Predstavnici udruženja sudija i tužilaca i organizacija civilnog društva spremni su da se vrate na konsultacije o promenama Ustava Srbija u delu o pravosuđu kada budu videli nacrt teksta i kada glavna tema bude ključno pitanje nezavisnosti pravosuđa. Na skupu o nastavku reformi pravosuđa, odnosno početku u nekim oblastima, istaknuto je da u postupku izbora sudija i tužilaca nema mesta ni parlamentu, ni vladi Srbije.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, Milan Antonijević rekao je 31. oktobra na skupu o reformi pravosuđa da su napustili konsultacije zato što iz Ministarstva pravde Srbije nema jasnog odgovora kako Vlada vidi izmene Ustava.
"Očekujemo zaista jasnu poruku kako Vlada vidi izmenu Ustava, ne samo nama koji učestvujemo u razgovoru, već i građanima. Oni moraju da znaju kako izgleda nacrt izmena, u kojem delu se Ustav menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosuđa i da li će otvoriti neka nova pitanja i u drugim delovima, ne samo u pravosuđu", rekao je Antonijević.
Direktor Komiteta pravnika istakao je da nezavisnost pravosuđa mora da se garantuje postojanjem nezavisnih instituicija koje vrše izbor sudija i tužilaca.
"Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) moraju bez uticaja politike donositi odluke o vršiocima te dve važne funkcije", istakao je Antonijević u debati "Nastavak reforme pravosuđa kao osnov članstva u EU" u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fakulteta političkih nauka.
On je ukazao na nužnost da se uticaj Skupštine Srbije izuzme iz procesa donošenja odluke o izboru sudija i tužilaca, i podsetio na posledice ako se to ne uradi, kakva je opstrukcija izbora tužioca za ratne zločine.
Ministarstvo pravde, kako je dodao, u ta dva tela (VSS i DVT) unosi mnogo više politike nego što treba.
Antonijević je rekao da je uslov za vraćanje na razgovore i "da dobijemo papir sa konkrentim nacrtom promena Ustava, da imamo dosta vremena da o tome razgovaramo i da on ne ode pre toga u Venecijansku komisiju na stručno mišljenje".
Nenad Stefanović, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, rekao je u debati da je to udruženje zajedno sa ostalim strukovnim udruženjima napustilo javnu raspravu o ustavnim promenama u Ministarstvu pravde zato što nije bilo govora o temama o kojima bi trebalo da bude reči.
"Osnovni zahtev Venecijanske komisije je isključiti politku iz izbora sudija i tužilaca, i smatramo da je to osnovni motiv što smo ušli u taj postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa", istakao je Stefanović i dodao da "nema mesta ni parlamentu, ni vladi Srbije, u postupku izbora sudija i tužilaca".
Kako je kazao, jedan od zahteva tužilaca, kao i Evropske unije, jeste da se, kada se radi o promenama Ustava, uticaj politike svede na minimum.
"Mi smo upravo zbog toga napustili javnu debatu kada je Ministarstvo pravde kandidovalo teme kao što su Pravosudna akademija, stručnost nosilaca pravosudnih funkcija, ujednačavanje sudske prakse", rekao je Stefanović.
On je podsetio da je poslednjih put kada se radilo o pitanju stručnosti usledio krah sa reizborom sudija koji je naneo višemilionsku štetu koju su platili građani Srbije.
"Iz tog razloga smatramo da tema stručnosti nije tema za Ustav", istakao predstavnik udruženja javnih tužilaca.
On je ukazao i na problem ujednačavanja sudske prakse pošto su dobili informaciju da je formirana radna grupa za izradu zakona o tome.
Po tom zakonu će, kako je rekao, "neka državna komisija faktički ujednačavati postupanje sudija i tako im oduzeti pravo na slobodno sudijsko uverenje".
Stefanović je ocenio da je opasno da u Ustavu piše da sudije sude na osnovu Ustava, zakona "i sudske prakse", jer to nije u skladu s pravnim poretkom Srbije, već sa anglosaksonskim.
