao da je to najpribližnije nekom pravičnom modelu.
U raspravi o izazovima izvršenja u Srbija, državna sekretarka u Ministarstvu pravde Biljana Pavlović rekla je da ne može biti neravnomerne podele predmeta ali i da izvršitelji moraju sami da se bore.
To ne znači da treba da idu i nude kao preduzetnici usluge i provizije, već da svojim radom opravdaju poverenje, rekla je Pavlović i istakla da će nuđene usluga i provizija biti strogo kažnjivo.
Izvršiteljka Dragana Stojkov je rekla da je uočen problem neravnomerne raspodele predmeta pre svega kod javih komunalnih preduzeća koja to čine bez kriterijuma ili objašnjenja, ali da zakonska osnova to omogućava.
Najviše posla za izvršitelje u Beogradu i Novom Sadu
Na skupu je konstatovano da se najviše predmeta dodeljuje izvršiteljima u Beogradu i Novom Sadu, a Pavlovićeva je rekla da je to jedna od anomalija i da će to biti ispravljeno. Ideja je, kako je rečeno na skupu, da se izvršitelj angažuje prema opštini u kojoj je prebivalište dužnika, a ne kao do sada prema sedišu poverioca.
Dragana Stojkov je rekla da zakon predivđa da se predmet dodeljuje tamo gde je sedište poverioca a da je sedište javnih komunalnih preduzeća obično u Beogradu, Novom Sadu ili drugim većim centrima.
Predsednik Privrednog suda u Beogradu Jovan Kordić je rekao i da se veliki broj ljudi prijavljivao za izvršitelja u Beogradu gde je sada popunjen njihov broj, dok ih u nekim mestima ni nema.
Specifična vrsta preduzetnika
Kordić je rekao da zakon definiše izvršitelje kao preduzetnike ali i da sadrži odredbe o disciplinskim povredama, uključujući nuđenje usluga od strane izvršitelja.
"Izvršitelji jesu preduzetnici ali su istovremeno nosici javnog ovlašćenja i deo pravnog sistema Srbije. Imaju obaveze koje drugi preduzetnici nemaju a na njima je da se izbore za status", rekao je on.
Kordić je rekao da privatni izvršitelj postupa na isti način, po istom zakonu, kao i službeno lice suda.
Predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev rekla je za agenciju Beta da se izvršitelji finansiraju iz sopstvenih izvora, odnosno, da su oni organizovani kao preduzetnici ili ortačka društva, i u skladu s tim investiraju u svoje tehničke i ljudske resurse i organizuju sami proces svog rada.
"Sam sistem izvršenja kakav je postojao u sudovima je veoma skup, čak i onda kada daje dobre rezultate. Na ovaj način je zapravo država povećala stepen efikasnosti u izvršnom postupku i rasteretila budžet za finansiranje tog postupka", navela je Trešnjev i dodala da troškove izvršnog postupka snosi izvršni dužnik.
Loš imidž
Dragana Stojkov je rekla da izvršitelje prati glas da su usmereni na siromašniji deo stanovništva, da štite velike sisteme, da rade samo protiv građana i štite interese države, ali je naglasila da to nije tačno.
"To nije tačno. Mogu da odgovorno tvrdim da svaka kancelarija (izvršitelja) prima svaki predmet i odgovorno sprovodi izvršenje protiv bilo kog dužnika, bogatog ili siromašnog", rekla je ona i dodala da je to posledica slabog praćenja rada izvršitelja u medijima.
Kordić je ukazao da kada je reč o velikim dužnicima bitna saradnja sa drugim državnim organima, poput MUP-a ili poreske uprave. Ocenio je da je ta saradnja dobra ali da nije dovoljna.
Dragana Stojkov je rekla da izvršitelji nikada neće biti profesija koja će uživati ugled poput sudija ili advokata, pošto je takav posao i niko ne dočekuje izvršitelja s osmehom.
Proširenje delatnosti
Jedna od tema rasprave o izazovima izvršenja u Srbiji bilo je i pitanje proširenja delatnosti izvršitelja i koliko su izvršitelji spremni za to.
Pavlovićeva je rekla da misli da će dok se zakon izmeni i izvršitelji biti spremni za proširenje delatnosti, dok je Kordić rekao da je pitanje proširenja suvišno jer i sada postupaju u većini postupaka.
"Pitanje je da li smo mi ostali spremni za takve revolucionarne promene. Nisam siguran da je javnost Srbije spremna za takvu revolucionarnu promenu zato što uvođenju te profesije nije prethodila propagandna delatnost i i dalje ima mnogo kontroverzi", rekao je on.
Dragana Stojkov je ocenila sa su izvršitelji, s obzirom na njihov sadašnji broj, uz određenu edukaciju spremni za proširenje nadležnosti.
EurActiv Srbija
Neophodne promene u sistemu izvršenja u Srbiji 
