Građani Srbije će imati priliku da se izjasne o onome što budemo mislili da je racionalno i kompromisno rešenje, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem prošle nedelje na konferenciji za novinare s predsednikom Odbora Bundestaga za odnose sa Evropskom unijom (EU) Ginterom Krihbaumom. Ta izjava zvuči kao najava referenduma o Kosovu, ali u ovom trenutku nema dovoljno pouzdanih pokazatelja na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da li će i kakva tačno vrsta izjašnjavanja biti organizovana.

Pre svega, i dalje je na snazi Ustav Srbije koji Kosovo tretira kao sastavni deo Srbije i koji sadrži i posebnu preambulu o Kosovu. Dakle, ukoliko bi bio organizovan referendum sa pitanjem koje bi se odnosilo na formalnu promenu odnosa Srbije i Kosova, referendum bi bio suštinski antiustavan. Srpske vlasti bi, naime, najpre trebalo da organizuju rad na pripremama predloga za promene Ustava i kroz te promene uklone ustavne prepreke za sprovođenje odredbi Briselskog sporazuma na način na koji to od Srbije očekuju Brisel i Vašington.

Procedura podrazumeva da vlada najpre sačini predlog promena Ustava i da taj predlog dobije dvotrećinsku podršku u parlamentu, nakon čega bi mogao da se organizuje referendum. Zbog Kosova je nužno menjati preambulu Ustava, delove koji regulišu autonomiju Kosova, kao i delove koji se odnose na primenu srpskih zakona na Kosovu. Na formalnom ukidanju važenja srpskih zakona na Kosovu čvrsto insistira EU, čija članica Srbija želi da postane. Jasno je, dakle, da je procedura koju predviđaju Ustav i zakoni prilično rigidna i da bi vlastima bilo veoma teško da je sprovedu u kratkom roku.

Izjašnjavanje

Vučić u pomenutoj izjavi o izjašnjavanju građana o Kosovu nije direktno naveo reč referendum, što ostavlja prostor za spekulacije da bi mogla da bude organizovana neka druga vrsta izjašnjavanja. Jedna od opcija mogla bi da bude kombinacija javnih tribina i formalnih sastanaka sa predstavnicima različitih delova društva sa jedne, i odluka vlade i paramenta, koji se sastoji od izabranih predstavnika građana, sa druge strane. Pravni eksperti bi, naravno, tragali za varijantom koja bi u formalnom smislu bila najprihvatljivija i najlakše sprovodiva.

Neka vrsta javnog izjašnjavanja o Kosovu je i takozvani unutrašnji dijalog organizovan na Vučićevu inicijativu. Taj dijalog se privodi kraju, ali srpski predsednik nema previše razloga da bude zadovoljan rezultatima. Jer, pokazalo se da većina institucija i organizacija sa kojima su vođeni javni razgovori posredno ili neposredno podržava takozvani status quo. Zagovornici takvog pristupa polaze od stava da Srbija ne treba ništa da menja u formalnom smislu i da je najbolje da čeka promenu međunarodnih okolnosti, odnosno neku bolju priliku za rešavanje kosovskog pitanja.

Bilo da se vlasti odluče za promenu Ustava, bilo za neku drugu varijantu izjašnjavanaja građana, suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom javne podrške za rešenja za Kosovo koja bi se oslanjala na Briselski sporazum i koja bi bila u skladu sa očekivanjima Brisela i Vašingtolna. To znači da je nužno što pre povesti ozbiljnu i široko zasnovanu kampanju čiji bi osnovni cilj bio da se stanovništvo uveri da je glas za regulisanje odnosa sa Kosovom jedino moguće rešenje, ma koliko ono bio bolno. Takve tendencije za sada su vidljive u izjavama Vučića, ali kampanje u vodećim medijima još nema.

Otpor

Već pomenuti unutrašnji dijalog je pokazao da je jedan od najozbiljnijih protivnika popuštanja u odnosu na Kosovo Srpska pravoslavna crkva (SPC). Vučić je, istoga dana kada je najavio mogućnoost da se građani izjasne o rešenjima za Kosovo, ušao i u (istina prilično blagu) polemiku sa crkvom, javno stavljajući do znanja da njene stavove o Kosovu ne smatra realističnim. Povod je bila poruka sa nedavno završenog Svetog arhijerejskog sabora u kojoj se navodi da Kosovo predstavlja "neotuđivi središnji deo” Srbije.

"Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono što se pak pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti", navodi se u toj poruci SPC. Crkva je i ranije stavljala do znanja da se oštro protivi koracima koji bi vodili ka nekom obliku priznavanja Kosova. To je sada jasno i javno ponovila, u poruci koja ima karakter deklaracije, što očigledno iritira vlasti.

“Rešenje je znači da imamo zamrznuti konflikt i da čekamo bolje vreme. Koje je to bolje vreme, da li je reč o vremenu kada će Srbija imati pet li tri miliona građana… Interes Srbije nije da se sukobljava sa zapadnim svetom”, replicirao je SPS srpski predsednik, posle sastanka sa poslanikom Krihbaumom. On se i ranije oštro izjašnjavao protiv “zamrznutog konflikta”, ali je ovoga puta takav stav direktno konfrontiran sa SPC. Imajući u vidu dosadašnju praksu, bilo bi pogrešno očekivati da srpski predsednik bude taj koji će da promeni mišljenje.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kosovski problem u raljama dnevne politike - Populizam kao političko
  
• 

  Vesti

  : Kosovski pregovori i promena Ustava - Preambula kao prepreka
  
• 

  Vesti

  : Vučić: Za Srbiju nema dobrog rešenja što se tiče Kosova
  
• 

  Analize i stavovi

  : Pregovori Prištine i Beograda i unutrašnji dijalog o Kosovu - Kreni-