Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bitka za budžet EU, snažnija podrška Zapadnom Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU u Briselu oštro su ukrstili koplja oko dogovora o novom budžetu EU za period 2021-2027. i jedino se saglasili da se više novca mora dati za suzbijanje imigracije, bezbednost, zaštitu spoljnih granica, a Evropska komisija je predočila da se "posebna pažnja" i podrška mora dati Zapadnom Balkanu. Zapadnobalkanske zemlje pre mogu očekivati bolje i brže korišćenje i preusmeravanje sredstava iz IPA 2 fonda za pripremu Zapadnog Balkana za ulazak u članstvo nego neka dodatna veća sredstva.
Prema dokumentu koji je Evropska komisija podnela šefovima država ili vlada EU, a u koji je imala uvida agencija Beta, sedmogodišnji budžet Unije bi sa sadašnjih oko 1.000 milijardi evra trebalo da bude bitno povećan i da premaši 1% bruto domaćeg prozvoda (BDP) 27 članica EU.
Iako su među vođima Unije izbile na videlo velike razlike oko toga ko treba da izdvoji više novca i kako će se te pare raspodeliti, izgleda da načelno nije bilo spora kad je reč o stavu Komisije da se dosad raspoloživa svota od 66 milijardi evra za "spoljno delovanje" Unije poveća na 100 milijardi.
"Posebna pažnja se mora dati podršci Strategije EU za Zapadni Balkan", ističe se u "Rešenjima za budući finansijski okvir" EU, koja je liderima 27 članica podnela EK koja će tačne cifre za stavke u budžetu za 2021-2027. obelodaniti 2. maja.
"U budućnosti Unija mora biti snabdevena oruđima koja će joj omogućiti da ostvari rezultate kad su u pitanju postojeći i novi zahtevi i izazovi", ističe Komisija u Briselu.
Takođe ukazuje na to da znatan deo sredstava za "spoljno delovanje" mora ići na potporu ekonomskom i socijalnom jačanju zemalja Afrike iz kojih dolazi najveći deo ilegalne imigracije, što se smatra da će biti veliki problem za bezbednost EU i u idućim godinama pa i decenijama.
Diplomatski izvori EU u Briselu su Beti preneli da zapadnobalkanske zemlje pre nego neka dodatna veća sredstva mogu očekivati bolje i brže korišćenje i preusmeravanje sredstava iz IPA 2 fonda za pripremu Zapadnog Balkana za ulazak u članstvo EU.
Moguće je, rekli su ovi izvori, da se donekle uveća fond IPA 2, ali ne bitnije u odnosu na 11,7 milijardi evra, koliko je u tom fondu bilo u budžetu za 2014-2020, a iz kojeg je Turska dobijala i dobiće ukupno blizu pet milijardi evra, dok, recimo, Srbija godišnje dobija namenska nepovratna sredstva od oko 200 miliona.
U sredstva za "spoljno delovanje" od ciljanih preko 100 milijardi evra bi trebalo da se ugradi i Evropski razvojni fond od 31 milijardu, koji dosad nije bio uključen u višegodišnji finansijski okvir, odnosno budžet EU.
U raspravi lidera EU o novom višegodišnjem budžetu jasno su izbile na videlo i velike interesne podele između istočnih i zapadnih, pa i severnih i južnih članica EU, ne samo oko toga ko bi trebalo da doprinese povećanju budžeta, već i oko merila kako će se ubuduće novac deliti.
Najpre treba popuniti manjak od preko deset milijardi evra koji u budžetu EU nastaje zato što iz članstva izlazi Velika Britanija, a Nemačka i Francuska koje su spremne da daju više novca, pored ostalog, traže da se izdvajanje zamašnih strukturnih fondova uslovi potpunim poštovanjem "evropskih vrednosti i sektorskih politika".
To se najviše odnosi na članice na istoku EU koje odbijaju odluku o automatskoj raspodeli i prihvatanju izbeglica, već, štaviše, naglašavaju da se od ilegalne imigracije moraju potpuno zaštiti spoljne granice Unije da bi se taj problem trajno rešio, kao što je to zatražio austrijski kancelar Sebastijan Kurc.
Mnogi komentatori i analitičari u EU su saglasni u oceni da se sad rasplamsala "bitka za raspodelu moći i novca" u Uniji, jer Holandija, Danska, Švedska i Austrija odbijaju da povećaju svoja izdvajanja u zajednički budžet.
Holandija traži i da se zajednička poljoprivredna i razvojna politika, na koje odlazi preko 60% budžeta, preustroji i rashodi smanje, a ne povećaju za tu svrhu.
Međutim, to bi onda pogodilo neke južne članice EU, kao i Poljsku, recimo, koja dobija zamašna sredstva za poljoprivredu, pa se sve vrti u zasad začaranom krugu.
List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore u uvodniku predočava da se preko bitke za novi budžet EU prelamaju izazovi "populizama, snaga podozrivih i onih koji guraju u razbijanju EU posle Bregzita". Kako se dodaje, takođe i "brige i ekonomsko-socijalne nesigurnosti, migracioni talasi koji ne posustaju, dok bi trebalo zauzdati autoritarna iskakanja i manjkavo poštovanje evropskih vrednosti što se uočava u nekim vladama na istoku Unije, od Poljske, Mađarske, pa do Rumunije".
"Tu je još i ‘Amerika na prvo mestu’ Donalda Trampa koja Evropi nameće nove odgovornosti u politici bezbednosti i odbrane, mnogo veće delovanje i novu svetsku ulogu", zaključuje Il sole 24 ore i, poput većine analitičara, ocenjuje da bi tome mogla pomoći ponovo narastajuća "nemačko-francuska pokretačka snaga".
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
