Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom)
Suđenja za korupciju u Srbiji nedovoljno su otvorena za javnost, a među slabostima ovog segmenta pravosuđa su i nedostatak provere stručnosti veštaka i upisnik za krivična dela koji daje pogrešnu sliku o rasprostranjenosti sistemske korupcije. Od kada je Jukom pre tri godine objavio preporuke za efikasniji rad pravosuđa u borbi protiv korupcije, zakonski okvir je poboljšan, usvojen je zakon o zaštiti uzbunjivača, i krenulo se ka jačanju nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaštva. Međutim, negde kod primene uvek padamo na tom testu. Jukom organizuje obuke za studente završnih godina prava za praćenje suđenja za korupciju i izveštavanje o njima.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Bavite se nadzorom suđenja za korupciju nekoliko godina, a 2013. ste objavili i preporuke za poboljšanje stanja. Kako danas ocenjujete situaciju u toj oblasti - da li ima dovoljno pravosnažnih presuda, da li je poboljšan zakonski okvir, ima li političkih pritisaka?
Mali je broj pravosnažnih presuda, to je bila ocena i pre nekoliko godina kada smo započeli ove aktivnosti (praćenje suđenja za korupciju), a vrlo je slično i danas. Međutim, određeni postupci se ubrzavaju, to je viđenje iz same sudnice - više ne čekamo po pola godine i godinu dana da bismo se pojavili pred sudom i pratili određeno suđenje već se to u kratkom roku zakazuje.
Sa druge strane, zakonodavni okvir je poboljšan, dobili smo zakon o zaštiti uzbunjivača, određena krivična dela jesu izmenjena, ide se ka tome da se ojača i nezavisnost samih sudija i samostalnost tužilaštva.
Pored toga što možda treba biti i optimista ako gledamo zakonodavni okvir, negde kod primene uvek padamo na tom testu.
U preporukama iz 2013. godine naveli ste da upisnik za korupcijska krivična dela ne odražava pravo stanje i da se korupcija na višim nivoima ne evidentira valjano. Da li je to i dalje problem?
Upisnici jesu izdvojeni kao problem s obzirom da se na taj način stvara pogrešna slika, odnosno statistika ne odgovara pravom stanju na terenu. Stvara se slika da ima mnogo više predmeta koji su vezani za manju korupciju, dok se pojedina krivična dela uopšte ne vode, vi ih ne vidite u sistemu kao koruptivna i na taj način se potpuno iskrivljuje slika.
Ako govorimo o evropskim integracijama, neophodno je da ovu sliku u potpunosti prikažemo, nećemo moći prikriti bilo šta od onoga što se dešava u sudnicama, mnogo više će se detalja tražiti o samim suđenjima i kao što se govori o 24 privatizacije, tako će se izabrati i oni predmeti koji će takođe biti praćeni od strane Evropske unije i tu Srbija stvarno mora unaprediti sve ono što pruža u borbi protiv korupcije.
Kao problem u preporukama izdvojili ste i nedovoljno dobar rad veštaka. Da li je u ovoj oblasti ostvaren pomak?
Background
Jukom organizuje obuke studenata pravnih fakulteta za praćenje suđenja za krivična dela sa elementom korupcije, sa ciljem da se omogući da oni steknu praksu potrebnu za budući rad, ali i da prikupljaju detalje sa suđenja i to stavljaju na uvid javnosti preko portala antikorupcija.org.rs.
U preporukama iz 2013. navedeno je da upisnik krivičnih dela sa elementima korupcije, koji vodi Tužilaštvo, mora da bude revidiran. Kako je navedeno, pošto se vode postupci uglavnom o zloupotrebi službenog položaja preduzetnika stiče se utisak da ima mnogo korupcije i gonjenja, dok sistemska korupcija nije procesuirana. Preporuka Jukoma je da se odredi da se upisnikom obuhvate društveno opasnija krivična dela sa elemntima korupcije. Po oceni Jukoma, ova preporuka nije ispunjena.
