Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tri scenarija za veliko finale dijaloga Beograda i Prištine
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Za "veliko finale" dijaloga Beograda i Prištine postoje tri moguća scenarija, ali ni jedan nije prihvatljiv za obe strane, zaključak je zajedničke studije Instituta za razvoj i evropska pitanja (RIDEA) i Istraživačke grupe za balkansku politiku (BPRG) iz Prištine. Prvi scenario, kako je prenela Koha ditore, predviđa nastavak "statusa kvo", drugi je potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o punoj normalizaciji odnosa čiji bi rezultat bilo uzajamno priznavanje, a treći predviđa punu normalizaciju odnosa uključujući uzajamno priznavanje kroz aranžman o granici koji bi se zasnivao na principu "nešto za nešto" - "pro kvo" (pro quo).
Prema pisanju prištinskog lista, Srbija se zalaže za to treće rešenje, dok se na Kosovu ono smatra opasnim jer bi moglo da vodi destabilizaciji regiona.
U isto vreme većina sagovornika na čijim se stavovima zasniva studija (političari, eksperti, aktivisti nevladinih organizacija, diplomate), prvi scenario koji predviđa nastavak "statusa kvo" ne vidi kao rešenje.
Koha prenosi izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da "status kvo" ne može večno da traje i da je "došlo vreme za istorijski dogovor Kosova i Srbije". Navodi se takođe da Tači smatra da je "postizanje pravno obavezujućeg sporazuma u nacionalnom interesu" i da bi "svi trebalo da se ujedine oko te ideje".
Tači je, takođe, rekao da "kada se govori o nedovršenom dijalogu Kosova i Srbije", u Briselu ponestaje strpljenja za "pregovore bez jasnih rokova za završetak, bez jasnog cilja šta treba da sadrži sporazum između dve zemlje i bez jasnih međunarodnih mehanizama".
Govoreći o mogućim scenarijima, Tači je rekao da odnosi Kosova i Srbije ne mogu biti zamrznuti i da je "korekcija granica opcija koja uključuje mnogo opasnosti".
Po njegovim rečima EU i SAD bi trebalo da budu garanti ne samo za postizanje "velikog finalnog sporazuma" već i u procesu njegove primene u definisanim vremenskim rokovima kao i za međunarodne mehanizme za verifikaciju primene sporazuma.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je međutim skeptičan prema ulozi EU u procesu i kritikuje Brisel za nedostatak volje da obezbedi konačno rešenje u sporu Kosova i Srbije.
"Ako Brisel nije u stanju da okonča ovaj proceš ili ako ne žele da traže pomoć, onda pustite nas i mi ćemo raditi šta znamo, kao što smo radili i u prošlosti, sami ćemo završiti svoj posao", rekao je Haradinaj.
On je upozorio na mogućnost mobilizacije Albanaca na Balkanu, ako Brisel ne pokaže volju da reši albansko pitanje.
"Može postojati samo jedano finale, uzajamno priznavanje koje mora da se dogodi. Oni koji imaju hrabrosti, moć i instrumente pozvani su da pomognu, oni koji nemaju treba to da priznaju i da kažu Kosovu da nastavi samo", rekao je Haradinaj.
Lider Pokreta za samoopredeljenje Arbin Kurti rekao je, međutim, da ne treba upirati prstom samo u Brisel.
"Da bi dijalog bio uspešan treba da shvatimo šta Srbija njime želi da postigne. Pre nego što kritikujemo EU, trebalo bi da se suprotstavimo Beogradu koji se otvoreno zalaže za 'bosnizaciju' Kosova", kazao je Kurti.
Prema njegovim rečima prioritet Kosova trebalo bi da bude ujedinjenje Mitrovice, a ne stolica u UN, iako, kako je rekao, njegova stranka nije protiv članstva Kosova u UN.
Kurti je rekao i da podržava preporuku vladi da pozove na široki konsenzus i parlamentarni nadzor dijaloga, kao i da ojača interni dijalog sa Srbima. "Hitno je da dođe do komunikacije sa njima na svi nivoima", rekao je Kurti.
Jedan od predstavnika srpske zajednice na Kosovu Nenad Rašić takođe je govorio o neophodnosti dijaloga sa kosovskim Srbima. On je predložio pokretanje sveobuhvatne debate pre "velikog finala" uključivanjem posmatrača i nepolitičkih predstavnika u Briselski dijalog, prenosi Koha.
Zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova Lutfi Haziri je, za razliku od svoje nedavne izjave da ne isključuje mogućnost razmene teritorija, sada ocenio da su takve ideje opasne.
On je rekao da dijalog ne bi trebalo večno da traje jer postoji opasnost da Kosovo sklizne u strategiju Srbije koja je pominjana na pregovorima o statusu Kosova u Beču i kasnije u Briselskom dijalogu.
Prema Haziriju, Srbija traži podelu Kosova ili unutrašnju podelu Kosova protiveći se postojanju dve albanske države na Balkanu.
Predstavnici Preševske doline takođe su pominjali ideju o razmeni teritorija. Gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi rekao je da niko iz Preševske doline ne bi tražio nešto što ugrožava kosovsku državnost.
On je međutim insistirao na uključivanju predstavnika Preševske doline u dijalog, žaleći se da dogovori postignuti do sada u dijalogu nisu primenjeni, posebno pomenuvši sporazum o priznavanju univerzitetskih diploma.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
