Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podela Kosova - žilav koncept
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Podela Kosova kao rešenje za tu najdugovečniju političku i bezbednosnu krizu na Balkanu pominje se kao opcija već decenijama. Autorstvo se pripisuje književniku i predsedniku nekadašnje SR Jugoslavije, pokojnom Dobrici Ćosiću koji je takvo rešenje zagovarao još u doba socijalističke Jugoslavije, a držao ga se i u godinama posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Smatrao je da je kosovski problem decenijama pogrešno rešavan i da je podela, odnosno razgraničenje, jedini način da se trajno prevaziđu vekovni antagonizmi između srpskog i albanskog naroda.
Podela Kosova je u godinama koje su usledile nakon intervencije NATO-a 1999. godine zvanično uvek bila odbacivana kao opcija od strane najuticajnijih zemalja sveta. Izričito je ta mogućnost odbačena 2005. godine u Principima Kontakt grupe, neformalnog međudržavnog tela velikih sila, koje je otvorilo proces pregovora o budućem statusu Kosova. Podela je, formalno, uvek odbacivana kao koncept uz obrazloženje da bi mogla da izazove "domino efekat" u regionu, imajući u vidu da su na zapadnom Balkanu još sveže traume od nasilnog raspada Jugoslavije i da postoji potencijal za obnavljanje konflikta, ukoliko se ponovo krene sa crtanjem granica.
Ipak, podela Kosova na srpski i albanski (kosovski) deo, pokazala je veliku žilavost do dan-danas, pa se pojavljuje s vremena na vreme kao koncept koji za rešenje post-konfliktne situacije zagovaraju eksperti, naučnici, pa i političari, iako nikada kao zvaničnu inicijativu. U proteklim nedeljama i mesecima podela se vratila u opticaj kroz izjave lidera opozicione vanparlamentarne Narodne stranke Vuka Jeremića da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom nedavnog boravka u Njujorku, nekim zapadnim zvaničnicima predlagao podelu (razgraničenje) kao prihvatljiv model. Vučić nije reagovao na te izjave Vuka Jeremića, inače bivšeg šefa diplomatije Srbije, ali ni sam nije dao detalje razgovora koje je imao u Njujorku.
Poslednje zagovaranje podele Kosova od strane nekoga iz vlasti u Srbiji došlo je 2017. godine od strane ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je taj model hvalio u ličnom kapacitetu, a ne kao deo usaglašene državne politike. U nekoliko intervjua govorio je o "razgraničenju na ono što je srpsko i ono što je albansko", ali nije ulazio u detalje. Obrazlagao je to razgraničenje rečima da granica Kosova nikada nije određena i da nije međunarodno verifikovana i priznata.
U sličnom tonu krajem 2017. godine govorio je i srpski stručnjak za međunarodne odnose Ivan Vejvoda, smatrajući da bi realno rešenje za Kosovo bila razmena teritorija i to tako što bi se Kosovu priključio deo južne Srbije (Preševska dolina) u kojoj Albanci čine većinu, a da sever Kosova, naseljen Srbima, pripadne Srbiji. Naravno, uz uslov da se o tome saglase Beograd i Priština i da sporazumu kumuju najuticajnije članice međunarodne zajednice. Vejvoda smatra da ne bi bilo "domino efekta" u regionu, pozivajući se na jedno ranije istraživanje Međunarodne krizne grupe, koje potvrđuje da niko u regionu ne bi povlačio slične poteze, ukoliko su se o razgraničenju Beograd i Priština sporazumno dogovorili.
Podela ili razgraničenje Kosova nije zauzela značajnije mesto u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, koji se vodi u Srbiji na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, ne računajući sporadične izjave zvaničnika ili eksperata. Takođe, nema "na stolu" ni detaljnijeg plana koji bi predstavio konkretne poteze kakvo bi takvo rešenje zahtevalo. Uglavnom se podrazumeva da bi Srbija i Kosovo trebalo jedno drugom da učine teritorijalni ustupak, i to po liniji o kojoj je govorio Vejvoda – sever Kosova za Preševsku dolinu (ili neki njen deo), što znači da se o podeli uglavnom razmišlja po etničkom kriterijumu. Dakle, bile bi razmenjene teritorije u kojoj je izrazita etnička dominacija jedne, odnosno druge zajednice – albanske u Srbiji i srpske na Kosovu.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
