Ideja da Kosovo treba da bude "zamrznuti konflikt", sve dok se međunarodne okolnosti ne okrenu u korist Srbije, promovisala je u okviru procesa unutrašnjeg dijaloga početkom ove godine veća grupa konzervativnih i desno orijentisanih intelektualaca, uključujući i jedan broj najviših dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve. Oni su taj koncept predstavili u dokumentu pod nazivom "Apel za odbranu Kosova i Metohije", objavljenim u dnevnoj štampi, simbolično, na pravoslavni Badnji dan, 6. januara 2018. godine.

Inicijator ovog Apela je Demokratska stranka Srbije (DSS), a pre nego što je objavljen prošao je i kroz konsultacije unutar kruga desno orijentisanih intelektualaca. U njegovoj promociji učestvovali su i neki od najuglednijih vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC), poput mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Jedanaest vladika SPC potpisalo je Apel, što je oko jedne četvrtine ukupnog broja vladika SPC, pa se može reći da je ovakva politička ideja bliska velikom delu samog vrha Crkve.

U apelu se zahteva da se pregovarački proces vrati u okrilje UN i da se rešenje traži u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i Ustava Srbije. Koncept ne nudi konkretno rešenje za odnose Srbije i Kosova, niti zagovara model po kome bi se ti odnosi uredili, već je njegov cilj da se predupredi donošenje bilo kakvog dugoročnog rešenja kojim bi pitanje Kosova bilo skinuto sa dnevnog reda. "Njime se ne može vratiti Kosovo i Metoihja u ustavni sistem Republike Srbije, ali može da se spreči namera aktuelnih vlasti čiji su predstavnici prošle godine saopštavali da će sa dnevnog reda za svagda skinuti pitanje Kosova i Metohije. To bi značilo da se odričemo aduta kojeg još uvek imamo, a to je da je po međunarodnom pravu Kosovo i Metohija i dalje deo Srbije", kaže univerzitetski profesor Časlav Koprivica, jedan od inicijatora Apela.

Inicijativa za očuvanje statusa quo ima izrazito anti-zapadni ton, budući da se EU i SAD okrivljuju za pritisak na Srbiju da brzo sklopi trajni sporazum sa Kosovom i omogući mu ulazak u Ujedinjene nacije, što zagovornici ovog rešenja smatraju neprihvatljivim po nacionalne interese. Oni se protive i briselskom pregovaračkom procesu, kao i eventualnoj podeli Kosova, to jest, svakom rešenju koje bi označilo kraj post-konfliktnog stanja na Kosovu. Rešenje se, prema zagovornicima ovog koncepta, odlaže za neodređen budući period kada "međunarodne okolnosti budu izmenjene". Iako nigde to eksplicitno nije navedeno, to u suštini znači očekivanje da opadne uticaj SAD i Evropske unije na Balkanu, a u isto vreme ojača uticaj Rusije. Zastupnici i potpisnici Apela poznati su u javnosti po anti-zapadnim i proruskim stavovima, uključujući i samog inicijatora ovog dokumenta – Demokratsku stranku Srbije, koja se naglašeno protivi članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Dokument nije dobio širu podršku političkih partija, tako da je osim DSS-a, koji je inicirao ovaj Apel, iza njega stao samo još pokret Dveri. Ipak, njegovi potpisnici dolaze iz redova akademske zajednice, umetnika, novinara, SPC, dakle širokog kruga uticajnih pojedinaca čiji politički stavovi imaju uticaj na veći broj ljudi. Vladajuća Srpska napredna stranka reagovala je na ovaj koncept tek jednim, doduše, oštro intoniranim saopštenjem. Partija predsednika Srbije Aleksandra Vučića zadržala se u tom reagovanju na kritici na račun DSS-a, optužujući tu stranku da je Kosovo za vreme njene vladavine proglasilo nezavisnost i da ona tada ništa nije učinila da to predupredi. A njihov Apel za odbranu Kosova ocenila je kao dokument koji ne doprinosi dijalogu o traženju rešenja za pitanje Kosova.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dijalog: Zajednica srpskih opština glavna prepreka
  
• 

  Vesti

  : Većina građana protiv razmene Kosova za članstvo u EU
  
• 

  Vesti

  : Han: EU ne želi da uveze problem Kosova