Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bez napretka u reformi javne uprave, alarmantan broj v.d. statusa
|
|
|
|
Objavljeno : 29.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija za dve godine nije mnogo napredovala u oblasti reforme javne uprave, posebno kada su u pitanju profesionalizacija državnih službi i broj vršioca dužnosti na najvišim pozicijama u državnoj upravi, ocenjeno je u izveštaju koji će biti predstavljen početkom decembra. Kada je u pitanju proces pregovora s Evropskom unijom, 2017. je bila uspešna godina za Srbiju, a tokom narednih godinu i po dana biće otvorene još veće mogućnosti za napredovanje.
"Srbija nije napravila veliki napredak u oblasti reforme javne uprave u poslednje dve godine, a u oblasti depolitizacije državne uprave je čak nazadovala", izjavila je 29. novembra programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević.
U razgovoru s novinarima, Lazarević je rekla da će početkom decembra biti objavljen novi izveštaj o reformi javne uprave koji je program podrške unapređenju uprave SIGMA pri OECD uradio za potrebe Evropske komisije.
U tom izveštaju, koji se radi na dve godine, data je vrlo detaljna procena kako Srbija stoji u pogledu ispunjavanja zahteva javne uprave koje je uputila EU. Lazarević je rekla da se izveštaj odnosi na sve države Zapadnog Balkana, pa će Srbija moći da se uporedi sa susedima.
"Vrlo često polazimo od pretpostavke da smo najbolji u regionu, a onda kada vidite ocenu u nekim od tih oblasti iznenadite se da Srbija lošije stoji od na primer Albanije u nekim oblastima. Ima indikatora u kojma ćemo biti na dnu lestvice u poređenju s drugim zemljama u regionu", izjavila je Lazarević.
Oblast u kojoj će Srbija dobiti kritiku i u kojoj nije napravljen pomak u prethodnom periodu je državno-službenički sistem i njegova politizacija, posebno broj državnih službenika koji imaju status vršioca dužnosti neke funkcije.
Lazarević je rekla da je "alarmantno visok broj v.d. statusa" i da postoji tendencija povećanja.
"Problem je u tome da kada imate veliki broj ljudi na najvišim pozicijama u državnoj upravi koji rade u tom v.d. statusu na taj način gubite obezbeđenje profesionalnosti i stručnosti tih ljudi, jer oni onda postaju uplašeni ljudi koji svakoga dana strahuju da li će pročitati svoje ime u nekom rešenju da su razrešeni", rekla je Lazarević.
Dodala je da vršioca dužnosti "možete da razrešite bilo kada", dok profesionalni državni službenik koji je postavljen na konkursu ima svoj mandat od pet godina i postoje određna zakonska pravila kako može biti razrešen.
"Ako imate na vrhu državne uprave ljude koji su svakoga dana uplašeni za svoju sutrašnjicu onda će oni biti skloni da sprovode možda i neke nezakonite naloge, neće davati svoje profesionalno mišljenje i u krajnjem slučaju to za nas građane nije dobro", kazala je Lazarević.
Ono što će se takođe videti u izveštaju, dodala je Lazarević, jeste da je izveštavanje javnosti o radu Vlade mnogo redovnije i bolje u regionu nego u Srbiji.
Navodeći kao primer Vladu Bosne i Hercegovine koja svake godine objavljuje izveštaj o svom radu, Lazarević je rekla da jedini izveštaj o radu Vlade Srbije koji može da se nađe na vebsajtu Narodne skupštine jeste izveštaj iz 2013. godine.
"Iako je Vlada po poslovniku dužna da svake godine izvesti parlament o svom radu, javnost ne dobija o tome apsolutno ništa. Mi kao građani imamo pravo da znamo šta je Vlada radila u toku jedne godine i da sami ocenimo da li je radila dobro i ispunila obećanja", izjavila je Lazarević.
Srbija će u izveštaju dobre ocene dobiti za oblast pružanja javnih usluga, u kojoj je zabeleženo vidno poboljšanje i pozitivne prakse, rekla je Lazarević, navodeći kao primere elektronski servis "Bebo dobrodošla na svet" i donošenje Zakona o opštem upravnom postupku.
