Tomas Lubek (Thomas Lubeck), regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan
Čestitamo Srbiji i Vladi Srbije na napretku u Izveštaju o uslovima poslovanja, po tome ste među prvih 10 u svetu. Ipak, 47. pozicija nije ista što i prva, pa ima prostora za napredak. Za uvođenje struje potrebno je 125 dana, i tu se mora ostvariti napredak. Za ispunjavanje poreskih obaveza preduzeću je potrebno 28 radnih dana godišnje, to sigurno može brže.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Srbija je na ovogodišnjem Izveštaju o uslovima poslovanja Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije ostvarila pomak od sedam mesta. Koje reforme su dovele do tog napretka?
Background
Srbija je među zemljama koje su ostvarile najveći napredak u Izveštaju o uslovima poslovanja (Doing Business) za 2017, za sedam mesta, i sada je na 47. poziciji koju deli s Meksikom, objavljeno je 25. oktobra. Srbija je prošle godine bila 59, ali bi uz metodološke promene sprovedene u međuvremenu te godine bila na 54. mestu, stoga je realan rast sedam pozicija. Ispred Srbije ostaje većina zemalja iz EU, uključujući i one iz regiona – Hrvatsku (43. mesto), Bugarsku (39. mesto), Rumuniju (36) i Makedoniju koja ostaje najbolje rangirana u regionu uz dodatno napredovanje sa 16. na 10. poziciju. Iza Srbije su od tržišta regiona Crna Gora (51), Albaniija koja je poboljšala rang sa 90. na 58. poziciju, Kosovo (60.) i BiH koja je u regionu najgore rangirana, na 81. poziciji.
Pored Srbije, najveće pomake su u ovogodišnjem izveštaju napravili Brunej, Kazahstan, Kenija, Belorusija, Indonezija, Gruzija, Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein.
Izveštaj o uslovima poslovanja pokriva 11 oblasti u kojima prati procedure, vreme i troškove. To su pokretanje poslovanja, građevinske dozvole, uvođenje struje uz pouzdanost snabdevanja i ntransparentnost cena, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih investitora, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora, stečajni postupci i radni propisi.
Srbija je najbolje rangirana u pogledu prekogranične trgovine, što uključuje vreme i troškove za uvoz i izvoz, po čemu je na 23. mestu.
Najlošije je ocenjena za elektrifikaciju, na 92. mestu, a kako se navodi potrebno je 6 procedura, 21 dan i troškovi od 2,8% vrednosti imovine. Poziciju Srbiji pogoršava i ocena za plaćanje poreza (78. mesto), sa potrebne 33 uplate i 225,5 radnih sati tokom godine, zaštita manjinskih investitora (70) i izvršenje ugovora (61. mesto), za šta je potrebno 635 dana uz troškove od 40,8% vrednosti ugovora. Srbija je po upisu imovine na 56. mestu, po pokretanju posla na 47, isto kao i po rešavanju stečajnih postupaka, po odobravanju kredita (što uključuje procedure i informacije, kao i pokrivenost kreditnim biroom) na 44. mestu, po izdavanju građevinskih dozvola na 36. mestu.
Na čelu liste ponovo se našao Novi Zeland, dok je Singapur preuzeo drugo mesto od Danske, koja je sada na trećem mestu. Slede Hong Kong, Južna Koreja i Norveška, pa Velika Britanija i SAD. Među članicama EU najbolje rangirana je Danska (3. mesto), sledi Velika Britanija (7. mesto), Švedska (9), Estonija (12), Finska (13), Letonija (14), a najgore je rangirana Grčka (61. pozicija). Na začelju liste su Libija (188), Eritreja (189) i Somalija (190).
Srbija je zahvaljujući obavljenom poslu jedna od 10 zemalja sa najviše reformi i to ne u bivšoj Jugoslaviji, ne u Evropi, nego na celom svetu. Stoga čestitke Srbiji i srpskoj vladi za sve napore u ovoj oblasti, to je zaista vredno ponosa.
