Svaki treći stanovnik Evrope i centralne Azije vidi korupciju kao jedan od najvećih problema u svojim zemljama, ali se boji odmazde ako o njoj progovori, pokazuje novo istraživanje organizacije Transparensi internešenal. Srbija je pored Bosne i Hercegovine uvrštena u zemlje u kojima je, prema mišljenju građana, stanje kada je reč o korupciji loše. Više od trećine ispitanika iz Srbije smatra da je korupcija jedan od tri najveća problema u zemlji, 45% nije zadovoljno načinom na koji se vlasti bore protiv korupcije, a petina je rekla da je davala mito.

Jermenija, BiH, Litvanija, Moldavija, Rusija, Srbija i Ukrajina su zemlje sa najlošijim rezultatima, pošto su ih građani negativno ocenili po većini ključnih pitanja u istraživanju Globlani barometar korupcije. U zaključcima se navodi da to ukazuje da postoje "stvarni i ozbiljni izazovi" u tim zemljama koji se moraju hitno rešavati.

Dodaje se da te zemlje odlikuje raširena percepcija da su članovi parlamenta korumpirani, visoka stopa građana koji su davali mito, dok je društveno okruženje koje bi podstaklo građane da se upuste u aktivnosti protiv korupcije negativno.

Prema istraživanju u kome je učestvovalo 60.000 stanovnika iz 42 zemlje u Evropi i centralnoj Aziji, najbolje stanje je, po mišljenju građana, u Nemačkoj i Švedskoj, a zatim u Švajcarskoj i Holandiji.

U okviru istraživanja ispitani su stavovi građana o tome koje su najuticajnije grupe u društvu najkorumpiranije, uključujući, vladu i predsednika, parlament i zvaničnike, javne službe, kao i direktore preduzeća i verske vođe.

Po mišljenju građana, tu se najviše izdvajaju poslanici i zvaničnici. Nešto manje od trećine ispitanika, 31%, izdvojilo je poslanike kao najkorupmpiranije, a 30% zvaničnike. Četvrtina građana 26% izdvojila je direktore preduzeća, a sličan udeo (od 22 do 26%) i kancelariju predsednika, poreske služvnike, policiju, sudije, i lokalne dobornika. Za verske lidere građani smatraju da su najmanje korupmirani.

Čak 57% građana širom Evrope i centrlane Azije smatra da bogati pojedinici utiču na odluke vlade i da se moraju usvojiti propisi protiv toga. U EU čak 65% građana se slaže sa tim.

U Evropi i centrlanoj Aziji više od polovine građana, 53%, smatra da vlasti ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije, a samo 23% misli da dobro to rade.

U napore vlasti posebno sumnjaju Ukrajinici, Moldavci i Španci (od 80% do 86%). Švajcarci i Šveđani najviše veruju naporima svojih vlasti, s obzirom da je manje od trećine dalo negativnu ocenu (29 i 28%).

Građani Srbije i regiona nezadovoljni

Rezultati istraživanja pokazuju da 39% ispitanika iz Srbije smatra da je korupcija jedan od tri najveća problema u zemlji i da 45% ispitanika nije zadovoljno načinom na koji se vlasti bore protiv korupcije.

Takođe, 22% ispitanika iz Srbije je reklo da je dalo mito, dok 28% veruje da su poslanici korumpirani, navodi se u izveštaju.

I za građane drugih zemalja Zapadnog Balkana korupcija jedan od tri najveća problema, ali se procenat građana koji tako misle bitno razlikuje, od dve trećine građana Kosova (66%) do oko trećine građana Makedonaca (34%) i Crnogoraca (31%).

Čak 59% građana Slovenije i više od polovine građana BiH (55%) i Hrvatske (51%) smatra korupcijom vodećim problemom.

Na Zapadnom Balkanu najviše građana BiH (83%) smatra da vlasti ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije, slede Slovenci sa 77%, građani Kosova 67%, Hrvati 57%, Crnogorci 50% i Makedonci 47%.

Više od polovine građana BiH (54%) smatra da su poslanici korumpirani, a taj stav dele i 46% građana Kosova, 28% građana Hrvatske i 25% građana Slovenije. U istraživanju nisu navedeni podaci za Makedoniju i Crnu Goru o tome.

U regionu mito je dalo 27% građana BiH, 16% Crnogoraca, 12% Makedonaca, 10% Hrvata i 3% Slovenaca.

U EU oko 32% građana misli da je korupcija jedan od najveća tri problema. Tako misli 66% Španaca, dok svega 2% Nemaca prepoznaje korupciju kao gorući problem, navodi se u studiji.

U EU mito najčešće daju građani Rumunije, gde je 29% ispitanika potvrdilo da je dalo mito, zatim sledi 24% Litvanaca i 22% Mađara.

Strah od posledica

Prema istraživanju, najmanje 30% ispitanika je navelo da se korupcija ne prijavljuje jer se ljudi boje posledica, 14% jer se teško dokazuje, a 12% ne prijavljuje korupciju jer veruje da vlasti neće uraditi ništa po tom pitanju.

Studija je pokazala da tek svaka peta osoba koje su dale mito prijavila korupciju, kao i da dve od pet osoba koje su prijavile trpe neki oblik posledica.

Međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije navodi da sve veći broj populističkih i nacionalističkih pokreta u Evropi može biti posledica nemogućnosti tradicionalnih demokratskih institucija da ispune obećanja prosperiteta i jednakih mogućnosti za sve.

"Vlade jednostavni ne cine dovoljno da suzbiju korupciju, jer pojedinci na vrhu imaju koristi od nje", rekao je direktor "Transparensi internesnala" Hose Ugaz.

Ugaz je naveo da je vlade moraju obezbediti veću transparentnost da bi se okončala duboko uznemirijuća veza bogatstva, moći i korupcije.

Izvor: AP, EurActiv.rs

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Srbija ekonomski napredovala, manjkavosti u vladavini prava
  
• 

  Vesti

  : Ustav nije rešio probleme u borbi protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Bivšem gradonačelniku Novog Pazara iz budžeta iscurili milioni
  
• 

  Vesti

  : Koalicija Preugovor: Bez većeg napretka u poglavljima 23 i 24
  
• 

  Vesti

  : Mreža koruptivnog delovanja pri izboru advokata po službenoj dužnos
  
• 

  Vesti

  : TS: Godišnje najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva sitne korupcije
  
• 

  Vesti

  : Građani: Policija u Srbiji u velikoj meri korumpirana