Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korupcija košta EU do 990 milijardi evra
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumunija, Bugarska i Hrvatska najkorumpiranije su članice Evropske unije, pokazala je studija Evropskog parlamenta koja je razotkrila i da korupcija Evropu košta između 179 i 990 milijardi evra godišnje računajući i indirektne a ne samo direktne troškove. Upozorava se da korupcija nema samo finansijsku, već i ekonomsku i socijalnu cenu i da slabi vladavinu prava i poverenje u javne institucije a podstiče nejednakost i organizovani krimanl. Zbog visoke cene korupcije sve su glasniji pozivi da se u sklopu borbe protiv te pošasti osnuje evropsko javno tužilaštvo.
Nova, maksimalna procena godišnjih gubitaka zbog korupcije više je nego osam puta viša od ranijih i to je, kako se objašnjava, rezultat toga što je ovaj put merena ukupna cena, od indirektnih efekata, do direktnih, uključujući izgubljeni poreski prihod. Cifra od 990 milijardi evra odgovara 6,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU.
U Antikorupcionom izveštaju EU (ACR) za 2014. cena korupcije u EU procenjena je na 120 milijardi evra. Međutim, za tu procenu u obzir nisu uzeti indirektni efekti korupcije.
Korupcija, koja se u novom izveštaju definiše kao "zloupotreba moći radi lične koristi", može da se pokaže na različite načine, od plaćanja mita zvaničnicima da zloupotrebe svoju moć do plaćanja za dobijanje lukrativnih ugovora o javnim nabavkama.
Ističe se da troškovi korupcije nisu samo finansijski. Korupcija ima i veliku socijalnu i političku cenu koja se pokazuje kroz veću nejednakost, više organizovanog kriminala, slabiju vladavinu prava, manju izlaznost na nacionalnim parlamentarnim izborima i manje poverenje u javne institucije, upozorili su autori novog izveštaja.
"Pored ekonomske cene, korupcija predstavlja ozbiljnu pretnju kao oruđe organizovanog kriminala i terorističkih grupa, često korišćeno radi sticanja uticaja i održavanja operacija", ističe se u istraživanju koje je za Evropski parlament uradio tink-tenk (think tank) Rand Evropa.
Kao štetni efekti korupcije navode se i slabljenje tržišnih mehanizama, negativni uticaj na konkurentnost i šteta po ekonomske performanse jer korupcijom mogu da se "usmeravaju" sastav i obim državnih rashoda.
Komentarišući rezultate istraživanja, direktor Transparensi internešenela EU Karl Dolan (Carl) rekao je da podaci potvrđuju ono što se pretpostavljalo - "korupcija je velika crna rupa u srcu evropske ekonomije i koči oporavak".
"EU treba da upotrebi svoju moć i predvodi transparentnu agendu čiji je jedan deo stavljanje javnih i korporativnih podataka na uvid civilnom društvu, novinarima i aktivistima u borbi protiv korupcije", dodao je Dolan, preneo je dnevnik Indipendent (The Independent).
Vodeći istraživač u Rand Evropi i glavni autor izveštaja Marko Hafner (Marco) kazao je da je merenje korupcije izazov ali da je njihova studija pružila jednu od najrealnijih i najnovijih procena prave cene korupcije u celoj Evropi i ponudila preporuke.
"Naše preporuke sadrže ciljeve koje EU i članice mogu da dostignu kako bi pomogle da se zaustavi korupcija i ograniči suma koja se zbog nje gubi svake godine", istakao je Hafner.
Među preporukama navedenim u izveštaju su širenje Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM), koji se koristi za Bugarsku i Rumuniju, na više evropskih zemalja, uspostavljanje službe evropskog javnog tužilaštva kao podrške Službi za borbu protiv prevara Evropske komisije, kao i uspostavljanje zajedničkog sistema javnih nabavki u EU.
Procenjuje se da bi primena mehanizma CVM na više članica EU, s obzirom da je u polovini nivo korupcije veći od evropskog proseka, mogla da smanji cenu korupcije za 70 milijardi evra.
Uspostavljanje službe evropskog javnog tužioca moglo bi da smanji cenu korupcije za 0,2 milijarde evra godišnje dok bi primena zajedničkog sistema javnih nabavki mogla da snizi godišnju cenu za 920 miliona evra.
U izveštaju se navodi da veću od prosečne korupcije u EU, i to prema tri indeksa korupcije, imaju Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstoc
Povezani sadržaj
k.com |
|
|
EurActiv Srbija
