Ustavni sud bi trebalo do kraja marta da razmotri zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Mišljenje suda o tom zakonu presudno je za način na koji će pitanje restitucije biti uređeno u Srbiji. Rešavanje pitanja restitucije je jedan od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama, a zakon o restituciji bi trebalo da bude usvojen tokom 2011. godine.

"Ustavni sud je u plan rada za period januar - mart 2011. godine, odnosno za prvi kvartal ove godine, uvrstio i predmet IUz - 119/2008 Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama", navodi se u pisanom odgovoru koji je EurAktivu dostavila služba za odnose s javnošću Ustavnog suda Srbije. Inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona podnelo je više osoba.

Prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata koji je 29. decembra 2010. usvojila Vlada Srbije zakon o restituciji bi trebalo da bude usvoje do juna 2011. godine.

U odgovorima na Upitnik, koji su uručeni Evropskoj komisiji 31. januara, navodi se da su "u Ministarstvu finansija u toku aktivnosti na pripremi nacrta Zakona o denacionalizaciji, koji će na opšti način urediti pitanje prava bivših vlasnika imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzimana ranijim vlasnicima po raznim osnovama".

"Očekuje se da Vlada dostavi Predlog zakona Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje u toku 2011. godine", navodi se u odgovoru na pitanje br.135 iz Upitnika o tome da li postoje neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine i kakvi su planovi za njihovo rešavanje.

Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama koji je usvojen 2006. godine, propisuje prioritet naturalne restitucije. To znači da se oduzeta imovina vraća, po pravilu, u naturalnom obliku ili da se naknađuje drugom odgovarajućom imovinom ako naturalni oblik nije moguć, a da se tržišna novčana naknada isplaćuje samo ako prethodne dve varijante nisu moguće. U slučaju da Ustavni sud oceni da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, trebalo bi da se primene ta tri modela restitucije u obeštećenju bivših vlasnika.

U slučaju da sud oceni da taj takon nije ustavan verovatno će se ići u pravcu modela koji se zasniva na finansijskom obeštećenju do određenog procenta vrednosti oduzete imovine. Bivši državni sekretar u Ministarstvu finasija Srbije Slobodan Ilić rekao je za Blic od 1. februara da to znači da će "podnosilac zahteva biti obeštećen u novcu i hartijama od vrednosti, što je na primer 30 odsto od vrednosti zahteva, uz određene limite koji su definisani i u drugim zemljama, na primer ne više od 300.000 ili ne više od milion evra". Ilić koji je predvodio radnu grupu koja priprema zakon o vraćanju imovine, naveo je da će biti neopohodno novo prijavljivanje imovine ako Ustavni sud proglasni zakon neustavnim.

Za vraćanje imovine naturalnim putem zalažu se porodice koje koje traže vraćanje nacionalizovane imovine, ali, iako bi to bilo idealno rešenjei, to neće biti moguće u svim slučajevima. Kako je početkom februara rekao Ilić, grupa stručnjaka je uradila istraživanje na osnovu prijavljenih zahteva koje pokazuje da manje od deset odsto može biti vraćeno naturalno, u izvornom obliku.

Predstavnici Mreže za restituciju u Srbiji, međutim, smatraju da su srpske vlasti prikrile podatke o državnoj imovini kako bi prikazale da je naturalna restitucija nemoguća u Srbiji. Oni su predali 2. februara Vladi Srbije podatke o državnoj imovini za koju smatraju da je namerno prikrivena u odgovorima na Upitnik Evropske komisije. Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić rekao je Beti 2. februara da je vlada prikrila te podatke kako bi omogućila pojedincima da sadašnji zakup državnog zemljišta pretvore u vlasništvo pre nego započne povraćaj oduzete imovine.

Predstavnici uduženja građana koji potražuju imovinu tvrde da se oko 90 odsto oduzete imovine može vratiti u naturalnom obliku, jer se uglavnom potražuje zemljište.

Zvaničnici Srbije smatraju da pitanje restitucije treba rešiti tako da vraćanje oduzete imovine ne izazove finansijski kolaps Srbije, jer bi vraćanje nacionalizovane imovine po principu pune tržišne vrednosti stvorilo osnov za finansijski slom Srbije.

Zahteve za povraćaj oduzete imovine, prema podacima Mreže za restituciju, podnelo je 140 hiljada porodica.

Izvor: EurActiv i Beta

Linkovi

Republika Srbija

Skupština Srbije: Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama

 

 

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Cvetković predao odgovore na Upitnik EK
  
• 

  Vesti

  : Plan za sticanje statusa kandidata