U pravosuđu u Srbiji zabeleženi su određeni pomaci, kao što je izrada Pravilnika o vrednovanju rada nosilaca pravosudnih funkcija i brže rešavanje starih predmeta. Međutim, kako je rečeno na predstavljanju izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije 16. maja, mreža sudova nije planski organizovana, a postoji i problem uticaja izvršne vlasti, pri čemu su kao aspekti tog problema navedeni komentarisanje sudskih slučajeva i nepostojanje nezavisnog budžeta za pravosuđe.

Članica Saveta Jelisaveta Vasilić je kao jedan od napredaka navela donošenje pravilnika o vrednovanju rada nosilaca pravosudnih funkcija, dodajući da je pravilnici trebalo ranije da budu doneti i da za sada ne može da se izjašnjava o kvalitetu tih propisa.

"Brže se rešavaju stari predmeti. Predmeti do pet godina (starosti) ubrzano se rešavaju za 4%, a za predmete starije od 10 godina rešavanje je ubrzano za 12%. To je nešto što ohrabruje", rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru .

Ona je kazala da je problem ranije bio to što su predsednici suda bili dugo u v. d. stanju, kao i da je Savet insistirao da se to reši, jer je to način na koji se korumpiraju sudije.

"Sada u ovom trenutku imamo izabrane sve predsednike, osim u šest sudova", navela je Vasilićeva.

Navela je da je dobro što je donet Zakon o suđenju u razumnom roku, mada uz napomenu da Savet ima ozbiljne primedbe na taj Zakon.

"Ovde su ozbiljne primedbe, jer sudija, predsednik suda je nadležan za mere, za sve. Sudija nema pravo da utiče koje mere u nekom predmetu treba da se daju. Nema pravo da se žali. To znači da mu je uskraćeno učešće u samom postupku, a ono što je gore uskraćena mu je dvostepenost", navela je Jelisaveta Vasilić.

Istakla je da je naročito zabrinjavajuća neravnopravna dostupnost pravu i pravdi, odnosno postoje sudovi koji su preopterećeni, dok drugi manje rade.

"Tako da se dešavaju delegacije, odnosno prebacivanje predmeta iz suda u sud. U toku prošle godine izvršeno je 7.000 predmeta delegacija. To je problem. Imali smo problem Sartida. Tada smo utvrdili da je došlo do nameštanja stečajnog predmeta. Izuzet je Požarevac kao jedan od izuzetno ažurnih sudova i dat je beogradskom sudu da bi taj predmet dobio određeni sudija", navela je Vasilićeva.

Neplansko sudstvo, mnogo sudija i zakoni po hitnom postupku

Prema njenim rečima, mreža sudova u Srbiji je problematična i utvrđena je bez određenih merila.

Jelisaveta Vasilić je rekla da u Srbiji ima duplo više sudija nego u evropskim zemljama. Navela je da je prosečan prijem predmeta u Srbiji po sudiji 340, dok je u Evropi 850 predmeta.

Prema oceni Saveta, zakoni u Srbiji su neprecizni i nejasni, pojedine odredbe su koruptivne, a mnogi zakoni su takvi da ih sudije veoma teško tumače.

"Najviše smo pisali primedbe u odnosu na koruptivnost. Pisali smo primedbe ne znam koliko puta na Zakon o privatizaciji. Naš predlog je da se zakoni ne donose hitno, da se sprovode ozbiljne stručne javne rasprave...", navela je ona.

Vasilićeva je rekla da se zakoni u Srbiji često donose "jednostavno" po hitnom postupku.

"Hitne postupke sve vlade praktikuju, a ova čini mi se najviše", kazala je ona i dodala da je oko 80% svih zakona doneto na taj način, što znači bez javne rasprave.

Kadija te tuži, kadija ti sudi

Iznela je i podatke istraživanja o percepciji prisustva korupcije u kome jže 25% sudija ocenilo da su njihove kolege korumpirane.

"To misli i 30% tužilaca, kao i 60% advokata, dok više od 80% građana smatra da su nosioci pravosudnih funkcija podložni primanju mita”", kazala je Jelisaveta Vasilić.

Govoreći o nezavisnosti pravosuđa, kazala je da je potrebno prestati s kršenjem prezumpcije nevinosti, jer to smeta i utiče na rad sudija.

"Kršenje prezumpcije nevinosti je uobičajeno za našu vlast. I ranije i sada...To kršenje načela stvara veliki problem u pravosuđu. Ovde su mnogi bili sudije ili su i sada i znaju šta to znači kada predsednik vlade ili ministar priča da je neko kriminalac, napravio ovo i ono, govori o dokazima", navela je članica Saveta.

Ona je kazala da se mora insistirati na tome da to prestane.  

Jelisaveta Vasilć je ocenila i da je veliki problem i Ustavni sud Srbije, koji je, kako je rekla, neka mešavina između izvršne i pravosudne vlasti.

Novcem do državnog uticaja na pravosuđe

Na pitanje zašto se izveštaj koji je završen krajem marta predstavlja sredinom maja, rekla je da je izveštaj prosleđen vladi i da se čekalo dve sedmice da ona odgovori, a da su potom bili izbori.

Napomenula je da nikakav odgovor iz vlade nije stigao na primedbe koje je Savet izneo u izveštaju.

Članica Saveta Miroslava Milenović istakla je da pravosuđe nema nezavisan budžet od budžeta izvršne vlasti što otvara prostor za uticaj na pravosuđe.

“Ne odvaja se dovoljno sredstava u budžetu Srbije za pravosuđe, niti su potpuno prenete budžetske nadležnosti na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca”, rekla je i dodala da treba da postoje dva poptuno nezavisna budžeta - budžet za sudstvo i tužilaštvo.

Ona je rekla i da je stav Saveta da članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne treba da se biraju po ključu, već da je potrebno da struka odlučuje.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Korupcija gorući problem u radu lokalnih institucija
  
• 

  Vesti

  : Korupcija košta EU do 990 milijardi evra
  
• 

  Analize i stavovi

  : Izmene Ustava radi uspešnije borbe protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Savet: Za tri godine za oglašavanje 61 milion evra