Kada je reč o veštacima, preporuka Jukoma bilo je da se oni stimulišu redovnim plaćanjem i da im se izdaju precizne naredbe, dok se sa druge strane orgnizuju edukacije, omoguči specijalizacija i veći izbor veštaka, kao i da se uspostavi i primenjuje sistem za oduzimanje dozvola neprofesionalnim i neažurnim veštacima.
Među glavnim preporukama bilo je donošenje zakona o uzbunjivačima, što je učinjeno.
Ti problemi nisu unapređeni. Mi smo govorili o tome da se mora kontrolisati rad veštaka, da njihova stručnost mora biti proveravana, i da postoji neka povratna veza suda sa time kako veštaci izvode veštačenja. To je skopčano sa time da se podignu i kapaciteti samih sudija i tužilaca da naredbe koje se izdaju veštacima budu mnogo preciznije kako bi mogli da se u okviru njih kreću, što zahteva mnoga ekonomska znanja ili znanja koje sudije ne poseduju.
Donekle se radilo na tome sa Pravosudnom akademijom, ali još uvek nije dovoljno da bismo govorili o veoma efikasnim postupcima.
Oni postupci koje mi posmatramo u ovom trenutku ne govore o tome da je stanje idealno i zbog toga želimo o tome i sa mladima koji će jednog dana ući u sudnice da razgovaramo o tome, da vidimo kakvi će njihovi biti utisci iz sudnica i da to takođe objavimo kako bi javnost mogla konkretnije da prati svako od ovih suđenja, da vidi šta se dešavalo u samoj sudnici.
U okviru projekta nadzora suđenja za korupciju organizujete obuke za studente za praćenje tih suđenja. Da li smatrate da u sistemu postoje manjkavosti u tom pogledu?
Mislimo da je javnost rada sudova u ovim postupcima izuzetno bitna, bitno je da sudije shvataju da su ipak pod lupom javnosti koja može pratiti način na koji se sudi u ovim krivičnim delima, i zbog toga smo se odlučili da sa studentima pravnih fakulteta u Srbiji započnemo ove aktivnosti, da sa njima razgovaramo ovoj temi, da njih obučimo da mogu da prisustvuju suđenjima, da prave izveštaje koji će biti kvalitetni i da na taj način i učestvuju u samom postupku.
Ovo je zapravo rezultat višegodišnjeg rada kada su Jukomovi stručnjaci pratili suđenja koja su vezana za korupciju.
Sama ova aktivnost govori o tome da i sudovi moraju da budu mnogo otvoreniji za javnost. Javnost o predmetima ne treba da saznaje iz nemuštih napisa, mora se poštovati pretpostavka nevinosti, a to su sve neke stvari koje smo u prethodnom periodu nažalost videli u našim medijima. Veoma je malo profesionalnog novinarstva gde se sa mnogo pažnje prate određena suđenja, a mnogo više je senzacionalizma, same osude u medijima, a to kasnije nije bilo praćeno samom presudom pred našim sudovima.
Da li smatrate da postoje i manjkavosti u samom obrazovnom sistemu zbog kojih su ovakve dodatne obuke potrebne?
Ne kažem da je sama nastava koja se tiče krivičnog prava neadekvatna, ali mislimo da je dobro da studenti izađu na suđenja, da vide, iz prakse, da razgovaraju i sa sudijama i sa tužiocima o suđenjima.
Kako ocenjujete saradnju sa fakultetima u Srbiji?
Različita je saradnja sa pravnim fakultetima u Srbiji.
Pravni fakultet u Nišu je potpisao memorandum o saradnji, njihovi studenti će imati koristi od toga što učestvuju na našim obukama i prate suđenja, to će im se računati kao deo nastave i biće jedna od olakšica u polaganju ispita.
Nažalost, Pravni fakultet u Beogradu i pored spremnosti profesora da se zajedno sa nama ovim pitanjem bave nije želeo da potpiše memorandum, nekako su nam delimično zatvorili vrata. Ja se nadam da je to samo privremeno, iako profesori sa druge strane shvataju da je za studente korisno da učestvuju u ovim obukama, da izađu i iz okvira pravnog fakulteta i da na određeni način ovo pitanje ovde rešavaju.
EurActiv Srbija
Antonijević: Manjkavosti u suđenjima za korupciju 
