Šefovi diplomatija Evropske unije su na sastanku u Sofiji podržali Strategiju Evropske komisije za Zapadni Balkan, izjavila je visoka predstavnica EU Federika Mogerini koja je podvukla da je navedeni datum 2025. za ulazak Srbije i Crne Gore u Uniju "moguća, ostvarljiva perspektiva, a ne cilj". Mogerini je rekla da su predsednici Srbije i Kosova počeli razgovore o sklapanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa i da je "realistično optimista" da će doći do rezultata do kraja 2019.
Strategija obuhvata ceo region i ne stvara različite kategorije među zemljama regiona, rekla je visoka predstavnica EU i dodala da su oko svega toga saglasne sve članice Unije.
"To se odnosi ne samo na zemlje koje sad pregovaraju o članstvu u EU, već i za druge koje mogu pokrenuti pregovore, a ja lično želim da to počnu do juna", kad o tome može dati predlog Evropska komisija i odobriti vođi EU, objasnila je Federina Mogerini.
Ekaterina Zaharijeva, ministarka inostranih poslova Bugarske, predsedavajućeg EU, rekla je 16. februara na zajedničkoj konferenciji za štampu po završetku zasedanja šefova diplomatija Unije i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana, da je presudno da li će zemlje regiona "bez kompromisa sprovesti sve nužne reforme", a ne sam nagovešteni datum o mogućem ulasku u članstvo.
Zaharijeva je istakla da je tu od posebnog značaja u kojoj meri će biti sprovedene reforme na šest ključnih polja koje je u Strategiji utvrdila Evropska komisija, naglasivši da EU smatra da Zapadni Balkan nije nikakvo "zadnje dvorište" Evrope, već njen središnji deo.
Šefica bugarske diplomatije je navela da su ministri EU i njihove kolege sa Zapadnog Balkana, pored razmene mišljenja o Strategiji, razgovarali i o nužnoj što tešnjoj saradnji kad je reč o bezbednosti, bitki protiv terorizma, energetici.
Strategija za proširenje EU višestruko značajna za Srbiju
Ministar spopljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je Strategija za proširenje Evropske komisije višestruko značajna za Srbiju i posebno pozdravio definisanje vremenskih okvira za okončanje tog procesa čime se, kako je rekao daje izvanredna motivacija za političke lidere, administraciju i građane jedne zemlje.
Strategijom se "potvrđuje da EU prepoznaje proširenje na Zapadni Balkan kao cilj dostižan u bliskoj budućnosti, prepoznaje Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su najviše odmakle u ovom procesu, i daje okvir u kojem će se proces kretati u narednim godinama", rekao je Daćić u Sofiji na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU i država kandidata, prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Dačić je rekao da Srbija aktivno radi na ostvarivanju saradnje s EU u oblasti bezbednosti i odbrane i ukazao na učešče u EU misijama u Somaliji, Maliju Centralnoafričkoj Republici, kao i na učešće u Misijama UN.
"Još jednom sam želeo da vam prenesem da na Srbiju možete najozbiljnije da računate kada je reč o borbi protiv izazova koji uključuju terorizam, krijumčarenje ljudi, hibridne pretnje i proliferaciju", rekao je Dačić.
Šef diplomatije je rekao da za Srbiju južna pokrajina Kosovo i situacija u njoj predstavlja "najveći bezbednosni izazov". On je pozvao sve kolege EU da poštuju zajednički stav EU oko dijaloga Beograda i Prištine i naglasio da je "apsolutno kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu "arogantne poruke da mora da prizna JPN Kosovo i Metohiju".
Srbija je spremna da vodi dijalog da bi se pronašlo trajno rešenje za Kosovo, rekao je Dačič.
"Nemojte da nas vređate ili ponižavate. Mi smo za dogovor, ali dogovor znači poštovanje interesa obe strane. Mi ćemo, kao i do sad, nastaviti da se zalažemo za trajno rešenje sa ciljem postizanja mira i stabilnosti u regionu," rekao je Daćić.
Rekao je da najveći deo Briselskog sporazuma koji je on kao predsednik Vlade Srbije parafirao zajedno sa Hašmom Tačijem i Ketrin Ešton nije primenjen, i to ne krivicom Beograda.
Dačić je izrazio očekivanja da se to promeni u bliskoj budućnosti kako bi osnivanjem Zajednice srpskih opština (ZSO) bila osigurana bezbednost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu.
"Nastavićemo dijalog u dobroj veri jer smatramo da je on nužan preduslov za stabilnost i bezbednost našeg regiona", rekao je Dačić.
Ministar je ocenio da pravilo EU da neće da uvozi nestabilnost i da konačna rešenja treba da se nađu pre pristupanja Uniji do sada nije poštovano, pomenuvši granični spor između Slovenije i Hrvatske.
Mogerini: Vučić i Tači jasno za dijalog
Jasna je rešenost predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, za nastavak dijaloga i oni su počeli razgovore o sklapanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, ocenila je Federika Mogerini.
"To bi definitivno bila kvalitativna promena u situaciji koja se tiče dve strane, ali i regiona", izjavila je šefica evropske diplomatije.
Mogerini je rekla da je "realistično optimista" da će, kad je reč o sporazumu o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, doći do rezultata do kraja njenog mandata na čelu Evropske službe za spoljne poslove krajem 2019.
Visoka predstavnica EU je ocenila da postignuti sporazum Prištine i Podgorice o rešenju graničnog spora između Kosova i Crne Gore "pokazuje da i zamršena pitanja mogu biti rešena".
Ekaterina Zaharijeva, ministarka inostranih poslova Bugarske, predsedavajućeg EU, je na zajedničkoj konferenciji za štampu s Federikom Mogerini rekla da su "pitanja vezana za odnose Beograda i Prištine veoma važna i evropska pespektiva za sve znači da članice EU i Unija svakako ne žele da se bilateralna pitanja i nerešeni problemi unose u EU".
"Prema tome", naglasila je bugarska ministarka, "sva pitanja koja još nisu rešena između zemalja Zapadnog Balkana ili zemalja koje su već članice EU, moraju biti rešena pre ulaska u članstvo".