 Srbija je znatno napredovala u ugrađivanju evropskih zakona o pravu intelektualne svojine u svoje zakone, pokazao je bilateralni skrining u Briselu o poglavlju 7 u pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, vlasti u Beogradu sada moraju da dokažu da se ti zakoni zaista valjano sprovode, izjavila je šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević. Do sada je Srbija završila skrininge za 20 od 35 poglavlja u pregovorima sa EU. Za sada Srbija ima jedino izveštaje Evropske komisije o skriningu za poglavlja 23 i 24 za koja vlada radi akcione planove u očekivanju da budu otvorena do marta 2015. godine.
Mišćević je navela da je u poglavlju 7 reč o autorskim i srodnim pravima, patentima, žigovima i svemu što je vezano za intelektualnu svojinu, a to je važno ne samo za pristupanje EU, već i za prethodno nužno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
"Ključna stvar je što se time štite prava stvaralaca, proizvođača najrazličitijih autorskih dela koja kod nas nisu primenjena kako bi trebalo da bude, a što je nužno za dalji napredak", objasnila je 13. novembra šefica srpskog pregovaračkog tima posle razgovora s predstavnicima Evropske komisije.
Inače, eksplanatorni skrining za poglavlje 7 u pregovorima Srbije sa EU održan je u septembru.
Tanja Miščević je navela da Srbija zasad ima jedino izveštaj Evropske komisije o skriningu o poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i osnovnih sloboda i za koje srpska vlada radi akcione planove, zajedno s organizacijama civilnog društva, u očekivanju da ta poglavlja za pregovore budu otvorena do marta 2015. godine.
Mišćević je kazala da je sve završeno i spremno za otvaranje pregovora o poglavlju 32 o finansijskom nadzoru, mada za to još jedino Nemačka nije dala zeleno svetlo zato što to još nije prihvatio nemački parlament.
Šefica srpskog tima za poglavlje o pravu intelektualne svojine, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić, stavila je do znanja da je, uz primenu zakona, srpska država dužna da obezbedi sudsku, upravnu i krivičnu zaštitu.
Ona je dodala da je srpska strana u skriningu Evropskoj komisiji pokazala da Srbija ima kapacitete za sprovođenje intelektualnog prava i već od januara 2014. su u svim građanskim parnicama o intelektualnij svojini nadležni samo Trgovinski sud i Viši sud u Beogradu.
Funkcioneri Evropske komisije su zatražili da dobiju uvid u to kolike su naknade štete za povredu intelektualnih prava koje dosuđuju srpski sudovi.
Srpske vlasti su se obavezale da će do februara 2015. godine postići sličan stepen zaštite onome u EU, dodala je Branka Totić.
Vlada u Beogradu je formirala i koordinaciono telo za primenu zaštite prava svojine, u kojem su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, policije, tržišnog inspektorata, javnog tužilaštva i poreske uprave.
Reč je, pored ostalog, o sprečavanju piraterije softvera, zaštiti prava u informatičkom društvu, naglasila je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu.
Inače, u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, objavljenom 8. oktobra, ocenjeno je da je u oblasti prava intelektualne svojine u proteklih godinu dana ostvaren neznatan napredak i da formalna koordinacija između zainteresovanih strana tek treba da se uspostavi u cilju delotvornijeg sprovođenja.
Navodi se da u oblasti autorskog i srodnih prava izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima usvojene 2012. nisu u skladu sa pravnom tekovinom EU.
Ocenjeno je takođe za Zavod za intelektualnu svojinu još nema administrativne kapacitete koji bi odgovarali obavezama koje su na njega prenete sa Komisije za autorska prava nakon što je ta komisija ukinuta 2013. godine.
Istaknuto je i da Srbija treba da nastavi sa usaglašavanjem zakona u oblasti prava industrijske svojine sa pravnim tekovinama EU.
Takođe je u izveštaju o napretku Srbije ka EU ukazano na kašnjenja u sprovođenju nacionalne strategije intelektulane svojine i akcionog plana za period 2011-15.
Ocenjeno je i da je učešće preduzeća i potrošača u sprečavanju falsifikovanja i piraterije i dalje ograničeno.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