Reforme su sprovedene u tri osnovne oblasti. Prvo u otpočinjanju posla - danas je mnogo jednostavnije za pojedinca da ode i osnuje malu kompaniju. Sada je potrebno sedam dana, dok je prethodnih godina bilo potrebno 12. Druga oblast su građevinske dozvole. Tu je za poboljšanje ranga najvažnija bila primena onlajn sistema za izdavanje dozvola. Treća stvar je upis imovine - sada je u Srbiji mnogo lakše preneti imovinu sa jende nadrugu osobu. Za to je potreban 21 dan, a svetski prosek je 53 dana.
Nakon što je poboljšana situacija sa građevinskim dozvolama na koju ste ukazivali u prethodnim izveštajima, u kojoj oblasti su sada najpotrebnije reforme?
Naravno, 47. mesto nije isto što i prvo, i definitivno ima još prostora za napredak. Kada razmišljamo o narednoj godini, očigledno je da je potreban značajan napredak u oblasti dobijanja pristupa struji. U Srbiji prođe 125 dana od kada firma pozove dok ne dobije struju. Drugo je poreska administracija. Prema sadašnjim poreskim propisima preduzeću je potrebno 226 časova, odnosno 28 (radnih) dana, da urade sve što je po zakonu potrebno. Mora da postoji način da kompanija uradi sve po zakonu, ali mnogo brže.
Koji je praktičan značaj napretka u na listi Izveštaja o uslovima poslovanja? U kojoj meri to utiče na investicije i ekonomski prosperitet?
Izveštaj o uslovima poslovanja jeste jedan od pokazatelja koji međunarodne firme definitivno uzimaju u obzir. On može da zaokupi njihovu pažnju i utiče na njih da odu u zemlju i pokušaju da vide šta se stvarno događa. Po mom mišljenju to je zaista prvi korak. Kada dođu u zemlju, oni će na osnovu iskustva na licu mesta odlučiti da li će investirati.
Da li mislite da treba zadržati sadašnji pristup reformama, koji podrazumeva radnu grupu za poobljšanje pozicije u Izveštaju o uslovima poslovanja
Poruka o reformama dolazi od premijera, koji otvoreno podržava proces i mislim da možete da vidite uspeh radne grupe u prethodne dve godine, jer je od njenog osnivanja Srbija ostvarila napredak prošle godine i ove godine. Ako to funkcioniše, čemu promene?
Kako biste ocenili položaj regiona Jugoistočne Evrope kao celine?
Zaista sam srećan jer u se u većini zemalja Jugoistočne Evrope fokusiraju na poslovne reforme i Izveštaj o uslovima poslovanja, i sada kao da postoji konkurencija među zemljama da se vidi ko može da ostvari više reformi, kao balkanska olimpijada poslovnih reformi. Makedonija je i dalje najviša na 10. mestu, Hrvatska na 43, Crna Gora na 51, Albanija na 58, BiH 81, a Kosovo koje se takođe meri je na 60. mestu.
Da li možete da izdvojite neke zajedničke probleme regiona?
To je pitanje šire od Izveštaja o uslovima poslovanja. Svetska banka pokušava da pomogne državama, učini državne firme efikasnijim i smanji ulogu države u ekonomiji. Država mora više da se povuče i privatni sektor mora više da učini da se ostvari rast.
Da li biste želeli još nešto da napomenete o izveštaju?
Izveštaj o uslovima poslovanja je zajednički projekat Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Međunaodna finansijska korporacija je deo Grupe Svetske banke koji se bavi privatnim sektorom, savetima vladi kako mogu da učine okruženje boljim za privatni biznis, ali i ulaganje. U Srbiji sam već dve godine i optimista sam u pogledu napora za sprovođenje reformi i privlačenje direktnih stranih investicija, mislim da idu u dobrom pravcu.
EurActiv Srbija
Lubek: Čestitke Srbiji, ali nastavite da radite 
