Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neophodna reforma javnog sektora u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 03.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija mora završiti restrukturiranje javnog sektora i reformu javnih i komunalnih preduzeća, ukoliko želi da ostvari privredni rast, ocenili su 2. marta učesnici Biznis foruma na Kopaoniku. Na skupu je ocenjeno i da Srbija mora da pokrene strukturne reforme bez obzira na krizu, da mora više da radi na razvijanju privrede i infrastrukture, smanjenju nezaposlenosti i uklanjanju birokratskih prepreka za poslovanje. Ukazano je da je 2010. bila najteža godina za privatizaciju u Srbiji.
Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik rekao da da Srbija ne sme da čeka da izađe iz krize da bi pokrenula strukturne reforme, za koje treba da postoji politička volja.
On je dodao da je tranzicija u Srbi zakasnela, pa je i dalje očigledan gubitak radnih mesta, kao i da zbog visokih otpremnina poslodavci izbegavaju da otpuštaju višak zaposlenih pa ne mogu da zaposle talentovane mlade ljude. "Vlada treba da se fokusira na problem nezaposlenosti i tržište radne snage, koje je nerazvijeno, a radna mesta se slabo otvaraju", istakao je Lisovolik na savetovanju ekonomista na Kopaoniku koji se završava 3. marta.
Lisovolik je preporučio depolitizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, što moraju da izvode profesionalci, a ne da se odluke donose u skladu sa političkim interesima. "Postoji strah u Srbiji da privatni sektor postane motor rasta", rekao je on i dodao da su tome doprinele neuspele privatizacije.
Neophodna je, prema njegovoj oceni, i reforma poreske administracije u Srbiji u uvođenje savremenih infromacionih tehnologija u tu službu.
Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor (Loup Brefort) ukazao je da Srbija mora više da radi na razvoju poljoprivrede, industrijske proizvodnje, enegetike, infrastrukture i obrazovanju radne snage, kao i na smanjenju birokratskih barijera. Brefor je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih pokretača izvozno orijentisanog privrednog rasta.
"U vreme kad cene hrane skaču na svetskom nivou poljoprivreda u Srbiji je ozbiljno podbacila", istakao je Brefor i dodao da će bez povećanja konkurentnosti poljoprivredni proizvođači izgubiti udeo ne samo na stranom već i na domaćem tržištu, uprkos visoko kvalitetnoj obradivoj zemlji, povoljnoj klimi i brojnoj radnoj snazi.
Zapanjujući je podatak, prema njegovoj oceni, da od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji koji imaju visoko obrazovanje dve trećine radi u javnim preduzećima.
Brefor je rekao da je industrijska proizvodnja u Srbiji trenutno upola manja nego krajem osamdesetih, i da je čak 2008. godine, ne računajući 2009. i 2010. koje su bile izuzetno teške, udeo industrije u bruto domaćem proizvodu bio svega 21%, što mora da se menja.
"Srbija je po lakoći pribavljanja građevinskih dozvola na 176. mestu u svetu, a na 71. po visini BDP-a, i to ukazuje da nešto nije uredu", ocenio je Brefor. Uklanjanje nefizičkih barijera je, dodao je, od suštinske vaznosti za smanjenje ekonomske udaljenosti tržišta.
Brefor je upozorio da bi se Srbije već u narednih pet godina mogla suočiti sa nestašicom električne energije pa će morati da se oslanja na uvoz. "Visina tarifa u energetskom sektoru je ispod troška proizvodnje, a stopa naplate od industrije je u padu", rekao je Brefor.
Srbija će, kako je dodao, morati da stvori konkuretnu poslovnu klimu da bi privukla investitore, ali uz očuvanje zaštite socijalno ugroženog stanovništva. "Mnoga rešenja ili opcije za rešenje problema u Srbiji bez sumnje će imati političku cenu", zaključio je Brefor.
Đelić: Sačuvati političku i socijalnu stabilnost
U panel diskusiji "Šta je urađeno, a šta je trebalo uraditi u 2010. i šta treba uraditi u 2011. godini", potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić ocenio je 2. marta uveče da ove godine treba sačuvati političku i socijalnu stabilnost. On je naglasio da se ne sme popustiti pritiscima, jer onda stvari koje su započete neće biti završene do kraja.
Đelić je kazao da Narodna banka mora voditi kontrolisanu politiku rasta vrednosti dinara, kao direktnu borbu protiv inflacije, a upozorio je da Srbija ne sme da pređe granicu javnog duga od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.
On je preneo informaciju da je Evropska investiciona banka došla do maksimuma do kojeg sme da odobrava kredite Srbiji koja se, kako je rekao, mora oslanjati na domaću štednju jer se nalazi u kategoriji rizičnih zemalja za ulaganje.
Predsednik ABS Holdinga Nenad Popović oštro je kritikovao vladu navodeći da od onog što je obećala od 2008. godine nije ništa ispunila. Prema njegovim rečima, do reforme javnog sektora neće doći dok god se ne poveća privredni rast i dodao da nijedna vlada nije spremna da otpusti zaposlene u javnom sektoru.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kazao je da za deset godina ništa nije urađeno, kao i da nije donet nijedan zakon koji bi olakšao privredi poslovanje.
Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je 2. marta na Kopaoniku da je 2010. bila najteža godina za privatizaciju u Srbiji. On je na Biznis forumu rekao da je 2010. bilo samo 27 uspešnih privatizacija, a 128 privatizacionih ugovora je raskinuto.
Cvetković je rekao da za to nije kriva samo ekonomska kriza, već i to što je najveći deo društvenog kapitala već privatizovan.
On je rekao da će ove godine Agencija biti usredsređena na ponovnu prodaju preduzeća za koja su privatizacioni ugovori raskinuti i izrazio očekivanje da će biti ozbiljnih kupaca. Dodao je je da se privode kraju konkursi za direktore u tim preduzećima i da za ta mesta intersovanje pokazuju ljudi s mnogo iskustva iako novčane nadoknade nisu velike.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