"Postoji orijentisanje javnih usluga prema građanima i životnim događajima kao što je rođenje bebe, ali i dalje treba dosta da se radi kako bi te prakse bile dostupne svima", ocenila je Lazarević, dodajući da je veliki problem to što niko ne pita građane za povratnu informaciju i ocenu rada javnih službi.
Lazarević je istakla da treba insistirati da vlada osim što sprovodi reforme koje su popularne, sprovodi i one koje su osetljive i teške, pre svega kada su u pitanju depolitizacija i profesionalizacija državnih službi, transparentnost rada državnih organa i pristup informacijama.
Iako ne postoji pregovaračko poglavlje u oblasti reforme javne uprave, Lazarević je rekla da je Evropska komisija, poučena lošim iskustvima iz centralne i istoče Evrope, naročito kada su u pitanju Bugarska, Rumunija, pa i Hrvatska, počela da stavlja sve veći akcenat na tu oblast.
Zato je dijalog Vlade Srbije i Evropske komisije o tim pitanjima poslednjih nekoliko godina sve intenzivniji, posebno od kada je EK 2014. najavila da je reforma javne uprave jedan od tri ključna stuba reformi na putu ka EU, pored vladavine prava i ekonomskog upravljanja.
Kašnjenja
Kada je u pitanju vladavina prava, narednih dana se očekuje objavljivanje izveštaja (non paper) o napretku u sprovođenju akcionih planova u poglavljima 23 i 24.
Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović izjavio je da ne očekuje da će taj izveštaj predstavljati bilo kakvo iznenađenje za Vladu Srbije.
"Očekujem da će u izveštaju biti konstatovano dosta kašnjenja u primeni pojedinih mera, kašnjenje revizije Ustava, koje je trebalo da se završi do kraja godine, kašnjenje usvajanja nekih važnih zakona kao što je zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, o ravnopravnosti polova, o zaštiti podataka, kao i kašnjenje u pripremi strategije javnog informisanja", rekao je Majstorović.
Dodao je da će verovatno biti pomenuta činjenica da Skupština već treću godinu ne usvaja bilo kakve preporuke ili smernice koje bi uputila Vladi nakon razmatranja izveštaja nezavisnih tela.
"Ti izveštaji nezavisnih tela se time svode na mrtvo slovo na papiru, a ravnoteža vlasti na puku kozmetiku", ocenio je Majstorović.
Dodao je da će u izveštaju verovatno biti konstatovano da je potrebno unapređenje kapaciteta pojednih regulatornih tela i nezavisnih institucija, kao i u vezi sa slobodom izražavanja i stanjem u oblasti medija, kada su u pitanju medijska strategija, vlasništvo nad medijima i njihovo finansiranje.
Izveštaj o napretku je prema odluci Vlade javno dostupan, što je Majstorović pohvalio kao primer dobre prakse, jer države nemaju obavezu da to objavljuju.
Uspešna godina
Majstorović je ocenio da je 2017. godina bila relativno uspešna godina, imajući u vidu da je Srbija otvorila četiri pregovaračka poglavlja, s perspektivom otvaranja još nekoliko do kraja godine i da je uputila još pet pregovaračkih pozicija.
"Tokom 2017. godine imali smo jako aktivna predsedavanja Malte i Estonije, vrlo spremne da izađu u susret Srbiji kada je u pitanju stavljanje na dnevni red otvaranje pregovaračkih poglavlja", kazao je Majstorović.
Napomenuvši da Srbija nema toliko razvijene diplomatske odnose sa Maltom i Estonijom i da nijedna nema svoju ambasadu u Beogradu, Majstorović je rekao da su predsedavanja tih zemalja Uniji poslužila i da se uspostave veoma važni bliži kontakti između administracija Srbije i tih zemalja.
Srbiju očekuje vrlo pozitivan periodu kada će EU predsedavati Bugarska, Austrija i Rumunija, rekao je Majstorović i istakao da treba pripremiti jasan plan i narednih 18 meseci iskoristiti na najbolji način.
"Godinu i po dana imamo države koje će predsedavati Unijom a koje su veoma senzibilisane za pitanja proširenja, prvo zato što se nalaze u regionu, a drugo zato što su i same relativno nove države članice i samim time shvataju značaj transformacija kroz koje država kandidat prolazi", izjavio je Majstorović novinarima.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: CEP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