Iz udruženja tužilaca su poručili da su spremni da se vrate u debatu o ustavnim izmenama kada vide nacrt teksta i pošto o tome, umesto o temama koje nisu ustavna materija, budu organizovane javne debate.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je na skupu govorila o problemu Pravosudne akademije.
Kako je rekla, prema nekim informacijama, Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija. Ona smatra da, ako tako bude, Akademija treba da bude pod ingerencijom VSS i DVT.
Istakavši da je Prvosudna akademija sredstvo da se mladi pravnik obrazuje i razvije veštine da bude dobar sudija, Boljević je ocenila da Ministarstvo pravde želi da to ubaci u Ustav jer to "pravi put za uticaj na pravosuđe".
"Vlast traži nove načine da se ne liši uticaja na pravosuđe i Pravosudna akademija je jedan od načina", kazala je predsednica Društva sudija Srbije.
Boljević je navela da neke zemlje imaju Pravosudnu akademiju a neke ne - Francuska je ima i ona je primer na koji se treba ugledati, u Nemačkoj i Austriji na snazi je mentorski sistem, kao i u Srbiji, dok Holandija i Italija imaju mešavinu ta dva sistema obuke pravnika za sudije.
Ona je rekla i da je problem Pravosudne akademije u pokušaju da se napravi "nulta tačka", odnosno da se predstavi da nema stručnosti ako nema Pravosudne akademije.
Boljević je kazala i da reforma pravosuđa ne treba da bude "turbulentna, iz korena, nego promišljena, sukcesivna a ne revolucionarna".
Debata "Nastavak reforme pravosuđa kao osnov za članstvo u EU" organizovana je u okviru projekta "Evropa za mene" koji podržava Delegacija EU da bi se javno razgovaralo o temama značajnim za Srbiju u procesu njene evrointegracije.
Skup je bio posvećen sagledavanju EU standarda u oblasti vladavine prava, analizi Akcionog plana žza poglavlje 23 u pregovorima sa EU, kao i aktuelnoj raspravi o potrebi promene Ustava u delovima o pravosuđu.
Nezavisno i efikasno pravosuđe je interes građana Srbije ali i uslov za članstvo u EU.
Građani imaju pravo da traže primenjiva ustavna rešenja
Predsednica Društva sudija Srbije izjavila je i da se strukovna udruženja sudija i tužilaca zalažu za pravosudni sistem u interesu građana koji imaju pravo da zahtevaju optimalna i primenjiva ustavna rešenja u Srbiji.
"Strukovna udruženja sudija i tužilaca upravo se zalažu za pravosudni sistem u interesu građana jer je u krajnoj liniji svaki član strukovnog udruženja, svaki sudija ili tužilac, građanin ove republike i ima ima pravo da zahteva optimalna i primenjiva ustavna rešenja", prokomentarisala je Boljević izjavu ministarke pravde da cilj izmena nisu samo zadovoljne sudije i tužioci, već i poverenje građana u pravosudni sistem.
"Ono što strukovno udruženje kvalifikuje da ukazuje na određena rešenja i na nedostake nekog drugog rešenja je to što su oni stručni", rekla je Boljević za agenciju Beta na marginama debate u EU info centru.
Predsednica Društva sudija je dodala da strukovna udruženja "itekako imaju pravo da se čuju o tom pitanju jer pre će se čuti sudija i tužilac u pitanju koje se tiče pravosuđa nego što može da se čuje građanin koji je samo zainteresovan da pravosuđe bude funkcionalno".
Ministarka pravde Nela Kuburović 31. oktobra je na jednom skupu izjavila da cilj ustavnih izmena, koje se odnose na oblast pravosuđa, nisu samo zadovoljne sudije i tužioci, već i da se povrati poverenje građana u pravosudni sistem.
Kuburovićeva je to izjavila komentarišući izlazak nekoliko strukovnih udruženja iz procesa konsultacija u vezi sa ustavnim izmenama.
EurActiv Srbija
Pravnici i civilno društvo о promeni Ustava i uticaju vlasti na pravosuđe 
