Srbija sa indeksom percepcije korupcije 42 i dalje se smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok i nalazi se na 72. mestu od 176 zemalja, objavila je 25. januara Transparentnost Srbija (TS). U toj organizaciji smatraju da je stagancija Srbije posledica ne samo činjenice da se utisak o korupciji sporo menja, već i odsustva suštinskog napretka u toj oblasti. TS je ocenila da u Srbiji nije iskorišćena prilika da se ojačaju institucije koje mogu da pomognu u borbi protiv korupcije, kao i da u toj borbi nije iskorišćen ni proces evropskih integracija. Najmanje korumpirana zemlja u svetu je Danska a najviše Somalija.
Prema TS, nema bitnih promena u rangiranju Srbije još od 2008. godine.
Kako se navodi, Srbija je 2017. plasirana na 72. mesto (2016. je bila 71.), sa skorom od 42, što je neznatno bolje u odnosu na prethodne dve godine (40 odnosno 41) i isto kao 2013.
Po oceni TS, stagancija Srbije koja je pokazuje u istraživanjima o korupciji nije uzrokovana samo činjenicom da se utisak o korupciji sporo menja, već i odsustvom suštinskog napretka u toj oblasti.
"Nije realno očekivati da se slika koju drugi imaju o nama promeni, ako se ne rešavaju problemi na koje iz godine u godinu ukazuju domaća javnost, nezavisni državni organi i Evropska komisija i ako ostaju neispitani čak i oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumentovani", navela je TS u saopštenju.
Po rečima predsednika TS Vladimira Goatija, nivo ispod pedesetog mesta ukazuje na "endemsku" korpuciju u društvu.
On je na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru istakao da taj nivo korupcije i te kako utiče na dolazak investitora u zemlju, ali ne u pozitivnom smislu.
Kako je dodao, nivo percepcije korupcije čvrsto je povezan sa ekonomskim razvojem u zemlji, odnosno da ekonomski nerazvijene zemlje imaju visok nivo percepcije korupcije.
Goati je istakao da je jedan od razloga za visok nivo percepcije korupcije loš pravosudni sistem, odnosno sporo dostizanje pravde i sve češća zastarelost slučajeva.
Kako je dodao, "velike ribe" koje su zajednici dužne visoke sume novca zbog zastarelosti se vrlo često "izmigolje pravdi".
Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da se na osnovu percepcije korupcije koja se mnogo ne menja, može zaključiti da se to dešava jer ni u "stvarnosti nema bitnijih promena".
"Od 2008. godine praktično je stagnacija, bitnijih promena u stvarnosti nema. U Srbiji nije iskorišćena prilika potpuno stabilne vlade koja je trebalo da ojača institucije - pravosudne i nezavisnih državnih organa, koje mogu da pomognu u borbi protiv korupcije", kazao je Nenadić.
On je rekao da u borbi protiv korupcije nije iskorišćen ni proces evropskih integracija, ali je naznačio da tu još ima nade jer će proces integracija EU još neko vreme trajati.
Po njegovim rečima, u Srbiji i dalje nema dovoljno podataka o tome koliko postoji slučajeva korupcije, kao ni to koliko je slučajeva rešeno, a postoje neke "sumnjive stvari" koje nisu ispitane, a na koje je ukazano u izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije.
Transparentnost je uputila preporuke i ukazala na prioritete koje Srbije treba da ima u borbi protiv korupcije u narednom periodu, među kojima su: obezbeđenje veće javnosti rada državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, temeljna reforma uređenja javnog sektora, poštovanje i jačanje uloge nezavisnih državnih organa i stvaranje uslova za nesputan rad medija kao i stvaranje nezavisnog, efikasnog i odgovornog pravosuđa.
Indeks percepcije korupcije već 22. godinu za redom radi vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou, Transparensi internešenel (Transparency International, TI). Ove godine je rangirano 176 zemalja i teritorija, osam više nego u prethodnom istraživanju. Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma "čiste" od korupcije) do 0 (veoma korumpirane).
Srbija je bolje plasirana od jedne članice EU - Bugarske, koja je na 75. mestu globalne liste sa 41 poenom.
Od zemalja bivše Jugoslavije najviša na listi je Slovenija koja je na 31. mestu sa indeksom korupcije 61, zatim sledi Hrvatska, na 55. mestu sa indeksom 49, Crna Gora je na 64. mestu sa indeksom 42.
One su ispred Srbije na listi, a iza nje su Bosna i Hercegovina koja je na 83. mestu sa indeksom 39, Makedonija na 90. mestu sa indeksom 37 i Kosovo, koje se odvojeno rangira, na 95. mestu sa indeksom korupcije 36. Albanija je na 83. mestu sa indeksom 39.
Korupcija u svetu se pogoršava
Međunarodna organizacija za borbu protiv korupcije je u Indeksu percepcije korupcije za 2016. godinu ukazala na pojavu začaranog kruga u kome se jačanje populizma i korupcije uzajamno pothranjuju.
TI je upozorio u svom izveštaju da populistički i autokratski lideri češće uvode više korumpirane sisteme u zemljama koje obećavaju da će reformisati.
Kako se navodi, zemlje koje se okreću populističkim liderima koji obećavaju da će promeniti status kvo i prekinuti korupciju možda upravo pogoršavaju taj problem.
Predsednik Transparensija Hoze Ugaz naveo je kao primere Mađarsku i Tursku. On je rekao da se njihova ocena u indeksu percepcije korupcije pogoršala poslednjih godina dok se za Argentinu poboljšala otkad je svrgnuta populistička vlada.
Prema godišnjem indeksu koji se zasniva na stručnim mišljenjima o korupciji u javnom sektoru, Danska i Novi Zeland rangirane su kao najmanje korumpirane zemlje a slede Finska, Švedska, Švajcarska i Norveška.
Najkorumpiranija zemlja po percepciji je Somalija a tu su i Južni Sudan, Severna Koreja i Sirija.
Katar je u novom izveštaju zabeležio najveći pad, za deset poena, vezano uglavnom za optužbe za korupciju oko dodele organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine.