Sudeći po ranijim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, naredni meseci mogli bi biti obeleženi istovremenim okončanjem unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i pripremama za promenu Ustava Srbije. Iako je u dosadašnjoj javnoj raspravi o ustavnim promenama na stolu bio samo kompleks ustavnih rešenja o organizaciji pravosuđa, otvoreno je pitanje da li će se istovremeno raspravljati i o promenama segmenata Ustava koji bi mogli da se tiču Kosova.

U javnim raspravama u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu nije bilo mnogo reči o potencijalnim promenama Ustava koje se tiču Kosova i koje bi podržale buduća rešenja kosovskog problema, ali to ipak ostaje otvoreno pitanje. Nagađanja o eventualnom ulasku u raspravu o promenama tih delova Ustava podstaknuta su najavama da bi Beograd uskoro mogao da objavi svoj predlog uređenja odnosa sa Prištinom. Jer, stav srpskih vlasti da je za normalizaciju odnosa potreban kompromis u dobokom je raskoraku sa odredbama Ustava koje se tiču statusa Kosova i koje su veoma striktne.

U Ustavu Srbije donetom 2006. godine Kosovo se izričito pominje tri puta. Najpre u preambuli, zatim u zakletvi predsednika Republike i u odeljku o teritorijalnoj organizaciji, u kojem se definiše položaj autonomnih pokrajina. Za promenu bilo koje od odredbi koje se odnose na Kosovo potrebna je odluka dve trećine poslanika u Skupštini Srbije. Za prve dve – preambulu i tekst zakletve predsednika Republike – promena bi morala da prođe i referendum. Za odredbu koja se tiče Kosova u odeljku o teritorijalnoj organizaciji ne bi bilo potrebno referendumsko izjašnjavanje, proističe iz ustavnog teksta.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je IPSOS stratedžik marketing obavio krajem 2017. godine, gotovo 90% građana Srbije, ali i predstavnika tzv. društvene, intelektualne i političke elite, ne zna u čemu je značaj preambule Ustava Srbije, u kojoj se Kosovo definiše kao sastavni deo Srbije. Istovremeno, čak oko 80% elite (političari, NVO, naučnici, umetnici, mediji...) smatra da preambula Ustava Srbije nema nikakav uticaj na današnji položaj i budući status Kosova i da je zato treba izbaciti iz Ustava. Sa tim se ne slaže dobar deo anketiranih građana.

Stvari slično stoje i sa dilemom da li i u budućem tekstu Ustava treba pominjati Kosovo i u kom vidu. Polovina predstavnika elite smatra da Kosovo uopšte više ne treba pominjati u Ustavu i da tako treba dočekati rešenje koje će doneti pregovori. Na dodatno pitanje, ukoliko bi Kosovo ipak ostalo u preambuli na koji način bi ga trebalo formulisati, 60% elite smatra da tu treba istaći stav ili želju da se Srbija ne odriče Kosova, kao što se Kina nije odrekla Tajvana ili kao što se Zapadna Nemačka nije odrekla Istočne Nemačke.

Izrečeni su i predlozi da se Kosovo izostavi iz preambule, ali da se na delotvorniji način definiše u normativnom delu, zatim da se u preambuli izrazi naconalni, istorijski i kulturni odnos Srbije prema Kosovu ili da se izrazi samo načelan stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova koji bi istovremeno omogućio otvorenost za političko rešenje.

Oni koji zastupaju mišljenje da Kosovo ne treba da se pominje u Ustavu uglavnom navode da svako pominjanje samo otežava nalaženje rešenja i sužava prostor za pregovore. Postoje i mišljenja da u Ustav treba ugraditi dogovor Srba i Albanaca, ili rezultat dijaloga o Kosovu.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vučić: Za Srbiju nema dobrog rešenja što se tiče Kosova
  
• 

  Analize i stavovi

  : Pregovori Prištine i Beograda i unutrašnji dijalog o Kosovu - Kreni-
  
• 

  Vesti

  : Kosovo ponovo u žiži interesovanja srpske javnosti
  
• 

  Vesti

  : Dijalog: Zajednica srpskih opština glavna prepreka