Različiti nivo saradnje i integracije unutar Evropske unije postao je sastavni deo evropske integracije, a brzina napredovanja Srbije ka članstvu zavisiće i od spoljnog, ali pre svega unutrašnjeg faktora, ocenili su 10. maja učesnici skupa "Aktuelni izazovi EU". Na panelu je rečeno da Srbija mora još dosta toga da uradi da bi ispunila evropske standarde i da bi bila spremna kada se steknu spoljni uslovi za članstvo.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Jovan Teokarević izjavio je da je glavna prepreka bržem napredovanju Srbije ka EU i internog i eksternog karaktera.
Srbija je, prema njegovim rečima, posle ambiciozne i optimistične strategije proširenja iz fabruara dobila "više hladnih tuševa", uključujući izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da neće biti proširenja dok se EU ne reformiše iznutra i povezivanje kao glavnu temu samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji.
"Kada je u pitanju vladavina prava još dugo nećemo moći da uđemo u EU, jer širom regiona imamo vlastodršce i ne ispunjavamo evropske standarde, a to vide svi koji će odlučivati o našoj sudbini", rekao je Teokarević na skupu u EU info centru koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) povodom Dana Evrope.
Prodekan na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Miloš Erić takođe smatra da je za članstvo potreban sticaj unutrašnjeg i spoljnjeg elementa, ali da Srbija još nije spremna.
"Problem je pre svega u nama. Momenat postojanja raspoloženja za proširenje se dešava s vremena na vreme, a onda će se pitati ko je spreman", rekao je Erić.
Prema njegovom mišljenju, dubljoj integraciji EU ne idu u prilog nizak ekonomski rast i ozbiljno raslojavanje i nejednakost među državama, pri čemu je Srbija "najnejednakija zemlja unutar svojih granica od svih evropskih država".
"Percepcija je takva da Evropa oseća da nema kapacitet da se nosi sa prijemom balkanskih zemalja i da proširenje izgleda ozbiljnije i neprijatnije za EU nego što jeste", rekao je Erić.
Na komentare da je EU "antisrpska" i da je Srbiji teže da postane članica nego što je bilo nekim drugim zemljama, predsednik EPuS Mihailo Crnobrnja je rekao da EU mora da podigne svoje standarde, a onda to mora i Srbija ako želi da postane njen deo.
"Moramo da budemo spremni da će u narednom periodu biti dosta posla, moramo mnogo da radimo ne samo kada su u pitanju poglavlja 23 i 24 ili odnosi s Kosovom, nego i u drugim oblastima ako želimo da budemo pravi Evropejci", izjavio je Crnobrnja.
Zamenik predsednika EPuS Duško Lopandić izjavio je da reforme EU moraju da se dese pre 2025. koja je određena kao indikativna godina za članstvo Srbije i da se te reforme ne kose sa ritmom pregovora Srbije i EU.
Govoreći o posledicama Bregzita na Zapadni Balkan, Lopandić je ocenio da to neće imati uticaja na politiku Velike Britanije kada je u pitanju ovaj region, ali da će se promeniti stepen uticaja Londona na politiku EU prema Balkanu.
Teokarević je, govoreći o fenomenu "Evrope u više brzina", rekao da je ta diferencirana integracija postala potpuno institucionalizovana i potpuno ravnopravni deo EU, kao i da će je biti sve više.
Pri tome, dodao je, postoje oni koji smatraju da je to dobra stvar imajući u vidu da se broj članica EU izuzetno povećao što komplikuje procese donošenja i sprovođenja odluka, dok protivnici smatraju da to dovodi do postojanja dve lige članica i da će različitosti nadvladati jedinstvo EU.
Teokarević je ukazao i na različite nivoe saradnje EU sa zemljama koje nisu članice EU, kao što su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili Istočno partnerstvo, koje imaju i različite krajnje ciljeve kada je u pitanju članstvo u EU.
"Postoji mišljenje da ako bi nam se sada saopštilo da nema ništa od punopravnog članstva, to bi dovelo do problema demotivisanja i odvelo bi region u situaciju u kojoj se nalazi Turska, a to su izolacija, samoizolacija i odugovlačenje s pregovorim", rekao je Teokarević.
Drugo mišljenje je, dodao je, da ne treba odbijati bilo koju ponudu EU u više brzina, jer je pripadanje i najširem krugu dobitak koji treba prihvatiti, jer će u budućnosti možda biti još teže ući u EU.
Crnobrnja je istakao da danas ima najveći broj izazova s kojima se EU suočava istovremeno, od kojih je najveći Bregzit. EU, takođe, pogađaju izbeglička kriza, koja je, prema rečima Crnobrnje, veliki test za solidarnost EU, dužnička kriza, koju već dugo potresa Evropu i za koju još nije nađeno adekvatno rešenje, kao i istovremeni proces "proširivanja i produbljivanja EU".
Crnobrnja je dodao i da je jedan o izazova sukob centralizacije i decentralizacije, kao i izazov spoljne politike EU.
Prema njegovom mišljenju, pitanje nezavisnosti Kosova, stav o sankcijama Rusiji i odnos prema Turskoj pokazuju da EU nema jedinstvenu spoljnu politiku.
EurActiv Srbija
Za članstvo u EU potreban sticaj spoljnih i unutrašnjih okolnosti 
