Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odgovori na Upitnik su krupan korak ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 31.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odgovori Beograda na Upitnik Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU) predstavljaju krupan korak napred u evropskoj integraciji Srbije, prenose evropski diplomatski izvori u Briselu. Odgovori koje je u Briselu 31. januara predao premijer Mirko Cvetković će bez sumnje morati da budu dopunjeni, ali je realno očekivati da Evropska komisija sredinom godine dobije jasnu sliku o tome dokle je Srbija napredovala u evropskim reformama i da na jesen spremi Savetu ministara EU mišljenje o dodeljivanju statusa kandidata, a možda i predlog za početak pregovora sa Srbijom.
Pred Srbijom stoje krupni izazovi i kada je reč o dokazivanju pune saradnje s Haškim sudom i presudno važnom dovršetku pravosudne reforme kao preduslova za suzbijanje korupcije.
Svi sagovornici u Evropskoj uniji smatraju da bi hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića bilo izuzetno važan zaokret koji bi vrlo verovatno ubrzao približavanje Srbije Uniji.
Premijer Cvetković će zajedno sa srpskom ministarkom pravde Snežanom Malović upravo zato 1. februara razgovarati sa evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijan Reding o onome šta je vlada u Beogradu učinila i šta priprema da učini u skladu s preporukama EK.
Background Zvaničnici Srbije 31. januara su predali Evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu odgovore na 2.483 pitanja u 33 poglavlja. Odgovori sadrže više od 5.500 stranica.
Srbija je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra ove godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. Tada je naglašeno da će puna saradnja sa Haškim sudom, a to znači da Beograd pruži dokaze da čini sve da uhapsi odbegle optuženike Mladića i Hadžića, ostati preduslov za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.
Proces od podnošenja zahteva za članstvo do dobijanja statusa kandidata za zemlje zapadnog Balkana do sada je trajao jednu do dve godine.
Do sada su status kandidata za punopravno članstvo u EU dobili Hrvatska koja je pri kraju pristupnih pregovora, Crna Gora i Makedonija, kojoj je u decembru 2005. odobren status kanddata, ali još nije dobila datum početka pristupnih pregovora.
Evropski komesar za proširivanje Štefan File je prošle nedelje u Evropskom parlamentu izjavio da je Srbija sad "na dobrom putu" da uspešno dovrši reformu pravosuđa.
Na Srbiju se gleda, kako je rečeno agenciji Beta, kao na ključnu zemlju za proces uključivanja celog zapadnog Balkana i stabilizaciju regiona, što je prošle nedelje podvukao i predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek posle susreta s predsednicom srpskog parlamenta Slavicom Djukić Dejanović.
Šef diplomatije Mađarske, zemlje predsedavajuće EU, Janoš Martonji prošle srede u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta ocenio je da unutar Unije i dalje postoji "zamor" i nespremnost da se ide na ulazak novih članica u EU, ali je podvukao da je upravo zato važno da se proces pridruživanja osnaži kvalitativnim koracima koji će odagnati podozrenje u svrsishodnost uključivanja zemalja zapadnog Balkana u redove evropske dvadesetsedmorice.
Sad se već spominje i mogućnost da Hrvatska tek 2014. postane članica EU, zato što se smatra da vlada u Zagrebu teško može da u međuvremenu ispuni sve uslove i sprovede reforme kad je u pitanju delovanje pravosuđa i borba protiv korupcije, tako i kad je reč o punoj saradnji s Haškim sudom, na šta bar zasad ima bitnih primedbi tužilaštvo tribunala u Hagu, a krupne zamerke o tome i poglavito holandska vlada.
U Evropskoj komisiji je Beti rečeno da bi vidan napredak u sprovođenju evropskih reformi u Srbiji, bitnoj zemlji regiona, doprineo učvršćenju uverenja da će proširivanje, kao i dosad, doneti ekonomsku i bezbednosnu korist samoj EU, a povoljno mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo bi tome veoma doprinelo.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
