Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU potpisala sporazum ACTA
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije potpisale su 26. januara u Tokiju međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA čiji je cilj, između ostalog, da zaštiti intelektualnu svojinu na internetu. Potpisivanje sporazuma su oštro kritikovala različita udruženja i građani u Evropi, koji su proteklih dana protestovali i na ulicama, ali i putem akcija na internetu. Nezadovoljan načinom na koji je sporazum sklopljen izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA povukao se sa te funkcije. Otpor prema sporazumu je bio posebno jak u Poljskoj.
Od članica EU sporazum nisu potpisale Nemačka, Holandija, Estonija, Kipar i Slovačka, piše 27. januara britanski dnevnik Gardijan (The Guardian). Među članicama koje su potpisale ACTA je Poljska koja je to učinila uprkos snažnom protivljenju građana.
Dan nakon potpisivanja Varšava je, međutim, izgleda popustila pred zahtevima građana, pošto je premijer Donald Tusk 27. januara obećao da Poljska neće ratifikovati taj sporazum, ukoliko on na bilo koji način ugrozi slobodu interneta i pravo na anonimnost njegovih korisnika.
Cilj sporazuma ACTA je da se harmoniziju međunarodni standardi u zaštiti intelektualne svojine u više oblasti, od muzičke i filmske do farmaceutske industrije. Sporazum treba između ostalog da zaštiti intelektualno vlasništvo i umetnička dela od masovnih krađa i piraterije na internetu.
Sporazum je do sada potpisalo više razvijenih zemalja, uključujući SAD, Kanadu i Južnu Koreju koji su to učinile prošle godine.
On je, kako prenose pojedini mediji, u nekim delovima sličan kontroverznim predlozima zakona protiv piraterije na internetu i zaštiti autorskih prava (SOPA i PIPA) u SAD.
Sadašnji tekst sporazuma se, međutim, dosta razlikuje u odnosu na prve verzije. Odustalo se od zahteva da se zabrani pristup internetu korisnicima za koje se utvrdi da su u više navrata prekršili autorska prava, piše Gardijan i dodaje da je EU to smatrala neprihvatljivim. Brisel tvrdi da zbog ACTA neće biti potrebno da se menjaju zakoni u članicama već da će druge zemlje morati da se prilagode evropskim standardima.
Oblast zaštite intelektualne svojine spada u nadležnost i EU i članica. Zbog toga sporazum moraju da potpišu i ratifikuju svih 27 članica, kao i EU. Da bi sporazum bio prihvaćen, mora da ga odobri i Evropski parlament. To se ne očekuje pre leta 2012, pošto će prvo biti razmotren u različitim odborima, a verovatno će biti organizovana i javna rasprava. Nakon ratifikacije u članicama i usvajanja u Evropskom parlamentu, konačnu odluku o zaključivanju sporazuma donosi Savet ministara EU. Tek tada se obaveštavaju ostale potpisnice ACTA i sporazum stupa na snagu.
Kritike na račun sporazuma
Sporazum od početka izaziva kontroverze. Prema ocenama eksperata, on otvara mogućnost da se pogazi pravo na anonimnost a provajderi obavežu da kontrolišu šta rade ljudi kojima pružaju internet usluge. Izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA, francuski socijalista Kader Arif je posebno kritikovao nestranparentnost pregovora o sporazumu.
"Ne želim da učestvujem u tom cirkusu", naveo je Arif u saopštenju. On je najoštrije osudio "ceo proces koji je doveo do potpisivanje sporazuma", jer u njemu nisu učestvovale organizacije civilnog društva, pregovori su se odvijali pod velom tajnosti, potpisivanje je odlagano bez ikakvih objašnjenja, a zahtevi koje je Evropski parlament izneo u više rezolucija nisu uvaženi.
Organizacija Reporteri bez granica (RSF) ocenila je da bi sporazum mogao da ugrozi slobodu govora i informisanja.
Na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), hakerska mreža Anonimus (Anonymous) pozvala je korisnike interneta da "akcije usmere na Evropsku komisiju i Savet EU. Ta mreža je naglasila da ne treba napadati Evropski parlament jer on "još može da odbaci ACTA". Hakeri su, međutim, oborili i taj sajt 26. januara.
Poljaci ne prihvataju sporazum
Otpor prema sporazumu je posebno snažan u Poljskoj. U proteste su se posebno aktivno uključili hakeri napadima na državne sajtove, a od 23. januara se svakog dana održavaju burne demonstracije hiljada uglavnom mladih po poljskim gradovima. Najviše građana, preko 10.000, okupilo ih se 25. januara u Krakovu. Pretnja da bi mogla da bude ugrožena sloboda interneta ujedinila je u Poljskoj na istim demonstracijama nepomirljive - levičare anarhiste i ultrakatoličku desničarsku Svepoljsku omladinu.
Hakeri iz raznih grupa, ne samo međunarodne Anonimus koja je počela protest i u svetu i u Poljskoj pokazali su vladi svoju snagu i povremeno tokom ove sedmice obarali i sajtove državne uprave na kojoj su informacije od vitalnog značaja za Poljake u vanrednim situacijama, tako da su se čak čuli zahtevi predsedniku Bronjislavu Komorovskom da proglasi vanredno stanje.
Hakeri su upadali i u kompjutere poljskih zvaničnika i krali ne samo šifre već i dokumente i telefonske kontakte i adrese. Policija je 26. januara uhapsila 22-godišnjeg mladića iz Vroclava koji je upao na sajt premijera Donald Tuska i izmenio mu sadržaj.
Poljska vlada posle ovog napada na sajtove državne uprave osnovala je posebnu grupu kako bi ubuduće sajtove obezbedila, jer su hakeri zapretili da je sadašnji napad mačiji kašalj u odnosu na onaj koji ove godine Poljsku čeka u vreme Prvenstva Evrope u fudbalu kojeta zemlja organizuje zajedno sa Ukrajinom.
Ipak, pod pritiskom javnog mnjenja Tusk je rekao da Poljska neće ratifikovati sporazum ako se ustanovi da on ugrožava slobode. "Neki se plaše sporazuma ACTA. Ali do ratifikacije, u konsultacijama sa korisnicima interneta i stručnjacima, analiziraćemo svako slovce da ne ostane nikakva sumnja da ACTA iziskuje bilo kakve izmene koje bi ugrozile slobodu interneta i garantovanu anonimnost korisnika", rekao je danas u Varšavi poljski premijer.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
